Интелектуална својина је кључ за доминацију на светском нивоу

Снежана Богосављевић Бошковић, овлашћени представник Посланичке групе Социјалистичка парија Србије о законима из области права интелектуалне својине

Данас, чини се више него икада раније, интелектуална својина је за многе нације кључ њихове доминације на светском нивоу. Свесни тога најразвијеније земље света све више улажу у интелектуални ресурс чиме се борба за глобалан престиж у свету преноси са војног на терен научно технолошког развоја. Ко у том домену оствари предност има шансу да себи обезбеди бољу економску, политичку и војну позицију.

 

Поштовани потпредседниче, господине министре са сарадницима, уважени народни посланици,

тема данашње парламентарне дебате су изузетно важни закони из области права интелектуалне својине, и то предлози закона који се односе на измене и допуне важећих закона, а тичу се патената, ауторских и сродних права и топографије полупроводничких производа. 

Интелектуална својина је цивилизацијска тековина, настала као резултат спознаје да креативни људи, проналазачи, писци, композитори, сликари, дизајнери морају да имају посебна права на своја оригинална и креативна дела, у смислу заштите услова њиховог коришћења у широкој пракси, као и адекватне награде за то. 

Интелектуална својина је изузетно важна тема за развој сваког друштва и његов економски напредак, јер подстиче људско стваралаштво, померајући границе науке и технологије и обогаћујући свет књижевности и уметности. 

Данас, чини се више него икада раније интелектуална својина за многе нације, заправо је кључ њихове доминације на светском нивоу. Свесни тога најразвијеније земље света све више улажу у интелектуални ресурс чиме се борба за глобалан престиж у свету преноси са војног на терен научно технолошког развоја. Ко у том домену оствари предност има шансу да за себе обезбеди бољу  економску, политичку и војну позицију.

У таквој ситуацији и земље у развоју могу да траже шансу за поправљање властитих позиција, јер интелектуални ресурси су им ипак чешће јачи него финансијски. Уз то познато је да су велике компаније увек у истраживања и развој улагале доста својих ресурса. Те инвестиције су им омогућавале да створе нове производе, да се развијају и да постану водеће фирме у области у којој делују.

Тако, на пример, захваљујући патентираним иновацијама својих оснивача, јапанске компаније, попут „Тојоте“, „Мицубишија“, „Хонде“, „Сонија“, постале су индустријски гиганти и стубови јапанске привреде. Слична ситуација била је и са корејским компанијама, од којих су неке постале глобални лидери на тржишту и довеле су до трансформације Кореје, од сиромашне пољопривредне земље шездесетих година 20. века са дохотком по глави становника мањим од 100 долара, у данас високо индустријализовану земљу са дохотком по глави становника већим од 12 хиљада долара. 

Добар пример је и Доаен у развоју информационо комуникационих технологија, АБМ који годинама уназад, а могли би смо рећи и деценијама инвестира преко пет милијарди долара на годишњем  нивоу у истраживања, развој и инжењеринг. Данас ова компанија има у власништву преко 40 хиљада патената широм света. 

Интересантна је и анализа Европског завода за патенте, објављена прошле године,  а тиче се података о важности и резултатима индустрија заснованих на правима интелектуалне својине, тзв. креативним индустријама у укупном економском учинку на нивоу земаља чланица ЕУ.

Према тим подацима индустрије засноване на правима интелектуалне својине, патентима, жиговима, ауторским и сродним правима, индустријском дизајну и слично, учествују са око 42% у БДП-у ЕУ. Производи ове индустрије су окосница трговине ЕУ, јер чак 86% оваквих производа се увози, а 93% је извоз.

У овом сектору запослено је скоро трећина свих запослених у ЕУ и они остварују плате веће у просеку за око 46%. 

Такође, занимљив је и податак да је на пример прошле године „Сименс“, Европској канцеларији за патенте пријавио највећи број патената за 2018. годину, укупно 2.493 чиме је заузео прво место потиснуо дотадашњег лидера „Хуавеја“ на друго место, а на трећем месту по броју пријављених патената у тој години нашла се компанија „Самсунг“. Више од 25% патената „Сименс“ је пријавио у области индустрије. Следи област вештачке интелигенције, дигитализације и сајбер-безбедности.

Када је реч о Србији, у Србији заштита интелектуалне својине има дугу традицију. Од регистрованог првог патента па до данас, наш Завод за интелектуалну својину објавио је и заштитио преко 56.000 патената, било у Србији, било у нашим бившим државним заједницама. 

Иначе, интересантно је да је наш први регистрован патент био „казан за печење ракије“, признат 1909. године Милану Јовановићу из Новог Сада. Он је, заправо, био регистрован у Аустро-Угарској и заведен под редним бројем 48.722, а након оснивања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и тадашње Управе за заштиту интелектуалне својине заведен је под редним бројем 1.

Међутим, иако имамо дугу традицију и културу заштите интелектуалне својине ипак индустрија заснована на правима интелектуалне својине код нас је још увек недовољно заступљена. 

Укупно учешће свих креативних индустрија у стварању БДП Републике Србије је нешто мање од 5%, а у укупној заступљености креативне индустрије код нас учествују само по 4%. Да је овај проценат мали и да њим не можемо бити задовољни, недвосмислено говоре подаци из високоразвијених земаља које имају високо развијену индустрију засновану на интелектуалној својини, као нпр. у Америци 38% или у земљама ЕУ, око 42%.

Уз све то наша реалност је и та да привредна друштва која послују у нашој земљи још увек недовољно користе механизме заштите права интелектуалне својине за постизање бољих пословних резултата. Упркос свим показатељима који јасно говоре да права патената као и друга права интелектуалне својине обезбеђују њиховим носиоцима монопол на искоришћавање њихових проналазака и иновација чине им се утире пут за убрзан сопствен развој и за сигуран повраћај инвестиција уложених у њихово стварање. 

Полазећи од наведеног, а при том имајући у виду да је данашњи степен цивилизацијског развоја достигао ниво који значи да нема развијене привреде и развијене економије без развијене интелектуалне својине.

Јасно је да је и за нашу земљу и те како важна посвећеност у креирању позитивног амбијента за јачање и ширење креативних индустрија, индустрија засниваних на правима интелектуалне својине, на патентима, жиговима, ауторским и сродним правима, индустријском дизајну, топографији полупроводничких производа. То је из разлога јер само на тај начин Србија може ићи у корак са светом и може очекивати добре економске резултате и развој друштва као и бољи стандард и унапређење квалитета живота свих наших грађана.

У креирању позитивног амбијента за јачање и ширење креативних индустрија посебно место заузима законска регулатива којом се прописује правни оквир за стриктно поштовање права интелектуалне својине уз одлучну и доследну борбу против кривотворења и пиратерије. То је изузетно важно јер интелектуална својина је јако динамична област, брзо се мења, између осталог и због убрзаног развоја дигиталних технологија и нових облика искоришћавања ауторских дела.

Зато добра правна решења земаља са високоразвијеном индустријом засновано на интелектуалној својини као што су закони, директиве ЕУ у овој области, добар су водич за нашу легислативу коју желимо да ускладимо и да имплементирамо. 

Уједно, то је и наша обавеза у процесу европских интеграција будући да се цело једно преговарачко поглавље односи управо на заштиту права интелектуалне својине. 

У том смислу сматрам да су предложене измене и допуне закона о патентима важне и потребне, пре свега зато што се односе на једну област која до сада није била довољно прецизно законом регулисана, а тиче се патената насталих у радном односу.  То су, заправо, патенти настали као резултат синергије материјално-техничких улагања послодаваца и интелектуалног рада запосленог који је проналазак створио. 

У таквим ситуацијама потребна су предвидива, јасна, прецизна и сигурна правна решења, која ће бити прихватљива и стимулативна и за послодавце и за запослене, односно јасан правни оквир који ће једнима и другима гарантовати висок степен заштите права и интереса. 

Јасно је да је циљ предлагача закона позитиван законски оквир за знатно већи број патената из радног односа него што је он до сада и био. То је и разумљиво, посебно ако се има у виду да наш Завод за интелектуалну својину на годишњем нивоу годинама уназад заприми тек око 200 пријава патената, при чему највећи број пријава долази из научно-истраживачког сектора, са факултета и из института, а врло мало из привредних друштава. 

Ако се сада подсетимо да је прошле године само „Сименс“ Европској канцеларији за патенте пријавио око 2.500 патената, јасно је да је пред нама озбиљан задатак да подстакнемо привредне субјекте који послују у нашој земљи да убудуће знатно више улажу у истраживање и развој и знатно више користе механизме патентне заштите проналазака насталих у радном односу. На тај начин повећаће вредност својих предузећа, било кроз повећање добити, било кроз остварене уштеде, а свакако допринеће и бољим економским резултатима и развоју нашег друштва у целини. 

Када је реч о ауторским и сродним правима, циљ предложених измена и допуна важећег закона је ефикаснији систем правне заштите ауторских и сродних права како би се пре свега заштитили економски интереси аутора, интерпретатора, произвођача фонограма, организација за колективно остваривања ауторских и сродних права, као и других физичких и правних лица која су носиоци овог права. 

Посебна новина закона је у томе што ће убудуће, осим интерпретатора музике, и глумци чије су интерпретације снимљене на носач звука и слике добијати накнаду за емитовање и реемитовање, чиме се исправља досадашња могли бисмо рећи и неправда према глумачкој бранши и доприноси побољшању њиховог економског положаја. 

Вредан пажње и похвале је и предлог за продужење трајања имовинских права интерпретатора и произвођача фонограма, ЦД, ДВД, плоча и слично, са 50 на 70 година, што практично за њих значи дужи период за остваривање права на добит и економску сигурност у старијој животној доби. 

Добро је што је овај закон усклађен са Европском директивом о спровођењу права о интелектуалној својини, јер то говори да су испоштовани највиши међународни стандарди у заштити права аутора и носиоца ауторских и сродних права. 

Осим тога, доношење овог закона, интереси аутора носиоца ауторских и сродних права пред нашим судовима биће боље заштићени него до сада. Зато верујем да ће посебан допринос примене овог закона бити ефикасна борба против пиратерије. Заправо, овим законом се и најављује рат пиратерији у музици филмовима, књижевности, на интернету и на уличним тезгама, а то из разлога што су предвиђене високе казне, те неће ни мало исплативо бавити се кривоторењем и пиратеријом. Напротив, биће строго санкционисано и кажњено. 

У ери убрзаног развоја ИТ сектора и дигиталних технологија, сматрам да је добро и то што овај закон прописује поступак за ефикасније остваривање права и аутора база података и рачунарских програма. 

Такође, изузетно је важно и то што се прописују процедуре којима ће се значајно уредити и унапредити рад организација за колективно остваривање ауторских и сродних права. Нова решења повећаће транспарентност и ефикасност њиховог рада, што је важно и у интересу је свих чланова ових организација. 

Уз све то, уверена сам и да ће бољи и квалитетнији надзор од стране Завода за интелектуалну својину додатно допринети још бољој и још ефикаснијој заштити права носиоца овог вида ауторских права, односно овог вида интелектуалне својине. 

Када се ради о топографији полупроводничких производа, изменама и допунама овог закона врши се усклађивање истог са стандардима у овој области прописаним од стране ЕУ, али и са Законом којим се уређује слободан приступ информацијама од јавног значаја и Законом који се уређује заштита података о личности. 

Топографија полупроводничких производа највише се примењује у области информационих технологија, области која је иначе са стране наше државе препозната као стратешки сегмент за развој економије и развој нашег друштва у целини. 

У том смислу, нова законска решења су важна за привредне субјекте који се баве производњом полупроводничких производа, моделовањем електричних кола, дизајном и израдом готових штампаних плоча и слично, али и све друге носиоце овог вида заштите, физичка и правна лица који су носиоци овог вида заштите интелектуалне својине. 

Новим законским решењима уређују се важна питања, као што је, рецимо, прописивање обима у коме топографија може бити предмет заштите. Затим, прописивање обавезе вођења регистра топографије од стране надлежног органа, прописивање садржаја захтева за признавање топографија, прописивање садржаја исправе о признатим топографијама. Све то изузетно је важно, јер стицањем и остваривањем права заштите овог вида интелектуалне својине подстиче се несметан развој топографија полупроводничких производа, а што има директан утицај н а научни, технолошки и укупан привредни развој. 

Обзиром да је овим законом извршена и хармонизација националног законодавства са међународним стандардима у овој области, уверена сам да ће доношење овог закона значајно допринети и већем интересовању правних и физичких лица из иностранства да у већој мери остварују правну заштиту интелектуалне својине и више улажу на територију Републике Србије. 

На крају желим да кажем и то да су предложени закони из области интелектуалне својине само једна од мера Владе Републике Србије у креирању позитивног амбијента за јачање и ширење креативних индустрија код нас. 

Важна мера коју је Влада већ увела почетком ове године су пореске олакшице када се ради о опорезивању интелектуалне својине. То, практично, значи да они који улажу у знање, у едукацију, у истраживања, развој, који стварају интелектуалну својину у Србији која је код нас уз то и регистрована, имају порез на приход од интелектуалне својине у висини свега 3%, уместо 15%, колика је општа стопа пореза. 

Директан резултат ове мере је да већ данас имамо веће интересовање страних компанија да отварају патентне бирое, да улажу у истраживања и развој у својим компанијама које послују у Србији, као и да у нашој земљи региструју своја ауторска права и интелектуалну својину. Полазећи од свега наведеног, а посебно ценећи важност заштите права интелектуалне својине за бржи развој креативних индустрија у Републици Србији које би значајано допринеле и побољшању стандарда и унапређењу квалитета живота свих наших грађана, посланичка група СПС ће у дану за гласање подржати предлоге сва три закона из области права интелектуалне својине. Захваљујем на пажњи. 

The post Интелектуална својина је кључ за доминацију на светском нивоу appeared first on Социјалистичка партија Србије.

Source: Социјалистичка партија Србије (http://www.sps.org.rs)

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »