Танасковић: Приштина даље од Унеска него претходних година

Није реално очекивати да Приштина избори улазак у Унеско, а њихова иницијатива за пријем у ову организацију, уколико је уопште покрену идућег месеца, има мале шансе за успех, оцењује бивши амбасадор Србије у тој организацији Дарко Танасковић.

«Ако погледамо укупну слику у међународној заједници, шансе Приштине за пријем у Унеско мање су него 2015. године када је позиција Србије била слабија него данас, или 2017. када је Косово, на притисак својих савезника одустало од те намере», каже Танасковић.

Унеско је, ипак, специфична организација, додаје он, у којој се политика прелама на другачији начин.

Танасковић подсећа да би Приштина, уколико би желела да поднесе кандидатуру за чланство, морала то да учини до краја септембра или у октобру, како би предлог, ако би био прихваћен, ишао на генерану конференцију заказану за новембар.

«Да би једна држава, која уз све није чланица УН, постала члан Унеска потребно је да за њу да гласа две трећине земаља, а то није реално у случају Приштине. Али, упркос тој чињеници, не значи да се Приштина, у политичком авантуризму, следећи зацртану линију неће пријавити», објашњава Танасковић и додаје да је сигуран да ће Србија и српска дипломатија имати прави одговор на то.

«Када сте јачи, појачавају се и притисци»

Танасковић је прокоментарисао и јучерашње саопштење Квинте које по њему, показује да су дипломатски успех и јача позиција Србије оно што највише смета Приштини и њеним покровитељима.

«Притисци се појачавају када сте јачи, а не онда када сте слабији», каже бивши амбасадор Србије при УН.

Танасковић оцењује да је добро што је министар Владан Вукосављевић упутио писмо председнику Папског савета за културу, добром познаваоцу историје и уметности, због присвајања цркве у Новом Брду, као и то што су српски стручњаци дигли глас јер сто пута поновљена лаж, попут Хоџајеве да су сви верски и културни објекти на КиМ власништво државе и грађана, прети да постане истина.

Према речима Танасковића, у континуитету Хоџајевог деловања, «који је способан и бескурпулозан диломата», је идеја да се у сваком тренутку нанесе штета Србији и српским интересима.

Хоџајева изјава да је Косово завршена чињеница, уз политизацију историје, науке и културе, показује идеје читавог «косовског државотворог пројекта», каже Танасковић.

Подсетио је и да је 2014. године у Приштини био повучен Нацрт закона о заштити кулурног наслеђа, јер се у њему инсистирало на томе да су сви културни споменици на Косову власништво државе.

То чак ни подржаваоци Приштине, како каже, нису могли да прихвате, као ни карикатуралне тезе о династији Нимани која је градила све те споменике и манастире на Косову.

Порекло Скендербега – начин да се узврати Приштини

У складу са оним што Хоџај прича, Танасковић каже да би Приштини могло да се узврати питањем о пореклу Скедербега.

«Изјаве Хоџаја о српском присвајању цркве би се могле тумачити као фројдовске омашке и степен његове нервозе када говори да у 14. и 15. веку нису постојали створени народи, алудирајући на то да сви споменици могли бити свачији, па да су они данас и у том културном, историјском и духовном смислу, убрајају у културно наслеђе онога ко врши власт», објашњава Танасковић.

Хоџаја, како је додао, зато можемо питати за националног хероја кога су Албанци открили тек у 19. веку у време националног препорода, а који је по некима био и српског порекла.

«Дакле, можемо питати да ли Скендербег припапада традицији српског народа, а у складу са пројекцијама савремених политичких стремљења на историју», рекао је Танасковић.

РТС

Танасковић: Приштина даље од Унеска него претходних година

Source: Информативна агенција NewsFront (https://srb.news-front.info)

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »