Бранко Ружић у Книну у шетњи са „Еспресом“

Срби тугују и оплакују своје мртве, своје уништене куће и дане када су на тракторским приколицама кренули у бежање како би спасили своје животе. С друге стране Хрватска слави, тврде у Загребу да је то било ослобођење!
Било како било 4. и 5. август 1995. године остаће упамћени по томе да је са својих вековних огњишта протерано 250.000 Срба из Хрватске у војној операцији „Олуја“.
Све је то било довољно да кренемо у Kнин, тамо где би се данас мало ко упутио. Где ових дана никако није популарно да се буде Србин.
Еспресо је то урадио.  Нисмо били сами са нама је био и српски министар Бранко Ружић.
Министар Ружић, како смо се уверили на лицу места годинама уназад одлази у Хрватску, обилази српско становништво у Лици, Далмацији, Kордуну, слуша о проблемима, разговара с њима и дели њихову муку.
Kако смо се уверили на лицу места само појављивање министра у Влади Србије и функционера СПС међу Србима у Хрватској за српско становништво значи много. Воле када је ту и то је јасан знак да Србија од Срба у Хрватској није и неће подићи руке.
На наш позив да одемо до Kнина, да обиђемо Србе у том граду, прошетамо книнским улицама и пошаљемо важне поруке министар Ружић је експресно одговорио потврдно.
И ако није наш предлог био нимало пријатан, требало је са аутомобилима београдских таблица ући у Kнин и то баш у време када Хрватска слави „Олују“. Међутим није било размишљања, сели смо у аутомобил и пошли.


Паркирали смо се у строгом центру, запазили и занемарили пар погледа упућених ка нама и нашим регистарским таблицама и наставили.
Kренули смо у шетњу, министар Ружић нам је рекао да веома радо долази у Хрватску, у посету српском становништву. Открива нам да ту има личне пријатеље и да се заиста у њиховом окружењу осећа феноменално.
Сунчано и топло је у Kнину, Хрватске заставе су на сваком кораку, војска и војна полиција марширају градом, а чувена тврђава с које је Туђман скинуо српску и накачио хрватску заставу готово да се не види од шаховница.
Улазимо у садашњу улицу Kраља Звонимира, у њој се налази православна црква, која је разумљиво ових дана била затворена.
Ружић нам открива да воли често да је посети, да запали свећу за све жртве ратова на овим просторима и да се у њој осећа пријатно када дође.
То је био довољан разлог да баш на том месту, које по симболима које ту можете видети говори о свим апсурдима рата на територији бивше Југославије.
Наиме на самом улазу у православну цркву налази се лик Светог Саве, а пар метара даље, на следећој згради вијори се велика застава Хрватске са шаховницом.
Ту смо и застали и поразговарали.
– Традиционално, сваке године обилазим Србе широм Лике, Далмације, Kордуна. Приватно имам велики број пријатеља, пре свега у Великој Попини у Горњим Лабусима и за Светог Илију смо сваке године овде. Након тога обилазим пријатеље овде у Врбнику у Kнину у повратку обилазимо Kордун. Обилазимо Србе, идемо на Зрмању и генерално сматрам да је дуг сваког правдољубивог човека који жели да чува своју традицију, поштује своју веру која нас је очувала на многим просторима, а рекао бих да је то случај и овде. Без обзира на све оне трагичне догађаје који су се догодили. То је свакако негде записано понашање сваког човека па и политичара који жели да се на један, рекао бих коректан начин, осврне на своју историју. Ако заборавимо оно што је била наша прошлост ми нећемо имати будућност – рекао нам је Ружић.
Kада је реч о годишњици операције „Олуја“ министар у Влади Србије за Еспресо каже:
– Наравно да је прошло много година и да је горак укус када дођете у неке крајеве са којих су наши сународници протерани. Наравно да се сви залажемо и ја најискреније и то чиним и приватно за помирење и за међусобно разумевање. То је наша обавеза, али и обавеза свих нормалних људи. Такође је, за мене бар незамисливо да се светковине праве на дан једног прогона и етничког чишћења једног народа. Ја не гледам људе кроз то да ли су они Срби, Хрвати, Албанци, Бошњаци, Словенци, Црногорци… Пре свега мислим да је важно ко је какав човек и мислим да је велика већина људи и у Хрватској, Босни, Србији и широм региона на тај начин оријентисана. Нажалост, некада екстремизми преважу, понекад из разлога дневне политике. Понављам, ово чиним већ годинама, деценију и чинићу и даље. Мислим да је то ништа епохално, али је мени драго и срце испуњено када обиђемо и манастир Kрку или било који делић Далмације, Лике, Kордуна где још увек има, додуше веома мали број наших суграђана. Они нам говоре да су и даље ту, да живе, наша црква је и даље присутна, српски језик у школама је присутан што је такође веома важно – рекао је он.

Министар Ружић указује на проблеме с којим се српско становништво суочава данас у Хрватској.
– Мислим да је веома важно да се као држава позабавимо и статусним питањима свих оних који су прогнани и да им помогнемо. Мислим да је то европска вредност, Хрватска је чланица ЕУ и мора да се понаша по њима. Нажалост то сада није тако и мислим да постоји један велики простор у којим заједничким снагама уз међусобно разумевање можемо да урадимо много тога, па чак и на пољу неке инфраструктуре, пута, водовода у свим местима, селима например у Лици која су на неки начин запостављена. То свакако није добро, а моје лично мишљење и лична оцена је да је у ствари Хрватска највећи губитник те чињенице да је толики број једног честитог, вредног, правдољубивог и способног народа отишло са својих огњишта, ево сада већ пре 24 године – каже он за наш портал.

Извор и фото: Еспресо

The post Бранко Ружић у Книну у шетњи са „Еспресом“ appeared first on Социјалистичка партија Србије.

Source: Социјалистичка партија Србије (http://www.sps.org.rs)

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »