Робна берза  велика шанса за бољи пласман домаћих производа

Снежана Пауновић, народна посланица Социјалистичке партије Србије, на Четрнаестом ванредном заседању Народне скупштине говорила је као овлашћени представник о сету предлога закона из области трговине.

Држава својим мерама мора и треба да подстиче пољопривредну производњу, што јесте основа, али држава мора и да омогући валоризацију тешког рада наших пољопривредних произвођача, воћара, сточара, повртара, житара и свих других чији се производи валоризују на тржишту. То значи да је уочена потреба да се још ближе и прецизније уреди начин на који ће се организовано откупљивати пољопривредни производи, али и начин на који се на берзи може трговати посебно стратешким пољопривредним производима, као што су жито, брашно, шећер, уље, месо итд.

Поштовани председавајући, уважени министре са сарадницима, колеге народни посланици, грађанке и грађани Србије, пред нама је сет закона из области трговине, и то Предлог закона о трговини као кровни закон, али и Предлог закона о електронској трговини и Предлог закона о робним берзама.

Важност ових закона је, чули смо и у уводном излагању министра, али и представника Одбора за привреду, јако важна. Трговина је пре свега важна делатност без које не би било задовољења основних потреба становништва, пре свега. Напомињем да развој трговинског, а посебно малопродајног сектора привреде има и директан и индиректан ефекат на остале економске секторе и њихове учеснике. У образложењу закона се каже да пре свега трговина представља кључну везу између произвођача и финалних потрошача, али да битно утиче и на директну везу између руралних и урбаних подручја. Битан параметар је и чињеница да је у трговини запослено, и то смо чули у уводном излагању министра, 19% укупног броја запослених, као и да је удео трговине у БДП-у негде око 10%.

Трговина је имала свој историјски развој, еволуирала је од трговине робним разменама па све до модерних облика трговања у 21. веку, који третирају електронску трговину, трговину на даљину и све остале облике којима се пре свега овај сет закона и бави. Нови закон о трговини се, дакле, доноси као кровни закон који пре свега модернизује материју, односно сектор трговине уређује на модернији начин, пратећи притом светска и европска достигнућа и стандарде у овом сектору. Он уводи у систем даљинску трговину, посебно електронску трговину која је облик даљинске трговине и што је, чини ми се, још важније, уводи институт робне берзе која је за нас као значајне произвођаче, пре свега пољопривредних производа, од великог значаја. Као што сам већ рекла, електронска трговина и робна берза разрађују се и уређују посебним законима о којима расправљамо данас и о којима ће детаљније говорити моје колегинице у даљем току седнице.

Овај закон уређује све елементе трговине, тржишне инструменте, облике трговања и све процедуре које штите од нелојалне тржишне утакмице која је бескрајно важна. Трговина и тржишна утакмица подразумевају слободно уређено и лојално тржиште. Нелојална конкуренција онемогућава слободно тржиште и треба је санкционисати пре свега законским решењима. Свака слободна тржишна утакмица подразумева да купац за одређену цену може добити добру понуду. Та добра понуда робе подразумева и квалитет производа, односно да се за одређену и адекватну цену добије најбољи квалитет.

Веома је битно да се на тржишту нађе што већи број домаћих производа који је по квалитету и квантитету заиста у стању да се такмичи са страном понудом. Ја сам увек присталица тога да треба промовисати домаће производе и пре свега куповати домаће производе.

Закон препознаје и трговину на мало, али и велетрговину. Притом се под трговином на мало подразумевају и објекти попут хипермаркета. Заиста бих волела када бисмо од те конкуренције великих продавница и великих продајних ланаца ипак сачували те наше мале продавнице и пиљаре које данас нису баш у позицији да могу да издрже овако велику конкуренцију. Те мале продавнице су махом са домаћом робом, требало би их на неки начин заштитити и сачувати, као што то чине земље које фаворизују своје домаће производе.

Закон такође прецизира и све тржишне институције, прецизира стандарде и прецизира услове трговања у оквиру тих институција, а ту су робна берза, сајам, пијаца, велетржница итд. Брендирањем домаћих производа, односно брендирање само по себи је један важан корак ка препознатљивости наших производа на тржишту и представља можда најзначајнији корак ка бољој валоризацији. Ја сам заиста неко ко је присталица тога да треба брендирати и наш ајвар и пршуту и кајмак и све оно што сматрамо домаћим производима који су апсолутно прихватљиви и чини ми се допадљиви за странце.

Оно што је важно нагласити је да је робна берза као посебан облик тржишне институције који омогућава сусрет произвођача и купаца ради трговања или промоције робних брендова или производа, при чему се на берзу доносе само узорци. Директна последица недостатка адекватног законског оквира јесте баријера страним инвеститорима и домаћим физичким лицима да улажу на организованом робном берзанском тржишту. Пословни модели трговине које примењује продуктивна берза у Новом Саду нам омогућавају контролу процеса трговања и заштиту учесника у берзанској трансакцији и препознају искључиво домаћа правна лица као учеснике у трговању. Из образложења министра смо чули да се овај закон примарно односи на побољшање ових услуга.

Доношењем посебног закона о робним берзама постиже се боља подршка извозу, узимајући у обзир да извоз житарица доминира у структури укупног извоза Републике Србије. Јасно је зашто је подршка овом сегменту посебно значајна. У трговини пољопривредним производима Србија бележи суфицит од око 1,6 милијарди америчких долара, податак из 2016. године, док извоз пољопривредних производа чини око 11,91% укупног извоза Србије. Извозницима ће бити пружена могућност да унапред знају и могу да уговоре цену робе, пре свега житарица и индустријског биља. То ће им омогућити да прецизно планирају пословање и да се заштите од ризика на начин као и њихови инострани конкуренти.

Доношењем закона се такође омогућава и успостављање савремене робне берзе, као и изградња тржишно оријентисаног целокупног агро сектора и привреде. Успостављање потребног правног и институционалног оквира за развој и трговање изведеним финансијским инструментима пружа основу за увођење пољопривредних деривата којима се смањују највећи ризици пословања у Републици Србији. Како пољопривреду и пољопривредну производњу лично сматрам носећом и стратешки јако важном, превасходно бих се осврнула на овај сегмент Закона о робним берзама, јер је робна берза веома значајан институт за продају, односно трговину пољопривредним производима.

Србија је земља пољопривреде, поднебље у којем живимо омогућава богату и разноврсну пољопривредну производњу, а развијена пољопривреда је један од фактора развоја, али и фактора безбедности једне државе зато бих се посебно осврнула на робну берзу, која подразумева трговање пољопривредним производима.

Држава својим мерама мора и треба да подстиче пољопривредну производњу, што јесте основа, али држава мора и да омогући валоризацију тешког рада наших пољопривредних произвођача, воћара, сточара, повртара, житара и свих других чији се производи валоризују на тржишту. То значи да је уочена потреба да се још ближе и прецизније уреди начин на који ће се организовано откупљивати пољопривредни производи, али и начин на који се на берзи може трговати посебно стратешким пољопривредним производима, као што су жито, брашно, шећер, уље, месо итд.

Из свих наведених разлога, заиста верујем да је предложени правни оквир у облику Предлога закона о робним берзама, који уређује начин трговања робама на берзи изузетно важан и јако добар. Дакле, ми сада имамо новосадску продуктну берзу на којој се одвија продаја стратешких пољопривредних производа, али је пракса показала да постоје слабости ове продуктне берзе, да је потребно трговање пољопривредним производима проширити и на остале, за нас важне производе, који не би смели да буду под дампинг ценама, као последица нелојалне конкуренције, нити услед повлашћене позиције појединих велетрговаца или откупљивача. Нажалост то се данас дешава са малинама и вишњама и у неким крајевима пољопривредници су почели да ваде малине и секу стабла те чувене „облачинске“ вишње, јер су цене толико ниске да је производња чист губитак за наше произвођаче.

Инострано тржиште и те како тражи ове наше производе, зато верујем да ће се законским регулисањем продуктивних берзи увести лојална тржишна утакмица за наше пољопривреде производе, а тиме реафирмисати стара и подстаћи нова пољопривредна газдинства на повећање производње и квалитета, пре свега пољопривредних производа. Наравно, ту остаје значајна улога државе у пружању подстицаја, посебно малим и средњим произвођачима, јер су им неопходна средства.

Остајем при свом ранијем ставу, а то је да велики произвођачи треба да улажу и у прераду пољопривредних производа, па да се на берзи могу наћи наши прерађени производи, по којима смо такође познати, џемови, компоти, сокови, ајвари, сушено воће и поврће, а не само сирови производи које добијамо од произвођача. Претходно наведени проблеми резултирају чињеницом да су домаћа привреда и пољопривредници мањи конкуренти, у односу на стране, којима је омогућено да боље пословно планирање и хеџирање ризика и цена сировина. Нижи степен конкурентности домаће привреде, у односу на старану, проузрокује ненадокнадиву штету.

Узимајући у обзир све параметре и важност закона који су пред нама, напомињем да ће посланичка група СПС подржати сет закона у нади да је ово први корак ка унапређењу, пре свега нашег трговинског система, али и нашем бољем и квалитетнијем односу према домаћим малим произвођачима, за које мислим да су бескрајно важни за Републику Србију.

The post Робна берза  велика шанса за бољи пласман домаћих производа appeared first on Социјалистичка партија Србије.

Source: Социјалистичка партија Србије (http://www.sps.org.rs)

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »