Да ли се поступком реституције кажњавају општине које су уредиле своје земљиштеи извршиле комасацију?

Марјана Мараш, народна посланица Социјалистичке партије Србије, поставила је посланичка питања министру пољопривреде,шумарства и водопривреде и министру заштите животне средине.

Уважени народни посланици, искористићу своје право у складу са Пословником да данас поставим два посланичка питања која су, по мени, од много веће важности од увођења црногорског језика у локалну самоуправу Врбас, с обзиром да се наших свега 213 суграђана изјаснило да говори црногорским језиком, а мислим и да имам право то да кажем, с обзиром да припадам црногорској националној мањини а говорим српским језиком.

Прво питање постављам министру пољопривреде, шумарства и водопривреде. Наиме, Влада Републике Србије донела је уредбу о критеријумима и утврђивању површина пољопривредног и шумског земљишта у поступку враћања одузете имовине која треба да реши питање земљишта отуђеног у поступку комасације, односно арондације.

Уредба је ступила на снагу 21. априла 2018. године. Уредбом се регулише поступак реституције у комасираном подручју, а омогућено је и да се формира Фонд државног пољопривредног земљишта из којег ће се враћати земљиште бившим власницима, утврђени су критеријуми за враћање пољопривредног односно шумског земљишта у својини Републике Србије на подручју катастарских општина у којима је након одузимања спроведен поступак комасације, односно арондације земљишта, као и критеријуми за утврђивање површине пољопривредног и шумског земљишта које се не враћа у поступку враћања одузете имовине, ближе је дефинисан појам комасационе масе из члана 24. Закона о враћању одузете имовине и обештећењу.

Дефинисано је, такође, да се бившим власницима најпре враћа земљиште на катастарској општини на којој је одузето. Уколико не може да се врати на тој катастарској општини, враћа се на суседној катастарској општини у оквиру локалне самоуправе а уколико ни то не може, враћа се на било којој катастарској општини у оквиру локалне самоуправе и, на крају, може да се врати земљиште из било које суседне општине, тј. јединице локалне самоуправе.

Управо ово представља проблем општини Врбас, с обзиром да је до сада реституцијомвраћено 1.200 хектара земљишта из општине Врбас, а у Фонду државног пољопривредног земљишта из кога ће се враћати земљиште налазе се још 332 парцеле из општине Врбас.

До сада је враћено земљиште које су, рецимо, потраживали правни заступници Дунђерских у Бечеју и Србобрану, то је око 300 хектара враћено у катастарској општини Змајево, у оквиру наше локалне самоуправе, враћен је и један део земљишта који је потраживан у катастарској општини Деспотово, а то је суседна општина Бачка Паланка. Образложење у једном случају је било да не постоји више земљишта које може да се врати у одређеним општинама, а другом случају да није спроведен поступак комасације.

Због тога постављам питање министру пољопривреде – да ли се на овај начин управо кажњавају општине које су спровеле поступак комасације, тј. укрупњавање, уредиле своје пољопривредно земљиште?

Према подацима новосадске подручне јединице у законском року поднето је још 8.600 захтева, углавном из Војводине, којима се потражује пољопривредно земљиште које је било предмет комасације.

Приходи од закупа државног пољопривредног земљишта у 2017. години у нашој општини су били 100 милиона, у 2018. години 60 милиона и ове године су планирана иста средства.

Друго питање желим да поставим министру заштите животне средине, а тиче се накнаде за заштиту и унапређивање животне средине, која након усвајања Закона о накнадама за коришћење јавних добара крајем прошле године више није приход локалних самоуправа.

Питање је да ли ће према Уредби накнаду за заштиту и унапређење животне средине плаћати правна лица која су започела поступак исходовања интегрисане дозволе или ће и она бити ослобођена као лица која су исходовала пре рока интегрисане дозволе? Напомињем да су правна лица уједно и највећи загађивачи, попут „Витала“, „Шећеране“ и „Карнекса“, до 1. марта 2019. године накнаду плаћали локалној самоуправи. Приходи од те накнаде су били пет милиона на месечном нивоу, што укупно износи 60 милиона.

Управо из свих ових разлога председник општине Врбас Милан Глушац обратио се и Министарству финансија са молбом за доделу средстава из текуће буџетске резерве Републике Србије за потребе финансијске консолидације, с обзиром да имамо затечене у општини дугове који су настали пре 2013. године. До сада је враћено 300 милиона дугова, а у једном моменту износ тих дугова је износио готово два буџета.

The post Да ли се поступком реституције кажњавају општине које су уредиле своје земљиштеи извршиле комасацију? appeared first on Социјалистичка партија Србије.

Source: Социјалистичка партија Србије (http://www.sps.org.rs)

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »