Анкара тера инат Бриселу

Министарство спољних послова у Анкари, саопштило је у уторак да «је санкције које јој је Брисел увео, неће спречити да настави бушења у потрази за гасом у водама код Кипра». Оваква реакција стигла је са Босфора дан после одлуке шефова дипломатија чланица Уније да ставе Турску под ембарго због «тражења гаса у водама које спадају у искључиву економску зону ове острвске државе, чланице ЕУ».

ЕУ ће због активности Турске обуставити преговоре са Анкаром о њеном уласку у ЕУ, као и о авио-превозу. До даљег, престају сви раније договорени састанци на високом нивоу у оквиру дијалога на релацији ЕУ — Турска. По одлуци Савета ЕУ, претприступна помоћ за идућу годину је смањена, а преиспитују се и кредитне активности Европске инвестиционе банке у Турској. У току је договарање додатних «циљаних мера» за кажњавање Турске, која је још 2005. почела приступне преговоре с ЕУ.

У коментару «тврдоглавог турског става», министри спољних послова ЕУ жале што је, упркос бројним апелима, Анкара наставила нелегалне активности у источном Медитерану.

Шеф турске дипломатије Мевлут Чавушоглу сматра, међутим, да «не треба посебно озбиљно схватати одлуке ЕУ о смањеним контактима и финансирању Анкаре због њених нафтних и гасних бушотина око Кипра».

— Ако доносите такве одлуке против Турске, ми ћемо појачати наше активности. Имамо три брода за тражење гаса у источном Медитерану, послаћемо и четврти — запретио је Чавушоглу.

Турско министарство истиче да се ЕУ понела као да кипарски Турци не постоје, те је оптужило Брисел за «предрасуде и пристрасност».

 Док Турска тврди да штити своја права и права кипарских Турака на залихе гаса средоземног острва, кипарски званичници оптужују Анкару да користи кипарске Турке за своје циљеве ширења контроле над источним Медитераном.

Кипар је већ издао око 20 међународних налога за хапшење, против три међународне компаније које помажу једном од три брода да буши на 68 километара од западне обале Кипра.

Председник Кипра Никос Анастасијадис у уторак је окупио политичке лидере око предлога лидера кипарских Турака Мустафе Акинџија за формирање заједничке комисије за руковођење бушењем у мору. Акинџи је више пута позивао на стварање такве комисије која би кипарским Турцима омогућила право гласа у вези с гасом и расподелом добити од њега.

 ДЕЦЕНИЈСКИ РАЗДОР

Турска која не признаје Кипар као државу, тврди да 44 одсто искључиве економске зоне Кипра припада њој и да Турци из отцепљене Турске Републике Северни Кипар полажу право на још 25 одсто.

Кипар је подељен по етничкој линији после турске инвазије 1974. која је уследила након пуча присталица уједињења с Грчком. Независност Северног Кипра признаје само Турска, која на острву држи више од 35.000 војника. Кипар је 2004. примљен у ЕУ, али само становници јужног дела уживају повластице чланства.

ФРОНТ И ПРЕМА АМЕРИЦИ

После увођења санкција од стране ЕУ, Турска сада има два отворена фронта јер се са испоруком руских система С-400 заоштрио однос са САД, које такође прете економским санкцијама и искључивањем Анкаре из програма везаног за авионе Ф-35.

Ердоган је Вашингтону поручио да ће систем С-400 бити потпуно у функцији до априла следеће године.

Ситуацију додатно компликује чињеница да је Турска постала прва држава чланица НАТО са руским наоружањем.

И. СТАНОЈЕВИЋ

www.novosti.

Анкара тера инат Бриселу

Source: Информативна агенција NewsFront (https://srb.news-front.info)

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »