Да ли Министарство врши анализу садржаја уџбеника са становиша исхода образовања

Милетић Михајловић, народни посланик Социјалистичке партије Србије, поставио је посланичко питање министру просвете, науке и технолошког развоја, Младену Шарчевићу.

Поштовани председавајући, данас желим да поставим два питања министру Шарчевићу. Прошло је 15 година од када држава више није једини издавач уџбеника, односно од увођења приватних издавача уџбеника за основне и средње школе.

Према неким подацима, у Србији је регистровано више од 80 издавача  уџбеника. То је огромно подручје за приватно издаваштво, јер у Србији има око 800.000 ученика основних и средњих школа.

Закон приватним издавачима омогућује приличну слободу и простор у коме могу да самостално уређују садржај, што није увек гарант квалитета садржаја уџбеника.

Сведоци смо да је било доста садржаја који нису били примерени за узраст ученика. Тако смо, на пример, у радној свесци за „Свет око нас“ налазили да је производ од грожђа вињак, дакле, алкохолно пиће. Такође у књизи „Свет око нас“ за први разред пре више година писало је да ће следеће године август имати 29, уместо 31 дан, а април 31 и слично.

Неки од ових уџбеника су повучени, а да не наводим бројне примере када су уџбеници за историју садржали нетачне и политички обојене податке без научне подлоге. Како уџбеник за ученика треба да буде ауторитет знања, односно да даје непорециве чињенице, а не импровизације, то је веома важан квалитет уџбеника.

У том смислу, поставио бих питање министру Шарчевићу – да ли , полазећи од петнаестогодишњег искуства приватног издаваштва, Министарство, односно комисије које одобравају поједине уџбенике, врше анализу садржаја уџбеника за основне и средње школе полазећи од циљева и програма сваког образовног циклуса, од очекиваног исхода образовања на одређеном нивоу, односно да ли постојећи уџбеници обезбеђују тај квалитет са аспекта циљева и исхода који редовним и обавезним образовањем треба да се постигну?

Друго питање које бих поставио министру Шарчевићу односи се на основне школе које се више не користе за своју основну намену. Чињеница је да Србију већ деценијама притиска бела куга, да се многе мале средине празне и да нестају читава села, да губимо читав један град становништва у току једне године. Влада је у том смислу предузела стратешке мере за борбу против беле куге, али оне могу да дају ефекте после више година.

Пражњење многих средина узрокује и смањење броја ученика, тако да велики број основних школа, нарочито у сеоским срединама је већ напуштен, односно не користи се за основну намену.

Како се ради о великом броју објеката од којих су многи у веома добром стању и представљају велику материјалну имовину државе, желим да питам министра Шарчевића – да ли се размишља о томе, или да ли је направљен одређен програм којим би се школске зграде са припадајућим поседима ставиле у функцију организовања различитих садржаја који би оживели село, на пример школе у природи, кампови за младе, културни садржаји, сеоски туризам, рекреативни програми и слично или да се уступе сеоским задругама, сеоским домаћинствима за њихове потребе, па и невладиним организацијама, на пример за потребе извиђача, планинара, еколога, за сакупљаче шумских плодова итд?

Тако би се бар један број ставио у функцију и спречило даље руинирање велике државне имовине, а верујемо да би све то допринело оживљавању неких напуштених и депопулизованих сеоских средина.

The post Да ли Министарство врши анализу садржаја уџбеника са становиша исхода образовања appeared first on Социјалистичка партија Србије.

Source: Социјалистичка партија Србије (http://www.sps.org.rs)

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »