Срби дижу споменик руским војницима

На месту где је у Угљевику била касарна руских војника, из састава мултинационалних снага за стабилизацију мира у БиХ (СФОР) биће подигнут споменик ваздушно-десантној бригади, која је ту боравила са четири батаљона. Један од њих је, баш одавде, 11. јуна 1999. отишао на Косово и Метохију, умарширао и заузео аеродром «Слатина», на тада велико одушевљење и Срба и Руса.

Црква брвнара, као будући храм Александра Невског у Угљевику / Фото: В. Митрић

Да ће споменик бити постављен, потврдио је за «Новости» Саво Цвијетиновић, председник Друштва руско-српског пријатељства, српски јунак са Мајевице у минулом рату.

Друштво на чијем је Цвијетиновић челу најзаслужније је за то што су успостављени и до данас задржани добри односи са руским официрима и војницима, који су у овом делу Републике Српске оставили важан белег, после рата.

— Долазак руских војника за нас је био као мелем на рану, јер читав рат смо били на удару, како се то каже, и але и вране, бомбардовани од НАТО, нападани не само од противника изнутра, већ и од којекаквих страних плаћеника, екстремиста и терориста из белог света — сећа се Цвијетиновић. — Руси су допринели да се више не осећамо сами, остављени и запостављени. Тај осећај је био веома важан, не само за нашу политику, већ и за овдашње људе, јер смо се суочавали са неправдама већим од наше Мајевице.

Руски припадници јединице из састава СФОР остали су у дивној успомени, не само званичницима, већ и обичним људима. И, кад год дођу у лопарски и угљевички крај, где су боравили од 1996. до 1999. године, посећују породице код којих су били у поратном периоду, када је одржаван дејтонски мир.

Фото: Фронт ру

Имали смо част да нас, две деценије после марша руских војника од Угљевика до аеродрома Слатина на Космету, посети генерал Николај Стасков, који је у то доба био на челу Штаба ваздушно-десантне војске Руске Федерације. Овај врли генерал, велики пријатељ српског народа, био је, заправо, «отац» руског десанта на Слатину 1999. године — каже Цвијетиновић.

Додаје да је идеја да се подигне споменик руским падобранцима, као трајни знак љубави, пријатељства, братства, сарадње и везе руског и српског народа, заједничка.

— Реално је да споменик буде урађен и постављен наредне године, у заједничкој акцији Срба и Руса. Очекујемо помоћ Владе РС, људи добре воље и свих оних који могу да помогну овој племенитој акцији, која треба да буде још један допринос да се пријатељства никад не забораве.

Руски војници су, док су боравили у Угљевику и Лопарама, уз тадашњу своју касарну уредили цркву брвнару, посвећену Александру Невском, коју су користили за богослужења. Одлазећи из Угљевика, по окончању мисије, Руска православна црква предала је ту богомољу на управљање Епархији зворничко-тузланској Српске православне цркве. Постоји идеја да се на том месту направи црква, у руском стилу, која треба да сведочи о љубави два словенска народа, Срба и Руса.

ЧУВАЛИ И ШЕПАЧКИ МОСТ

Стациониране снаге руске војске биле су драгоцене и за Србе на десној обали Дрине, у Србији.

Високи руски војни представници тада су, преко страница «Новости», у перо аутора овог текста, јасно послали поруке да се «НАТО нашао у блату, а ако би дирнули мост на Дрини, код Лознице, започео би трећи светски рат». Лозничани су били сигурни у Русе и престали су да својим телом чувају Шепачки мост.

Владимир Митрић

www.novosti.

Срби дижу споменик руским војницима

Source: Информативна агенција NewsFront (https://srb.news-front.info)

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »