Пројекат изградње инфраструктурног коридира је од виталног значаја за Републику Србију

Неђо Јовановић, народни посланик Социјалистичке партије Србије о Предлогу закона о утврђивању јавног интереса и посебним поступцима ради реализације пројекта изградње инфраструктурног коридора ауто-пута Е-761 деоница Појате – Прељина

Одредбе закона можемо оценити позитивно како у погледу поступака експропријације, тако и у погледу начина спровођења експропријације. Пре свега, експропријација се спроводи по тржишним критеријумима, што значи да ће власници непокретности које ће бити предмет експропријације имати потпуну не само правну већ и економску сигурност да ће њихови објекти који буду предмет експропријације бити истовремено и надокнађени по тржишним условима

 

Уважена министарко са сарадницима,

на самом почетку изнећу веома јасан став посланичке групе СПС да ћемо ми у Дану за гласање недвосмислено подржати овај закон. 

У кратким цртама, у име нас социјалиста, ћу изнети неке ставове за које сматрам да могу да буду корисни, како у смислу правног тумачења закона, тако и у смислу нечега што би можда Вама могло да помогне, како би овај закон довели коначно до циља, а то је да се као лекс специјалис може у целости реализовати у веома кратким временским роковима, како је овде и дефинисано. 

Оно што се на самом почетку појавило као дилема јесте уставност и законитост овог закона. Та дилема је делимично отклоњена на седници Одбора за уставна питања и законодавство, јер је тај исти Одбор оценио да овај Предлог закона није супротан правном систему, односно Уставу Републике Србије.

Пошто је једино Уставни суд надлежан да оцењује уставност и законитост одговарајућег акта, свако ко сумња у евентуалну било какву неуставност овог закона може своју дилему проверити или отклонити иницијативом пред Уставним судом. 

Оно што је битно истаћи је да ми разумемо Вашу нужност да приступите доношењу лекс специјалиса, јер овај закон има све атрибуте лекс специјалиса, имајући у виду разлоге због којих се доноси и имајући у виду потребу утврђивања јавног интереса за пројекат од виталног значаја за Републику Србију. Тај витални значај за Републику Србију се не може доводити у сумњу и потпуно смо сагласни када је у питању неопходност да се донесе један овакав закон. 

Што се тиче самих одредаба закона, мислим да њих можемо окарактерисати као позитивне. Позитивне како у погледу поступака експропријације, тако и у погледу начина спровођења експропријације. Пре свега, експропријација се спроводи по тржишним критеријумима, што значи да ће власници непокретности које ће бити предмет експропријације имати потпуну не само правну већ и економску сигурност да ће њихови објекти који буду предмет експропријације бити истовремено и надокнађени по тржишним условима. 

Што се тиче новина, надовезаћу се на оно што је прокоментарисао мој уважени колега Ђорђе Комленски. Уводите један правни институт који до сада није постојао у законској регулативи. То је институт привременог заступника. Заиста, на овај начин се омогућава, под један – ефикасно вођење поступка, и са становишта начела економичности и рационалности и са становишта начела које подразумева правичност у поступању, јер тамо где до сада нисмо имали примену овог института, могли смо аналогно да примењујемо одредбе неких других процесних закона, као што су нпр. одредбе Закона о парничном поступку. 

Међутим, сада имамо веома јасно нормирање института који нам је недостајао. Недостајао је због тога што, уколико је као власник уписано лице чија је пребивалиште или боравиште непознато, у тој ситуацији се тај процесни проблем решава на једини могући начин, а то је постављање привременог заступника. У Закону о парничном поступку имамо пуномоћника по службеној дужности. Аналогно томе овде имамо један истоветан институт, јер имају потпуно исту функцију и иста овлашћења. Шта може бити проблем? Можда ће бити проблем да се утврди на сасвим поуздан начин да лице нема пребивалиште или боравиште, односно да је његово пребивалиште или боравиште непознато. То, нажалост, адвокати често користе, па се то појављује у процесном смислу речи као једна врста сметње. Надам се да до тога у овим ситуацијама неће долазити и да ће се то моћи, на неки начин, предупредити. 

Оно што је такође битно је да се у овом правцу анимирају локалне самоуправе како се ту не би направио проблем. Уважена министарко, надам се да ћете бити сагласни са мојим ставом, који неће бити нимало пријатан кад су у питању локалне самоуправе. Капацитети локалних самоуправа нису на оном нивоу који грађани желе. С друге стране, едукације, када су у питању стручне службе, нарочито органи који се баве поступцима из области управног права, односно управних поступака, нису довеле до оног циља који ми желимо, а то је да стручне референце надвладају све оно што може да буде препрека у остварењу одређених циљева, а нама је овде једини циљ да се експропријације спроводе ефикасно, да се спроводе правично, и да и корисници експропријације и они у чију се корист експропријације врше буду превасходно задовољни. 

Због тога се бојим да ће поједине локалне самоуправе, којих несумњиво има доста, морати да одговоре задатку. Поставља се питање какве су последице уколико том задатку не одговоре. Законска регулатива је таква да консеквенце адекватне не постоје. Надам се да се слажете са мном, али исто тако постоји могућност покретања неких других поступака који подразумевају чак и уступање надлежности како би се могло решити питање од виталног значаја, а то је да се експропријација спроведе. 

Дакле, моја сумња када су у питању локалне самоуправе није оптужба већ превасходно једна врста апела да се локалне самоуправе издигну из летаргије, учмалости, да се издигну из онога што је постало уврежено, и да се поступци одвијају на начин како је то прописано. 

Шта је у конкретном случају делимично полемично? Полемични су кратки рокови. Овде су рокови дефинисани у веома кратком временском интервалу, три дана, пет дана и рок за жалбу осам дана. Сада, имамо и после жалбеног поступка рок од пет дана у коме другостепени орган треба да одлучи о жалби. Ја, најдобронамерније указујем на нешто што сматрам да је јако важно. Прво, рок од три дана за поступање почев од иницијалног акта па до доношења решења је веома кратак. Зато и сматрам да је веома важно да се комплетне службе, нарочито људи који ће бити задужени предметима, не само едукују, него припреме за нешто што ће бити веома тешко, прикупљање доказа, спровођење доказног поступка, и што је најважније оцена доказа, да ли су докази у виду писане документације адекватни да би се по њима могло поступати, да ли су подобни да се по њима може поступати. Уколико јесу, немамо проблем, чиста логика. Шта ако нису? Онда се одбацује захтев. Одбачај захтева већ успорава експропријацију. 

Према томе, у конкретном случају заиста мора бити све доведено до перфекције, а перфекција подразумева да ни један једини елеменат, који подразумева деловање у управном поступку, не сме бити подведен под било какву повреду закона у управном поступку, Закон о експропријацији, Закона о озакоњењу итд. 

Што се тиче титулара права, морам да похвалим поједине одредбе закона које се односе, рецимо, на корисника непокретности, не говорим о власнику, говорим о кориснику, коме такође припада одговарајућа накнада. Овде сада не говоримо о накнади по тржишним критеријумима, овде говоримо о накнади ако је у питању грађевински објекат према тзв. грађевинским стандардима, односно процењеној грађевинској вредности тог објекта. 

Даље, оно што је такође добро као норма, дакле, системски је добро решено, јесте да и код поступка озакоњења који је у току, имамо, по неком мом дубоком уверењу, јасну регулативу како се може спровести поступак експропријације, као и у случају конверзије, односно претварања права коришћења у право својине. 

Што се тиче рока по жалби, морамо имати у виду да у жалбеном поступку, као другостепени орган, одлучује једини надлежан и законом овлашћени орган, а то је Министарство финансија. Морам да скренем пажњу да је Министарство финансија оптерећено огромним бројем предмета, несагледиво великим бројем предмета па се поставља питање како ће се у року од пет дана успети решити жалбени поступак, односно окончати жалбени поступак и донети одлука каква се и очекује у једном релативно, или можда чак искључиво кратком временском интервалу. 

Надам се да ће и у том правцу Министарство финансија појачати своје ресурсе како кадровски, тако и функционално и материјално, како би се могао овај посао одрадити, јер овај посао заиста подразумева хитност. У том смислу, наравно да сви ми очекујемо од Владе Републике Србије, што је Влада и оправдала, ово говорим не само политички, него познајући материју управног права и управних поступака, да се када се ради о хитним поступцима и када се ради о тзв. прекоредном одлучивању, заиста тако и решава. Надам се да ће у том правцу таква пракса бити и настављена.

За све ово остало што се везује за процесне одредбе закона, ја не бих износио некакав посебан коментар, имајући у виду да су процесне одредбе закона усаглашене са одредбама Закона о управном поступку и мислим да ту неће бити неких великих проблема. 

Такође, одредбе Закона о експропријацији су савршено јасне, само се поставља питање њихове практичне примене и ко ће их примењивати. Ако их буду примењивали они који са одговарајућим стручним референцама то могу да изнесу на свој терет, онда нећемо имати проблем. 

Да се не бих враћао на ту дилему, наставићу сад нешто што је чисто са аспекта економске оправданости свега овога о чему ми причамо и свега онога што је наш циљ. Наш циљ је да овај закон доведемо на ниво да његова практична примена буде оптимална, односно оптимално ефикасна. 

Сам пут или траса пута подразумева оно што данас нисам чуо од колега који су дискутовали, да је јако тешко дефинисати сва питања која се везују за реализацију једног оваквог, да га назовем, мега пројекта, имајући у виду две чињенице. Прва, овде се нико није осврнуо на одредбе Закона о путевима, апсолутно нико. По Закону о путевима дефинисан је не само пут који ће бити под асфалтним застором, него и путни појас и заштитни појас. Ако узмемо у обзир да путни појас има одређену површину и дужину, па онда још више од тога заштитни појас, то значи да сама траса пута подразумева покривање знатно веће површине од онога што је у предрасудама или у погрешној слици становништва који очекује да ће релативно брзо то да се реши.

Даље, Ви се сукобљавате са једним проблемом који је наслеђен, а то је несређено стање катастра. Ви стање катастра покушавате да уредите, да га приведете ономе што је неопходно потребно. То стање катастра подразумева да имамо апсолутно неадекватне податке, да имамо чак и нешто што нигде није ни уписано у катастру, а мора да буде уписано. Не говорим само о кабловима, не говорим само о подземним инсталацијама, говорим о многочему другом, јер имамо локалне самоуправе које чак нису прстом мрднуле да се земљиште које је у јавној својини и које по Закону о јавној својини треба бити уписано на локалну самоуправу то није учињено. И дан-данас робујемо са једним таквим проблемом на територији Републике Србије. Ви сте уважена министарко и те како свесни те чињенице и борите се са том чињеницом.

Шта је даље проблем? Рекао сам да одредбе Закона о јавним путевима дефинишу површину пута, не само пута под асфалтом, него пута који подразумева и значајно већу површину која ће бити захваћена трасом која буде дефинисана као коначна. Мислим ће још долазити до одређених ситуација где ћемо морати консултовати и друга законска решења и праксу која је до сада била присутна, када су у питању водотокови и када је у питању решавање тзв. изненадних или непредвиђених препрека и појава које се буду дешавале у току извођења самих радова.

Веома је важно, када говоримо о извођачу, ко ће бити извођач радова, са каквим референцама, колико капацитета ће имати тај извођач радова итд. До сада, пракса је показала да нисмо имали проблема, уверен сам да нећемо имати ни сада и највећи бенефити од овог закона су сигурно бенефити које ће користити грађани Републике Србије.

Ја ћу се везати превасходно за град из којег ја долазим, а то је Ужице. Ужице је град који је инвестиционо мртав, не захваљујући Влади Републике Србије, већ неким другим околностима, где инвестиције већ дуго нису долазиле, где је траса ауто-пута која је била у једном идејном решењу преко Ужица измештена на други правац, а то је правац преко Сјенице, односно Ариља до Сјенице, а од Сјенице ка Бољарама. Дакле, коначно Ужице добија нешто што ће подразумевати могућност инвестиционог препорода, што подразумева могућност афирмације свега онога што до сада није могло да се афирмише. Због тога што инвеститори због немогућности да користе инфраструктуру на адекватан начин, превасходно путну инфраструктуру, нису Ужице видели и препознали као своју дестинацију, односно своју циљну тачку.

Надам се да ће то сада, у сваком случају, бити превазиђено и да ће то бити препознато, односно да ће сви потенцијали са којима Златиборски округ располаже, како економски, туристички и сви остали, сада бити афирмисани и да ће имати управо онај степен препознатљивости који подразумева долазак људи који ће ту улагати и где ће крајњи ефекат бити запошљавање грађана, а свакако и економска корист.

Наравно, да не будем стереотипан, јер сте то много пута до сада чули, нарочито са тих крајева, да желимо и ревитализацију у пуном капацитету аеродрома „Поникве“. Не сумњам уопште да ће до тога доћи, али по принципу корак по корак, јер за сада услови за оно што се очекује не постоје, али то не значи да неће постојати у неко будуће време када се околности стекну да би управо оно што ми очекујемо да буде аеродром „Поникве“ заиста тако и било. Немам сумњу да је тај пут трасиран у једном добром правцу и да ће се и то реализовати. 

На самом крају желим да подржим, наравно, све оно што је овде предложено, да у име посланичке групе СПС још једном искажем задовољство што ће после дугог временског периода један пројекта који је могао раније да се реализује сада бити коначно решен, да ће инфраструктура, нарочито путна инфраструктура Србије, достићи онај ниво који подразумевају не само европски стандарди, јер нам нису сад толико битни европски стандарди, иако идемо ка хармонизацији, него нам је битно да ли ћемо задовољити интерес грађана на адекватан начин или нећемо, јер од нас очекују грађани Републике Србије нешто што подразумева бољитак, а кроз ово ће се, надам се, то остварити.

The post Пројекат изградње инфраструктурног коридира је од виталног значаја за Републику Србију appeared first on Социјалистичка партија Србије.

Source: Социјалистичка партија Србије (http://www.sps.org.rs)

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »