Знање, образовање, научноистраживачки рад и иновације кључ су развоја и даљег препорода Републике Србије

Проф. др Снежана Богосављевић Бошковић, народна посланица Социјалистичке партије Србије, говорила је као овлашћени представник о Предлогу закона о науци и истраживањима.

„Заједнички циљ свих нас је да наше друштво буде друштво знања, а резултати наших научних истраживања стожери нашег економског раста, унапређења конкурентности наше привреде, друштвеног и културног напретка и све то са циљем побољшања стандарда и квалитета живота свих наших грађана“

 

Поштовани председавајући, господине министре са сарадницима, уважени народни посланици, тема данашње парламентарне дебате овог скупштинског заседања је један изузетно важан закон из области науке. Реч је о Предлогу закона о науци и истраживањима, чија посебна вредност произилази из чињенице да се ради о водећем, то јест кровном закону, којим се прописује правни оквир потребан за спровођење важних реформских процеса у овој сфери нашег друштвеног живота. 

Јасна је намера предлагача закона да се уреде и унапреде услови за целокупно функционисање свих сегмената у области науке и истраживања Републике Србије, као и да се успостави позитиван амбијент за неопходне реформе. 

У предлогу овог закона пошло се од чињенице да друштво засновано на знању, каквом тежи и наша земља, захтева висок ниво знања и трансфер тог знања у нове производе, процесе и услуге. 

То је и разумљиво, јер савремена друштва су одавно препознала науку и образовање као динамичке факторе економског, друштвеног и укупног цивилизацијског развоја. Осим тога, нема сумње, наука и иновације су кључни фактор конкурентности и одрживог развоја. 

Стога, концепт савремене економије базиран је на знању, а развој и раст бруто националног дохотка, стандард грађана и бољи квалитет живота незамисливи су без науке и образовања. 

У развијеном делу света константно се улажу значајна материјално финансијска средства у истраживања, иновациону делатност и људске ресурсе. Тако на пример, земље ЕУ за науку, односно истраживања и развој издвајају у просеку 2% БДП-а, при чему више од половине ових средстава долази из приватног сектора, тј. од заинтересованих компанија. 

Циљ ЕУ је да све земље чланице до 2020. године достигну ниво од 3% БДП-а за улагања у науку, са структуром 2% из приватног сектора и 1% из буџета, који треба да обезбеде владе држава чланица. Њихова калкулација је јасна – већа улагања за већи број иновација, које воде отварању нових радних места и повећању БДП-а. 

Тако према проценама из Стратегије „Европа 2020“ 3% БДП-а за улагања у истраживања, развој и иновације требало би да донесу 3,7 милиона нових радних места и повећање БДП-а од 795 милијарди евра 2025. године. 

Србија, такође, има амбициозне планове. Нашом стратегијом „Истраживања за иновације“ планиран је континуиран раст улагања у научна истраживања и ми данас можемо да кажемо да је Влада Републике Србије у периоду од 2015. до 2019. године повећала буџетска средства за научно-истраживачки рад за 35,8%.

Намера је да се и у наредним годинама настави позитиван тренд већих издвајања из буџета за науку, али и да се значајно повећа удео средстава и из других извора, који је сада скроман и износи око 10%. 

Све ово недвосмислено говори да су пред нашим друштвом и пред нашом научном заједницом године великих изазова и великих очекивања. Јасно је да српска економија и друштво морају закорачити у ново поље развоја базирано на резултатима научних истраживања и на иновацијама. Само тако Србија може пратити и ићи у корак са савременим трендовима цивилизацијског развоја, а српска економија бити равноправан и конкурентан партнер на глобалном економском тржишту. 

Поштовани народни посланици, знање, образовање, наука, истраживања и иновације кључ су развоја и даљег препорода Републике Србије. Од наше научне заједнице, науке и технологије које она развија с правом се очекује да буде покретач националног просперитета.

Свесно своје улоге и одговорности, Министарство просвете, науке и технолошког развоја Владе Републике Србије храбро иде у сусрет изазовима, трасирајући пут неопходним реформама са намером да се осигурају што је могуће бољи материјално-технички услови, али и сигурно, стабилно и предвидиво финансирање научних истраживања наше бројчано мале, али и те како квалитетне и просперитетне научне заједнице.

Када говоримо о техничкој подршци и условима за научно-истраживачки рад у претходном периоду начињени су значајни помаци. Поменућу само неке. Србија је постала 23. пуноправна чланица ЦЕРН-а Европске организације за нуклеарна истраживања и тиме је широм отворила врата за наше истраживаче и њихов рад на најсавременијој опреми за истраживања у овој научној области.

У значајној мери унапређена је и инфраструктура за подршку науци и истраживањима, као што је на пример развој и опремање научно-технолошких паркова у Београду, Нишу, Новом Саду, Чачку, итд.

Побољшана је сарадња између науке и привреде кроз бројне пројекте, финансиране од стране Фонда за иновационе делатности. Уз то, претходних неколико година издвојена су и значајна финансијска средства у опремање постојећих и формирање нових лабораторија са јасним планом и за будућа улагања.

Сада је пред нама нови важан циљ реформе који је уједно претпоставка и за успех других реформских процеса, а то је успостављање новог модела финансирања научних истраживања. У том смислу, први конкретан корак је већ начињен усвајањем закона о Фонду за науку. 

Овај закон усвојен је децембра месеца прошле године као нов закон, за нову институцију каква постоји у готово свим земљама које имају развијену науку. Иначе, да се подсетимо, био је то после пуних 12 година први, сасвим нов закон из ове области.

Овај први корак био је и те како успешан, јер данас, шест месеци након доношења овог закона можемо рећи да је Фонд конституисан и да је оперативан. Наиме, пре неколико дана, тачније 21. јуна, расписан је први јавни позив за предлагање пројеката који ће бити финансирани средствима Фонда.

Овај први позив упућен је младим истраживачима, што сматрам да је изузетно важно и значајно, јер и на овај начин, као друштво, шаљемо јасну поруку да нам је и те како важно да наши млади остају у Србији и да заправо овде у својој земљи имају могућности да раде на својим пројектима и остварују своје професионалне амбиције, а на своје лично добро и добро целе наше заједнице.

Вредне пажње и похвале су и најаве из Фонда да се ускоро могу очекивати још два нова позива за предлагање пројеката и то један из програма унапређења капацитета из области вештачке интелигенције и други из програма сарадње са српском научном дијаспором.

Из наведеног, јасно је да је политика Владе и Министарства просвете, науке и технолошког развоја снажна подршка даљем развоју наших научних истраживања.

Следећи важан корак, који је уједно и кључан у реформи система, је доношење новог закона о науци и истраживањима, о коме данас дискутујемо. Оно што је посебна вредност предложеног закона је то што је он темељно припреман у сарадњи са научном заједницом и што је Предлог закона овакав какав је данас пред нама, резултат широког консензуса постигнутог у заједници.

За наша научна истраживања предлог овог закона доноси бројне новине. Међу њима посебно важна новина је предлог за институционално финансирање института. То практично за наше институте значи сигурност, јер њихов опстанак више неће зависити од тога да ли су прошли на неком пројекту или не. Они ће, наиме, за реализацију својих програма рада, одобрених од стране оснивача, бити финансирани сигурним институционалним средствима. 

Друга важна новина предложеног закона је правни оквир за пројектно финансирање средствима Фонда за науку. Дакле, уз институционално, овај модел укључује и могућност коришћења средстава за пројектно финансирање. Тако наши истраживачи, било да долазе са факултета или из института, моћи ће равноправно, под истим условима, да аплицирају и остваре право на коришћење средстава Фонда за науку.

На овај начин, заправо, успоставља се и суштински могућност за спровођење комптетивних пројектних позива, што је, иначе, дуги низ година и захтев и очекивање наше научне заједнице. Уз комптетитивност и научну изврсност, као важан критеријум за евалуацију предлога пројеката, српска наука и истраживање добиће нову енергију и квалитет за још боље научне резултате и још већу препознатљивост на националном нивоу и у оквиру европског истраживачког простора. 

Још једном се потврђује да је политика Владе и Министарства просвете да се очувају и оснаже наши научни институти, а њих је данас 63 акредитованих, као и да се научни и истраживачки потенцијал којим Србија располаже даље развија и адекватно користи. Уз то, важан је и предложен законски оквир за формирање нових научних института и за оснаживање института од националног значаја. 

Новим предлогом Закона о науци и истраживањима уводи се принцип отворене науке. Прописују се механизми за бољу сарадњу факултета и института, као и за чвршће повезивање научног рада између институција, како на националном, тако и на међународном нивоу. 

Посебно важан сегмент односи се на уређење питања која се тичу техничке подршке трансферу технологија кроз оснивање нових страрт ап компанија. За наше друштво и нашу научну заједницу од посебне важности је и снажна подршка реинтеграцији и укључивању научника из дијаспоре у наш научноистраживачки сектор кроз брже и поједностављене процедуре. 

Такође, изузетно је важно то што закон нуди предлог за решење статуса истраживача ангажованих на текућим научноистраживачким пројектима при иновационим центрима факултета.

Без предложених решења ови истраживачи би врло брзо били изван система наше научне заједнице, тачније, њихово ангажовање би престало са завршетком текућих пројеката, тачније 31. децембра ове године. То, наравно, није добро ни за њих, за нашу научну заједницу и зато је важно да овај закон буде донесен, јер он нуди и добра и могућа решења за овај не тако мали проблем. 

Навела сам само неке од новина и решења која овом Предлогу закона дају епитет новог, модерног и реформског. Уверена сам да ће примена овог закона за нашу науку значити унапређење научноистраживачког рада, боље, ефикасније и делотворније коришћење материјалних, финансијских и свих других ресурса за науку и истраживање. 

Уверена сам и да ће примена овог закона допринети бољем обликовању научноистраживачке заједнице Србије која ће својом научном изврсношћу бити равноправан партнер у оквиру европског истраживачког простора. 

У годинама пред нама верујем да ће овај закон допринети и јачој спони наше науке и друштва у целини, јер уверена сам да је заједнички циљ свих нас да наше друштво буде друштво знања, а резултати наших научних истраживања стожери нашег економског раста, унапређења конкурентности наше привреде, друштвеног и културног напретка и све то са циљем побољшања стандарда и квалитета живота свих наших грађана. 

Најзад, верујем да ће највећи и посебно драгоцен допринос примене овог закона бити тај да наши млади истраживачи остају у Србији, јер у нашем научном систему препознају добру могућност за свој научноистраживачки рад, баш као што је то препознало и њих 1157 млађих од 30 година и са просеком изнад девет, који су прошле године укључени у систем текућих научноистраживачких пројеката, а које финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја. 

Због свега наведеног, СПС пружа снажну подршку нашој науци и свим настојањима да се она унапреди и даље развија и да у нашем друштву заузме место какво јој заслужено и припада. Због тога ће посланичка група СПС у дану за гласање подржати Предлог закона о науци и истраживањима. 

The post Знање, образовање, научноистраживачки рад и иновације кључ су развоја и даљег препорода Републике Србије appeared first on Социјалистичка партија Србије.

Source: Социјалистичка партија Србије (http://www.sps.org.rs)

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »