Темељ на коме почива целокупна савремена, научна, технолошка цивилизација представљају резултати научних истраживања

Др Љубинко Ракоњац, народни посланик Социјалистичке партије Србије о Предлогу Закона о науци и истраживањима

Овим предлогом закона омогућава се истраживачима да спроведу истраживања и изван академске сфере, као и повећање привредног и друштвеног развоја Републике Србије овим истраживањима.

Поштовани председавајући, даме и господо народни посланици, поштовани министре са сарадницима,

неће се љутити ако именујем и проф. Поповића и проф. Лазовића, и да искажем задовољство што сте ви данас ту, што нам презентујете Предлог закона о науци и истраживањима. 

Поштовани министре,

моје прво обраћање у Народној скупштини 2016. године, односило се на  Закон о високом образовању, где сам тада говорио о потреби усаглашавања високог образовања и научно-истраживачке делатности и о потреби приближавања та два друштвена сектора. 

Тада сам истакао да неке ствари које су позитивне и које су урађене у Закону о високом образовању нису урађене у Закону о науци, о научно-истраживачкој делатности и да те ствари је потребно ускладити. 

Поштовани министре, то сам тада више изрекао као потребу и жељу института, без наде да ће то питање и још деценијама ико узети у разматрање. Заиста, десило се све најбоље. Ви сте тада овде нама, народним посланицима, рекли да ће се радити нови Закон о науци у којем ће та питања бити решена. И, заиста, све поштовање вама на томе што се држите обећане речи и што сте испоштовали бројне научне раднике и институције. 

Поверовао сам у то, јер сам знао да сте човек са огромном енергијом и човек од успеха. Хвала, нормално, и свим другим учесницима у овом процесу и председници Владе и свима који су учествовали у доношењу закона, проф. Поповићу, радној групи. Захваљујући том свеобухватном раду данас је овај закон пред нама у најбољој могућој форми. То је показала и јавна расправа и јавно слушање, где се заиста показало  једно високо јединство, да је закон добар и да га треба што пре усвојити. Морам рећи да сам као истраживач који се око 25 година бави научно-истраживачким радом, веома задовољан. Зашто? Зато што деценијама у великом броју те врхунске научнике су сврставали у неке специјализоване услуге. Шта је то, ни мени сада није јасно, били су врхунски, а нису били ничији.  

Иако је држава Србија оснивач научних института, запослени нису имали зараде, већ су били на класичном тржишту. У сваком оснивачком акту, сваког института стоји за шта га држава оснива и ту су набројани послови који су неопходни за државу и које треба да раде истраживачи и запослени у институтима.

С друге стране, нико им није обезбеђивао те послове него су морали да се сналазе и довијају на различите начине. Иако говоре да је пројектно финансирање била социјална категорија, морам да кажем, она ни као таква није била довољна. Чак и када се узму све зараде истраживача, директни материјални трошкови, око 55% је било довољно за функционисање институција. 

Било је веома често, знам у претходним периодима, да прође само пола пројеката, ако сте пријавили четири пројекта, прођу два пројекта или један, некоме прођу и четири. Који ће пројекат проћи, да не кажем апсолутно, зависило је од сарадње и односа институције, рецезента или рецезента истраживача. На тај начин увек је неко испадао из пројекта и ако је имао добре референце и ако су постојали тачни критеријуми и људи су тада остајали без зараде. 

Али, нећу више о недостацима тог система рада који дефинитивно одлази у историју, како се надам, говорићу о потреби унапређења рада у науци и потреби сагледавања њеног значаја за свеукупни развој земље.

Дилеме више не сме да буде. Да ли нам требају научна знања и искуства и не треба да се питамо, јер то би било исто као да смо се у прошлим деценијама питали да ли нам требају лекари, инжењери, правници, економисти, професори, лекари. Сада је 21. век и ту дилеме не треба да постоји.

Резултати научних истраживања представљају основу или темељ на коме почива целокупна савремена, научна, технолошка цивилизација. Улога науке као збира свих постојећих знања о свету у коме живимо и научних истраживања као делатности кроз коју та знања проширују, у савременом друштву је многострука.

Активна научна политика којој нужно воде све развијене државе покушава да усклади све компоненте ове најсложеније људске делатности. Апсолутни износи које поједине државе улажу у ову делатност, директно су пропорционалне њиховој моћи, а узвратно њихова моћ у данашње време у највећој мери зависи од тог износа. Доказ за то су најконкурентније и најдинамичније светске економије, земље као што су Јапан, Кина, Немачка, скандинавске и многе друге.

Државе не улажу у науку зато што су развијене, већ да би подигле своју развијеност, утицај и богатство. Морам такође рећи да Европа сада није затворена за наш научни потенцијал. Морам рећи да је веома отворена и да не постоји ни једна научна институција или високошколска образовна институција која нема бар један међународни пројекат финансиран из Брисела по разним програмима.

Наука и истраживање су препознати од стране Европске комисије као кључни носиоци развојних политика, који доприносе економском расту и стварању радних места. Знање као најважнији интелектуални ресурс све више добија на значају, док се постојање стабилног истраживачког система посматра као покретачка снага која доприноси унапређењу, квалитету живота у модерном друштву.

Из тог разлога и државе, чланице ЕУ, су одлучиле да постепено увећају средства која улажу у науку, истраживање, док се не стигне до нивоа улагања које износи 3% БДП. Очекује се да ће све веће улагање у науку и истраживање подстаћи и конкурентност и раст привредних активности. 

ЕУ улаже све више у развој и имплементацију стратегија и програма које обезбеђују квалитетан оквир за спровођење научног истраживања и развоја иновација. Кроз истраживања из Поглавља 25. које се кроз испуњавање задатака из Поглавља 25, Република Србија треба да се у потпуности укључи у европски научни простор и заједно са осталим чланицама, кроз успостављање иновативне уније, као иницијативе која омогућава државама чланицама да обједине све научне капацитете и унапреде комуникацију и сарадњу између научника и истраживача.

Наука и истраживање обавезују земље чланице да развију способност за њену имплементацију, како би следиле циљеве и активности у области истраживања и технолошког развоја.

Као чланица ЕУ, Србија ће у наредном периоду имати прилику да позиционира своју истраживачку заједницу у оквиру европског истраживачког простора и тиме омогући свој даљи научно-истраживачки развој у циљу повећања опште образованости друштва, подстицања квалитета науке кроз спровођење бројних истраживања и иновација и повезивања у области науке, образовања и привреде, допринеће се повећању конкурентности српске економије.

Као део заједничког истраживачког простора, српским научницима ће бити омогућена интензивна мобилност и усавршавање широм ЕУ, где ће им бити на располагању коришћење нових технологија и савремених лабораторија. С друге стране, српски научни простор ће као део европског истраживачког простора постати интересантнији европском и светском научном истраживачком кадру.

Историјски успеси српских научника су познати у свету. Култура и наука представљају европске и цивилизацијске вредности које баштини и Србија. Научно-технолошки сектор Србије је један од ретких који су већ међународно интегрисани и вредновани постигнутим и признатим резултатима. 

Немам времена говорити о свим предностима и детаљно о самом закону и његовом доприносу развоју науке и развоју Републике Србије. Само ћу на крају рећи да ће ова истраживања повећати привредни и друштвени развој Републике Србије и допринети јавним истраживањима, друштвеном и привредном развоју и омогућити истраживачима да спроведу истраживања и изван академске сфере. 

Још једна реченица. Сматрамо да дубоко укорењено мишљење научне заједнице да привредници немају разумевања за њихов рад, а мишљење привредника да се научници баве оним што њима није потребно се мења са предлогом овог Предлога закона о науци и истраживањима, чије усвајање предлажем у име СПС и Зелени Србије који су на тој листи. И Социјалистичка партија Србије и посланици СПС ће у дану за гласање гласати за Закон о науци и истраживањима.

The post Темељ на коме почива целокупна савремена, научна, технолошка цивилизација представљају резултати научних истраживања appeared first on Социјалистичка партија Србије.

Source: Социјалистичка партија Србије (http://www.sps.org.rs)

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »