Предложена законска решења битно утичу на побољшање и уређење области науке и истраживања

Др Даница Буквић, народна посланица Социјалистичке партије Србије о Предлогу Закона о науци и истраживањима

Примена закона омогућиће бољу сарадњу института и факултета, партнерство са привредом и другим министарствима, суштинску промену модела финансирања научно-истраживачке делатности, прецизније уређење питања својинских права на резулттима истраживања.

 Поштовани председавајући, поштовани министре са сарадницима, колегинице и колеге народни посланици,

данас је пред нама Предлог Закона о науци и истраживањима о коме и ја желим да говорим, с обзиром да се истраживачким радом бавим више од 40 година. 

Предлогом овог закона наука и истраживања су препознати као делатности од посебног значаја за свеукупни развој Републике Србије, као друштва које је засновано на знању. Развијене земље света већ дуго препознају значај науке, иновација за одржив економски раст, па због тога и инвестирају значајна средства у ту област. Чланице ЕУ просечно улажу око 2% БДП у науку. Србија има значајан научни и истраживачки потенцијал. У нашој земљи има више од 12 хиљада истраживача. Као што смо чули, Србија је постала 23 пуноправна чланица престижне Европске организације за нуклеарна истраживања и уз Норвешку и Швајцарску је једина пуноправна чланица ове организације, а која није истовремено и чланица ЕУ.

Српска наука је препозната у свету. Универзитет у Београду је годинама позициониран на престижној Шангајској листи, а од прошле године на њој се позиционирао и Универзитет у Новом Саду, али нажалост укупна издвајања за науку у 2017. години су износила 0,9% БДП, мада сте ви, господине министре, истакли да ће та улагања износити до 1,5%. 

Такође, оријентисаност научних истраживања ка привреди је релативно ниска, тако да у глобалном извештају о конкурентности и квалитету садржаја универзитета и привреде Србија се налази на 79 месту од 140 земаља. У научно-истраживачким резултатима доминирају научни радови. Од укупног броја остварених резултата на научно-истраживачким пројектима који су финансирани из буџета у периоду од 2011. до 2015. године, патенти и техничка решења чинила су само 3,3%, док је учешће научних радова било 88%. 

Један од главних недостатака је и трансфер знања из универзитетских лабораторија до компанија где би се та знања применила. Потребно је подстицати применљива истраживања, а то значи подстицати и прелазак научника из академске средине у привреду и обратно.

Сходно стратегији научно-технолошког развоја Републике Србије за период 2016. до 2020. године, као стратешки циљ у области науке истраживања и као једна од мера у подстицају научних истраживања у Републици Србији представља и суштинска промена модела финансирања научно-истраживачке делатности, што је један од основних разлога за доношење новог закона  у области науке и истраживања. 

Сличан модел се иначе примењује у многим развијеним земљама. Промена система финансирања научно-истраживачке делатности учињена је са циљем да се систем унапреди, да се обезбеди стабилно финансирање и да се буџетска средства користе на ефикасан и оптимални начин.

Стратегијом је предвиђен развој модела финансирања усклађен са реформом истраживачког система. Крајњи циљ реформе финансирања научно-истраживачке делатности је успостављање уравнотежене комбинације пројектног и институционалног финансирања. Институционално финансирање ће имати две компоненте које ће  обезбедити стабилно финансирање и развојну која ће зависити од степена испуњености параметара успешности.  

Предвиђено је и формирање посебног фонда за подстицај истраживања, односно пројектно финансирање са циљем да подстиче истраживања кроз конкурсе за финансирање најбољих пројеката. 

Наука и истраживања као делатност од општег интереса реализују научно-истраживачке организације кроз програме утврђене овим законом, као и програме утврђене законом којим се уређује рад Фонда за науку Републике Србије, чиме се ствара основ за комбиновани систем финансирања предвиђен Стратегијом научног и технолошког развоја Републике Србије  за период од 2016. до 2020. године. 

У обезбеђивању квалитета научно-истраживачког рада и развоја научно-истраживачке делатности у Републици Србији старају се Национални савет за научни и технолошки развој, Одбор за акредитацију научно-истраживачких организација, Комисија за стицање научних звања, матични научни одбори, Заједница института Србије и министарство.

Значајна новина односи се на матичне одборе, односно предвиђено је да се у њихову надлежност за сада стави спровођење поступка за избор у научно звање – научни сарадник, које је најбројније, а то све у циљу ефикаснијег спровођења овог поступка. 

Такође, законом је предвиђено да се ради одлучивања о стицању два највише научна звања, виши научни сарадник и научни саветник, образује комисија за стицање ових научних звања. 

Примена закона омогућиће бољу сарадњу института и факултета, партнерство са привредом, другим министарствима у реализацији стратешких циљева и међународним организацијама на реализацији заједничких програма. 

Предлогом овог закона утврђено је да је Национални савет за научни и технолошки развој највише стручно саветодавно тело у систему научно-истраживачке делатности у Републици. Предвиђене су надлежности Националног савета, међу којима је и нова надлежност, а то је да даје мишљење на петогодишњи извештај научно-истраживачких организација о реализацији програма институционалног финансирања. Истовремено, Национални савет ће у делу годишњег извештаја о стању у науци за претходну годину са предлозима и сугестијама за наредну годину обухватити и рад Фонда за науку. 

Ради обављања послова вредновања квалитета ефикасности научно-истраживачког рада, акредитација научно-истраживачких организација образује се Одбор за акредитацију научно-истраживачких организација. Утврђен је њихов састав и њихова надлежност. Новина у односу на претходни закон је да Одбор за акредитацију спроводи поступак акредитације сваке пете године на захтев научно-истраживачке организације, што је редовни поступак, или у краћем року, на захтев Министарства, што је ванредни поступак. Редовни поступак за акредитацију института од националног значаја спроводи се сваке десете године. 

Истакла бих да се законом уређује и питање својинских права на резултатима истраживања, с тим што се у односу на претходно законско решење сада прецизније уређују права и обавезе као и процедуре у овој области. 

Предвиђа се да Министарство води евиденцију научно-истраживачких организација које испуњавају услове за обављање научно-истраживачке делатности од општег интереса, а у складу са овим законом, односно да се формира регистар научно-истраживачких организација, као и да води евиденцију истраживача, односно формира се регистар истраживача, као и да образује базе података у оквиру реализације програма утврђених овим законом. 

Као новина у односу на претходно законско решење, такође, предвиђено је да регистар садржи податке о научно-истраживачкој опреми научно-истраживачких организација. 

Поред законских решења којима се дефинише која лица се сматрају истраживачима, звања истраживача, стицање звања, поступак избора истраживача у научна звања, поступак реизбора, као и услови и поступак за одузимање звања, закон предвиђа доношење кодекса понашања у научно-истраживачком раду, као и образовање Одбора за етику у науци. 

Још једна новина у односу на претходно законско решење је то да новим законским одредбама истраживачи могу остварити право на награде, признања за изузетна научна достигнућа и животно дело у складу са актом којим се уређује додела награда и признања коју доноси министар. 

Као што сам већ рекла, утврђено је институционално финансирање акредитованих института, чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе или САНУ, и оно обухвата средства за плате истраживача у научно-истраживачким звањима и средства за друге трошкове научно-истраживачког рада.  

Дефинисано је која се средства сматрају сопственим приходима, научно-истраживачким приходима, научно-истраживачких организација и одређује намена тих средстава за унапређење делатности и подизање квалитета рада. Наведено законско решење је први корак ка уједначавању регулисања ове материје у односу на прописе у високом образовању, а у каснијим усаглашавањима прописа следи, свакако потпуно изједначавање статуса финансирања рада запослених на институтима и факултетима у погледу сопствених прихода. 

Посебно бих истакла да значајно место у овом закону заузима и финансирање институција и пројеката од посебног националног значаја. Тако да је законом предвиђено финансирање других програма од општег интереса, финансирање институција од националног значаја, као што су Српска академија наука и уметности, Матице српске као института, чији је оснивач Српска академија наука и уметности.

С обзиром на сва ова предложена законска решења којима се на битан начин побољшава и боље уређује област науке и истраживања, посланичка група СПС ће у дану за гласање подржати предложени закон. 

The post Предложена законска решења битно утичу на побољшање и уређење области науке и истраживања appeared first on Социјалистичка партија Србије.

Source: Социјалистичка партија Србије (http://www.sps.org.rs)

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »