Три одлике буџета су значајне – животни стандард грађана, растерећење привреде и капитална улагања

Ђорђе Милићевић, председник Посланичке групе Социјалистичка Партија Србије (СПС), на 24. Посебној седници Народне скупштине Републике Србије о Извештају о раду Фискалног савета за 2018. годину

Поштовани представници Фискалног савета,

поштовани председниче Фискалног савета,

даме и господо народни посланици,

наравно да је Фискални савет независтан и ми немамо апсолутно никакву намеру да утичемо на вас, али наравно да смо увек спремни да водимо дебату и отворен дијалог и на седницама Одбора и овде у парламенту, када су теме важне и када се теме тичу живота наших грађана.

Желим само своју дискусију почети једном изјавом која каже овако – независне институције немају увек идентично гледиште са влашћу, али то је и добро, јер да је другачије поставило би се питање чему уопште и служе. Што је и у реду. Немамо никакву врсту притиска али имамо јасан мандат зашто се Фискални савет бави привредним растом. Јасно видимо да Србија и друге земље региона имају велики одлив младих људи и радне снаге да би се то зауставило апсолутно је неопходно повећање животног стандарда и привредног раста у Србији. – Ово је изјава једног од ваших чланова Савета. Апсолутно немам ништа против, поштујем вашу независност али оно што желим да кажем јесте да овакву изјаву врло често можемо чути и од стране представника једног дела опозиције. Не желим да верујем да сте ви оваквом изјавом желели да се бавите политиком и политиканством, али је то чињенично.

Знате, из кабинета је лако водити политику, састављати извештаје, бавити се теоријом, а реалност је нешто друго. Са друге стране, овде наспрам себе имате нас који имамо такође велику одговорност. Ми смо неко ко има легитимитет, поверење грађана, парламент је глас народа и ми овде у парламенту разговарамо управо о ономе о чему говори ова изјава, а то је да разговарамо о алтернативама како да дођемо до што квалитетнијих законских решења која ће бити у најбољем интересу наших грађана. Наравно, то подразумева бољи животни стандард, бољитак за наше грађане, то подразумева наравно и привредни раст.

Оно око чега ћемо се, чини ми се, сложити на почетку, јер се нећемо сложити око свих ствари, али није ни добро да о свему размишљамо исто, јер ако би размишљали исто, то значи да нисмо размишљали довољно. Дакле, ми сматрамо да је Србија на добром путу и да је позитиван тренд видљив и препознатљив и то је у одређеним сегментима вашег извештаја и констатовано.

Препознатљив је и позитиван тренд који води ка бољитку, али бољитку који је у сваком сектору заснован на ономе за шта се ми залажемо, а то је на здравим и на реалним основама. Важно је да сачувамо оно што смо у овом тренутку постигли у области економије и финансија и да започети процесе приведемо крају.

Јавне финансије су сигурне и стабилне и ми са оптимизмом можемо гледати у период који је пред нама. Најтежи део посла, верујемо са сигурношћу да је добро одрађен, али није завршен. Оно што предстоји јесте да на прави начин, пре свега рационални начин у будућности извлачимо корист из тога, односно да сачувамо резултате које смо постигли, да сачувамо тешка фискална достигнућа и да прихватимо све подстицаје и иницијативе које воде ка расту и које воде ка развоју. Између осталог, о неким иницијативама и ви говорите у свом извештају.

По нашем виђењу три су кључне речи када говоримо о реформском курсу Владе Републике Србије у овом тренутку, а то су реформе, раст и развој. Темељи, као што знате, реформског курса Владе Републике Србије постављени су 2014. године. Неко је ту одлуку морао да донесе јер смо били пред финансијским банкротом.

Дакле, Србија је те 2013. године, децембра месеца, када смо усвајали буџет имала два пута и два правца. Један правац је био списак лепих жеља, оно што би грађани желели да чују, што лепо звучи, а што у колико би се финансијски реализовало водило би ка финансијском банкроту и ка финансијском краху негде 2016/2017. године. Други правац је онај непопуларни, а то су непопуларне политичке мере, тешке реформе. Кажете да говорите језиком бројки. У потпуности се слажем, али од 2014. године до данас се постижу резултати који су изнад циљева који су дефинисани за текућу годину. Увек је добро подизати лествицу навише, а ми сматрамо да је то добро за будућност Србије, ми сматрамо да је то добро за будућност сваког грађанина Србије.

Опет се враћам на изјаву, јер водимо отворен дијалог, судећи по вашем коментару на оцену Светске банке, да би Србија на дужи рок могла да има привредни раст од 7%, ви кажете, односно опет један од чланова Савета каже – то је могуће ако би се седам милиона Срба заменило Немцима и ако би се увела управа каква је у Немачкој. – Исправите ме ако грешим, тако су пренели медији. Сада, нити смо ми Немци нити ми желимо немачки систем, нама је потребан систем који је примерен тренутно нашем економском стању, а спремни смо да прихватимо све оне добре ствари од неких других држава које можемо да прилагодимо нашем систему. Мислим да сте хтели помало да будете и шаљиви, саркастични, али сада да вам кажем, не знам шта је горе, али мислим да нисте размишљали у другом правцу, да сте тиме повредили некога ко је предано, вредно радио у претходном временском периоду да би се дошло до ових резултата, ко је уложио велики труд, рад, посвећеност и енергију.

Са друге стране, можда мало да размишљате и о грађанима Србије, да нисте на неки начин повредили и грађане Србије тиме што сте рекли да би сте их заменили са седам милиона Немаца. Не желим да верујем да су ове изјаве, као што сам рекао, политизоване и да сте желели да их употребите у било каквом политичком контексту. Достигнућемо ми овај систем, односно ове резултате ако будемо имали оно што је суштински најважније, а то је политичка стабилност, а верујте имаћемо политичку стабилност.

Захваљујући одговорним и тешким, непопуларним мерама дошло се до тога да данас имамо здрав систем који је заснован на здравим основама, који је заснован на животу и економији, а не на политици и политиканству и не на списку лепих жеља.

Данас је потпуно јасно да смо били у праву када смо започели реформе и када смо рекли да је реч о реформама и о мерама које се тичу будућности Србије, о мерама које се тичу будућности сваког грађанина Србије и да не треба поједностављено гледати на те мере када смо имали прилике да чујемо од појединих чланова опозиције, дела опозиције, да се отимају плате, да се отимају пензије, не, овде говоримо о мерама за спас српске економије.

Захваљујући управо тим мерама данас је потпуно јасно да смо у праву и створен је један добар основ за повећање плата и пензија.

Имамо повећање плата и пензија, а имамо плус у држаној каси. Неодговорно би било и неозбиљно да имамо повећање и плата и пензија, да више захватамо из републичког буџета, а да имамо минус у државној каси. Дакле, ипак домаћински и рационално се располаже са оним што се зарадило.

Када је реч о формули за израчунавање пензија, о чему је и малочас било речи, најважније је да су по нама пензије стабилне, неколико модела се разматра. Издвајање за пензије је на задовољавајућем нивоу у буџету. Треба сагледати реалан раст привреде, раст инфлације и раст потрошачких цена.

Мислим да смо два циља у потпуности реализовали, а то је трајно и у континуитету смањење јавног дуга БДП и трајно смањење буџетског дефицита.

Србија се данас налази на 48. месту на светској Дуинг бизнис листи, а пре започетих реформских процеса били смо на 91. месту.

Са друге стране, политичка и економска стабилност уз предуслове, односно подстицаје које пружа Влада Републике Србије, потенцијалним инвеститорима, пре свега мислим на мању бирократију, брже издавање дозвола, допринели су да Србија буде атрактивна инвестициона дестинација.

Подржавамо концепт реформе јавног и јачање приватног сектора, ту апсолутно немамо никакву дилему. Знамо колико је тешко и подржавамо мере које су предузете када је реч о јавном сектору, али сматрамо да је јако важно и да треба урадити анализу где има вишкова, а где има мањка запослених у јавном сектору, како би у целини имали ефикаснији јавни сектор.

Током досадашњег процеса рационализације пронађени су простори за уштеде, али тако да није нарушен квалитет рада јавне управе и функционисање система, што је изузетно важно.

Србија је једна од земаља са најмање запослених у јавној управи у Европи, ово је податак који сам добио од представника из Министарства државне управе и локалне самоуправе за 2018. годину.

Уколико се пореди број запослених у јавној управи у односу на 100 становника и након два круга свеобухватне рационализације броја запослених у Србији, данас имамо 6,4 запослених у јавној управи на 100 становника, док је просек у ЕУ 8,5. Ја само говорим о подацима које сам добио.

Говорите о томе да је сазрело време да се укине забрана запошљавања. Ми сматрамо да је контролисано запошљавање постигло одређене позитивне ефекте. Потребан је нови модел, како би се постојећи проблеми превазишли, у смислу они који имају оптималан број запослених и финансијска средства обезбедити модел без сагласности.

Што се тиче приватног сектора, малочас сам га поменуо, у потпуности подржавамо најаву председника Србије Александра Вучића за субвенције приватним фирмама за набавку нове опреме и то до 50%. Приватни сектор је по нашем мишљењу будућност. Он је од велике важности за државу на једној страни, то значи нова радна места, на другој страни држава живи од пореза и дажбина које убира из добити предузећа.

Доста тога је урађено када је реч о јавним предузећима. Поштујући све констатације и све оно што сте ви изнели у свом извештају. Шта је то што ми конкретно очекујемо од јавних предузећа? Ефикасност, да ефикасније користе ресурсе, да буду рационалнија, да узрокују мање трошкове у буџету и да инвестирају како би биле што боље услуге које пружају грађанима.

Ви сте у свом Извештају навели, три предузећа: Железнице, где се озбиљно приступило реформама; Србијагас, који је постало профитабилно од 2015. године и ЕПС, кажете, има најсложеније проблеме, иако је предвиђено решавање проблема ЕПС-а, а у области дигитализације, а циљ је стићи на ниво развијених европских капацитета.

У Извештају, такође, говорите и о реформи јавних финансија локалних самоуправа. Наравно да се локалне самоуправе морају кретати у оквирима које даје Министарство финансија. Кажете да сте урадили свеобухватну студију средином, чини ми се 2017. године, са одређеним препорукама и да се ситуација, донекле побољшала.

Ми смо током јучерашњег дана имали прилике да разговарамо са представницима ДРИ, што је опет повезано са локалним самоуправама и са темом о којој тренутно говорим, и неке две кључне ствари су јако важне, а то је едукација и  квалитетнија интерна контрола. Не кажем да је ситуација идеална, али да није било домаћинског понашања локалне самоуправе не би допринели ни добрим резултатима фискалне консолидације на макроекономском плану.

Уз то, у извештају говорите о четири града, четири локалне самоуправе. У Србији има 174 локалне самоуправе.

Сад, само неколико реченица када је реч о показатељима, пошто говорите језиком бројке. Шта је то што су бенефинити и шта је то што је бољитак о којем сам мало час говорио? Рецимо, нова минимална цена рада и увећана у односу на 2018. годину за 8,6%, минималац прелази износ од 27. 000 динара. Стопа незапослености 2013. године је била 25,9%, а сада је пала на 12,1%. Просечна нето зарада обрачуната за март 2019. године износила је 54.271 динар. Раст нето зараде у периоду јануар-март 2019. године у односу на исти период прошле године износио је 9,5 % номинално, односно 7% реално у поређењу са истим месецом претходне године, просечна нето зарада за фебруар 2019. године номинално је већа за 9,9%, а реално за 6,9%. Смањено је, о томе је и мало час било речи, оптерећење на зараде, пошто се од 1. јануара 2019. године укинути доприноси за незапосленост на терет послодавца у износу од 0,75 % и то је терет буџета, 12 милијарди динара годишње је пало на терет републичког буџета.

У буџету за 2019. годину, држава је издвојила 19 милијарди динара више за плате запослених у јавном сектору, а плате у јавном сектору, од 01. јануара 2019. године, увећане су за 7 до 12% Фазним укидањем закона о привременом уређивању основица за обрачун исплату плата, односно зарада и других сталних примања од корисника јавних средстава, повећане су плате у јавној администрацији.

Усвојен је Предлог закон о допуни буџетском систему 21. априла 2019. године, којима су увећане плате запосленима у предшколској установи за 9%, почев од маја 2019. године.

Увећане су пензије због укидања закона о привременом смањењу пензија. Скупштина је освојила Закон 29. септембра 2018. године. Реалан раст БДП-а у првом кварталу 2019. године, у односу на исти период претходне године износи 2,5%.

Смањење јавног дуга, подсетићу још једном, Србија је била пред финансијским банкротом. Јавни дуг Србије износио је на дан 30.04.2019. године 23,77 милијарди евра, што чини 51,1 % БДП-а.  

Удео јавног дуга у БДП смањен је за 2,7% у односу на децембар 2018. године, када је износио 53,8%.

Имамо суфицит у буџету. У прва четири месеца остварен је суфицит републичког буџета у износу од 5,5 милијарди динара.

Оно што сматрам да је веома важно, буџетом за 2019. годину за капиталне инвестиције, оно о чему сте и ви говорили, издвојено је 220 милијарди динара, 30% више новца него претходних година.

У протеклих пет година у Србији је отворено 180 фабрика. Граде се нови аутопутеви, обнавља се железница, повезујемо се са европским коридорима иако ви критикујете спорост када је реч о Коридору 10.

Ми сматрамо да је то јако важан и значајан пројекат. Године 2008. када је Милутин Мркоњић као министар инфраструктуре говорио о том пројекту, чини ми се да је мало људи веровало у тај пројекат, а данас мислим да већина схвата да нема економског без инфраструктурног развоја.

Када је реч о страним директним инвестицијама, ове године у прва четири месеца износиле су 1,2 милијарде евра, што је 14% више него у истом периоду претходних година. Србија је наставила регионално лидерство у привлачењу страних директних инвестиција. У току претходне године привукли смо 3,5 милијарди евра страних директних инвестиција, а све друге земље заједно на западном Балкану нису дошле ни до 2,5 милијарди евра. Индустријска производња је повећана за 1,3% у 2018. години у односу на 2017. годину.

На самом крају, сам Предлог закона о буџету за 2019. годину управо је резултат наставка реформи. Три одлике буџета су значајне. Оно за шта се и ви залажете, наравно и ми, а то је животни стандард грађана, растерећење привреде и наравно капитална улагања.

The post Три одлике буџета су значајне – животни стандард грађана, растерећење привреде и капитална улагања appeared first on Социјалистичка партија Србије.

Source: Социјалистичка партија Србије (http://www.sps.org.rs)

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »