Потребна већа улагања у инфраструктуру заштите животне средине

Неђо Јовановић, народни посланик Социјалистичке партије Србије о Извештају о раду за 2018.годину који је поднео Фискални Савет.

Ми смо потпуно сагласни са оценом Фискалног савета , да је и даље присутан напредак када је у питању финансијска консолидација и то кроз одржавање финансијске дисциплине, за коју сматрам да је можда треба и пооштрити у појединим сегментима, а са друге стране ту чињеницу потврђује нешто што се не може доводити у сумњу, а то је показатељ да инфлацију и даље држимо под контролом, односно да је немамо.

 

Уважени професоре Петровићу са сарадницима, уважени грађани Србије, уважени народни посланици,

на самом почетку обраћања када је у питању ова тема дневног реда скупштинског заседања, а то је ваш извештај, као и наш овлашћени представник, представник посланичке групе СПС, морам поново да истакнем да ћемо подржати ваш извештај у дану за гласање, јер је целовит, утемељен је чињенично, садржи податке о којима можемо да расправљамо, о некима ћемо се сагласити, у некима вероватно и нећемо, али је то добро како би се искристалисао закључак који ће унапредити како ваш рад, тако и наше даље оцене у погледу неких будућих извештаја.

Оно што желим да скренем пажњу јесте следеће – ми смо потпуно сагласни са вашом оценом, да је и даље присутан напредак када је у питању финансијска консолидација и то кроз одржавање финансијске дисциплине, за коју сматрам да је можда треба и пооштрити у појединим сегментима, а са друге стране ту чињеницу потврђује нешто што се не може доводити у сумњу, а то је показатељ да инфлацију и даље држимо под контролом, односно да је немамо.

Оно што желим од вас да чујем и у име нас, из посланичке групе СПС јесте мало појашњење у вашем извештају када сте се осврнули на пројекте који се односе на инфраструктуру и заштиту животне средине. Тачна је оцена да пројектима нису предвиђена већа улагања, али сам дужан да скренем пажњу на неке чињенице које се не могу доводити у сумњу.

Пре свега, да пођемо од нечега што је апсолутно тачно, а то је да је екологија један од најважнијих сегмената живота и да се екологији данас посвећује значајно више пажње него у неком ранијем периоду, нарочито у периоду рецимо до 2012. године када се готово екологија потпуно маргинализовала због чега смо и дошли у неке ситуације у којима, нажалост јесмо.

Такође, чињеница које треба да будемо свесни јесте да у инфраструктуру заштите животне средине Србија треба да уложи, ни мање ни више, него 15 милијарди евра. Ако узмете у обзир да је то један значајан износ са једне стране, са друге стране финансијске могућности и буџетске могућности Републике Србије очигледно је да постоји један одређени несклад или раскорак, јер толика средства одвојити у кратком временском периоду за побољшање инфраструктуре животне средине заиста није баш свеједно, ако ћемо пежоративно да се изражавамо.

Међутим, оно што треба истаћи, треба истаћи да и поред те чињенице да постоји одређена несразмера, између буџетских могућности и потреба заштите животне средине да се до сада доста тога урадило и зато вас молим, господине Петровићу, да у будућем извештају нагласите и оно што сте имали прилику да оцените као показатељ шта је то урађено на основу чега треба пројектовати или предвидети средства за убудуће.

Шта је урађено? Па, урађено је доста. Хајмо да кренемо од тога да је управо ради заштите животне средине покренута борба од стране Владе Републике Србије и ресорног министарства, мислим на Министарство за заштиту животне средине, борба против дезертификације суше. Имајући у виду да нам је земља неприкосновен ресурс коме морамо да се посветимо, да спречимо деградацију земље, да спречимо све оно што утиче на то да нам земља пропада, онда је један од потеза, једна од одлука Министарства заштите животне средине била више него потреба и дала почетне резултате, а то је пошумљавање земљишта.

Подсетићу вас да су бројне локалне самоуправе и градови аплицирали по конкурсу за пошумљавање и да се у том правцу већ доста ради.

Изградња система управљања отпадом несумњиво да и те како представља један помак у смислу како организовати заштиту животне средине на најбољи могући начин. Наравно да то треба да прати и одговарајућа законска регулатива па у том правцу постоји и идеја и већ урађен нацрт Закона о климатским променама. Зашто ово говорим? Говорим због тога да се не би створио утисак код грађана Србије да се буквално ништа није урадило. Није тачно. Ради се на томе да се побољша превасходно свест грађана о томе да је заштита животне средине број један. Са друге стране, да се направи какав такав компромис између инвестиционих улагања са једне стране, коју нажалост урушавају ту тзв. Биолошку равнотежу и са друге стране – очување животне средине. Ту је огроман раскорак јер управо раст технологије, управо раст индустрије утиче нажалост на све оно што је нама иманентно и битно да би могли да живимо здраво, да би могли да живимо онако како будућност очекује један нормалан живи свет и човека у том живом свету.

Оно што такође можемо да се потпуно усагласимо јесте да су одлуке Владе Републике Србије у једном временском тренутку када је донета одлука о спречавању или ограничавању запошљавања, па је то прво законски уређено Законом о буџетском систему, а потом и доношењем Уредбе о ограничавању запошљавања, која је усаглашена са одредбама Закона о буџетском систему, да је у том тренутку дало велике ефекте, позитивне ефекте. Међутим, како је време пролазило, очигледно је да се ти ефекти смањују и очигледно је да Уредба о ограничавању запошљавања сада више постаје или мање контрапродуктивна имајући у виду да донекле паралише рад локалних самоуправа.

Ја ћу указати само на неколико чињеничних утемељених података. Имамо раскораке у односу на законску регулативу са једне стране, са друге стране, недовољно функционисање локалних самоуправа, односно са непотпуним капацитетом.

Конкретно, одредбе Закона о спорту прописују обавезу, то је конгентна норма, императивна норма, да свака локална самоуправа мора имати инспектора спорта или спортског инспектора. Подсетићу, веома мали број локалних самоуправа у Републици Србији има инспектора спорта. То генерише или доводи до једне последице која није нимало безазлена, а то је да се не идентификују и не санкционишу пропусти и грешке, па чак и свесно кршење закона од разних спортских организација, што опет узрочно-последично ствара нове проблеме, корупцију и све друго.

Даље, слична ситуација је и са недовољним бројем инспектора у области просвете, у области екологије итд. Влада је то препознала и захваљујући управо том препознавању од стране Владе Републике Србије већ је најављено релаксирање у смислу или укидања или стављања ван снаге Уредбе о ограничавању запошљавања или изналажења могућности како ће се управо ови проблеми, на које сам ја указао, решити како би локалне самоуправе могле да функционишу са пуним капацитетом.

Надам се да ћемо већ у току 2020. године ове проблеме, који нису нимало мали, моћи успешно да решимо.

Што сам кроз анализу или читање вашег извештаја приметио јесте нешто са чим морам да се усагласим, а то је потреба увођења платних разреда. Заиста не бих понављао оно што су моји претходници, односно колеге са становишта струке, јер ја сам правник, нисам економиста, указали на потпуно чињенично-утемељен начин и ја ћу то да подржим. И у том правцу опет ћу указати на један позитиван тренд када је у питању намера Владе Републике Србије да се и овај проблем законски адекватно реши.

Такође од стране посланичке групе СПС ћете имате подршку и када дајете препоруке у погледу једног другог сегмента, а тај сегмент се везује за ПИО. Ту су заиста препоруке апсолутно основане. Мислим да су крајње сугестивно добронамерне.

Оно што ја морам да укажем јесте да је и Влада Републике Србије такође у том правцу предузела одређене активности које доводе до измена или наговештаја измена законске регулативе, тако да се већ ради, да радне групе раде на нацртима закона који се односе на измене и допуне Закона о пензијско инвалидском осигурању. Молио бих вас да размислите о идејама које се везују за повећање старосног основа за остварење права на пензију или одлазак у пензију, јер ту већ имамо неколико идејних решења почев од повећања са 65 на 67 година које, што је већ тактички негде и присутно у одговарајућим сегментима друштва, али чак и до 70 година живота па би то требало размотрити више димензионално и са оног такозваног биолошког аспекта, а са друге стране становишта потребе и даље финансијске консолидације која је несумњиво започета.

На крају, желим да још једном поздравим и подржим све оно што сте навели. Нећу указивати на нешто што би одузело много времена, јер би било заиста потребно доста времена да ступимо у одређене полемике када су у питању поједини делови вашег извештаја.

Замолио бих само да, као што сте и до сада радили, да се настави такав тренд, да се са много мање критика које улазе у дневно политичка надгорњавања, више стручно опсервира комплетна ситуација, јер то заиста није ни чињено до сада, да ме погрешно не разумете и да наставимо заједно да доприносимо управо оном што је наш заједнички циљ, а то је привредно јача, економски јача и здравија Србија.

Захваљујем се.

The post Потребна већа улагања у инфраструктуру заштите животне средине appeared first on Социјалистичка партија Србије.

Source: Социјалистичка партија Србије (http://www.sps.org.rs)

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »