Посветити већу пажњу едукацији стручњака за ревизију јавних средстава

Неђо Јовановић, народни посланик Социјалистичке партије Србије, као овлашћени представник говорио је о Извештају о раду Државне ревизорске институције за 2018. годину

„Државна ревизорска институција представља највиши орган ревизије јавних средстава Републике Србије и не доводимо у сумњу Вашу самосталност и независност у раду.“

 

“Уважени господине Пејовићу са сарадницима,

на самом почетку, када је реч о ономе о чему данас расправљамо, а то је Ваш извештај, ја ћу недвосмислено истаћи јасан став посланичке групе Социјалистичке партије Србије, а то је да ћемо у дану за гласање подржати овај извештај, јер за то постоји више разлога.

Имајући у виду да су моје уважене колеге које су дискутовале пре мене са стручног аспекта, класично економско-финансијског, образложиле своје ставове када су у питању одређени делови Вашег извештаја, ја то нећу чинити на тај начин, због тога што по вокацији нисам економиста већ правник, адвокат, па ћете ми дозволити да управо са овог правног става изнесем неке ставове и нека размишљања за која сматрам да могу Вама да помогну, како би у неком будућем извештајном периоду можда по квалитету овај извештај имао одређени помак и био позитивнији него што је сада. Наравно, без имало разлога за критику овог извештаја.

Пре свега, морамо поћи од оног елементарног, како са становишта Устава, тако и са становишта закона. Заиста, ви јесте институција која представља највиши орган ревизије у Републици Србији, ревизије јавних средстава Републике Србије. И ми не доводимо у сумњу ни у ком случају вашу самосталност и независност у раду, јер сте то у практичном смислу исказали.

Оно што је овде данас изречено у већини примедаба јесте чињеница која се везује за Вашу релацију са судовима. Морам  да будем врло прецизан и да изнесем став који је тешко довести у сумњу.

Прво, ми знамо да су судови апсолутно независни и самостални у свом раду и да у том правцу Ви не можете утицати ни на ток поступка, ни на доношење одлука. Осим тога, део када је у питању подношење прекршајних и кривичних пријава то није ваша надлежност. То је надлежност правобраниоца, и то надлежног правобраниоца. Сваки предмет, без обзира што их има много који су застарели, се мора појединачно анализирати, како би се утврдио тачан узрок застарелости.

Зашто ово говорим? Због тога што узроци застарелости нису само на нераду судова и неангажовању тужилаштава. Не можемо генерализовати ситуацију у којој се може десити да постоје и други објективни, а не субјективни разлози који доводе до застаревања.

Наравно, не желим у том смислу да аболирам било кога ко је део правосудног система који је својим нерадом допринео да дође до застаревања. И ту сам потпуно сагласан са својим претходницима који су на ову тему дискутовали. Али, понављам, са посебном пажњом, сваки предмет мора имати посебну врсту анализе, како би се утврдио узрок због чега је застарелост наступила.

Друго, из Вашег извештаја можемо да извучемо одређене поуке, али не само ми, него и предлагач, јер ми нисмо предлагачи закона. Предлагач закона, када су у питању регулативе и норме које се односе на ваш рад је ресорно министарство. У том смислу, и ресорно министарство има неку врсту обавезе да из вашег извештаја извуче одређене закључке и утврди да ли је овај закон, који смо ми усвојили, у практичном смислу речи остварио своју сврху, односно да ли је у практичној примени дао одговарајуће резултате.

Зашто сада ово питање посебно наглашавам? Управо због овог односа екстерне и интерне ревизије. Да будемо потпуно отворени и искрени, интерна ревизија и екстерна ревизија морају да буду у корелацији и комуникација између екстерне и интерне ревизије је неминовност. Да ли постоји комуникација између екстерне и интерне ревизије? Ја тврдим да не постоји, али не у целини, него делимично. Зашто? Зато што интерне ревизије на нивоу локалних самоуправа још увек нису у пуном капацитету заживеле. То је први разлог.

Други разлог јесте сам рад интерне ревизије. Да ли су интерне ревизије биле под одговарајућом врстом надзора и контроле њиховог рада? Да ли имамо у извештајима, не само овом, него и у претходним извештајима податке о томе да ли су интерне ревизије оствариле резултате који се од њих очекују у свом раду?

Према томе, то је питање на које грађани траже одговор, а мислим да би можда у том правцу требало извештај и допунити.

Што се тиче пребацивања одговорности, чини ми се да је колега малопре рекао да извршитељи преузимају надлежност судова што није тачно. Извршитељи не могу да преузму надлежност судова, јер они имају јасно пренета јавна овлашћена у оквиру којих се морају кретати и спроводити оне послове и предузимати оне радње које су им законом поверене.

Господине Пејовићу, оно што је похвално је да сте навели прецизне податке о спровођењу 436 ревизорских извештаја, да је обухваћено разним врстама контроле у оквиру надлежности Ваше институције 209 субјеката.

Сада бих Вас замолио, ако сам у праву, а Ви ме исправите ако можда погрешим. Ако је 209 субјеката обухваћено и овим извештајем и контролама – да ли на тај начин изводимо два закључка који су можда дијаметрално различита? Један, да је и Ваш рад и финансијска дисциплина и сигурност која се уводи преко Вас у држави Србији на неки начин поправила стање, па имамо много мање противправности и незаконитости него што је то било у неком претходном периоду. Или онај други закључак, за који не верујем да постоји, односно да може да се прихвати, а то је да је обухваћено 209 субјеката, што је неупоредиво мањи број у односу на неки претходни извештај из разлога што није постојао довољан капацитет да се обухвати већи број субјеката?

Зашто кажем да не верујем? Не верујем због тога што сам сигуран да је и Влада Републике Србије преко Скупштине Републике Србије дала одређени допринос да се Ваши капацитети и Ваши ресурси подигну на виши ниво, а и сами сте малопре прокоментарисали, надам се да сам вас добро разумео, да имате далеко већи број потенцијала у виду тимова, у виду екипа које су на терену и које спроводе одређене контроле. Да ли је то довољно или не, то је више питање на које ћете Ви дати одговор и нама и грађанима, на основу чега опет ми треба да изведемо одређене закључке.

Када је у питању законска регулатива, ту заиста морамо да поведемо рачуна о будућем периоду, да и постојеће законе унапредимо по квалитету. И даље остаје известан простор и када су закони у питању за коруптивно деловање, без обзира што смо ми законску регулативу подигли на виши ниво по квалитету.

Када је у питању Закон о јавним набавкама или неки пратећи закони који су комплементарни са Законом о јавним набавкама и даље остаје простор за одређене врсте коруптивног деловања или корупције, у сваком случају нечег што је штетно, што је противправно и што завређује одговарајуће поступке, односно изрицање одговарајућих санкција.

У том правцу требало би да имате нашу подршку како би законска регулатива, на коју иначе указујете кроз препоруке у ком правцу да се измени, допуни, итд, представља нашу обавезу и наш задатак да Вам помогнемо у смислу доношења закона који ће у практичном смислу допринети ономе што је наш заједнички циљ, а то је да се управо ревизије финансијских извештаја уподобе са фактичким стањем, а да фактичко стање буде позитивно стање, да ви имате што мање посла. То је циљ.

Оно што, такође, због грађана треба истаћи, јесте да сте у овом извештају обухватили све субјекте државне ревизије у границама онога што је контролисано.

Оно што, у име посланичке групе СПС, морам да истакнем, јесте да је јако похвално што су обухваћени директни и индиректни корисници буџетских средстава, организације обавезног социјалног осигурања, буџетски фондови, НБС, што је заиста Ваша, хајде да кажем, једна од најделикатнијих обавеза, имајући у виду надлежности послова НБС и њену улогу у економско-финансијској сфери, када је у питању Република Србија, јавна предузећа, политичке странке, правна лица, физичка, лица, итд, дакле сви они који по закону могу бити обухваћени.

Када су у питању политичке странке, ја ћу само кратко прокоментарисати да ми се чини да би требало у неком извештају навести шта је то што је допринело одређеним противправностима, одређеним незаконитостима у временском периоду од пре десет година и више када је у питању деловање политичких странака и финансирање политичких странака.

Подсетићу да ми имамо на снази Закон о финансирању политичких странака који у сваком случају има прилично јасну и прецизну регулативу, али са друге стране, то није разлог да и он као такав не доживи одређене измене, допуне које подразумевају да се и тај део финансирања политичких странака примери ономе што и кроз Ваш извештај налаже да немамо проблеме и да немамо било какав разлог да се посветимо овом питању као кршењу закона. Не, напротив. Ја немам тај податак рецимо из периода од 2001, 2002, 2005, 2006. године до 2012. године, какав је статус политичких организација, странака у односу на Ваш посао, делатност и надлежности кроз контроле, ревизијски надзор и остало.

На крају, желим да изнесем једну сугестију, уколико је наравно она за Вас прихватљива, а то је да се посвети већи степен и већа пажња едукацијама које ви иначе спроводите. Овде сада не говорим само о едукацијама оних који су подведени као Ваш кадар под послове и надлежности којима се бави институција, већ они над којима се Ваши послове и надлежности односе, а то су управо они на које су моји претходници указивали. То су људи који раде на нивоу локалних самоуправа у јавним управама, општинским управама, градским управама итд. Ту је наш генератор проблема и онда би било опет опасно да генерализујемо причу, па да кажемо – сви су начелници општинских и градских управа коруптивни и сви они злонамерно или умишљајно крше закон, повређују одређене императивне норме итд. То би било јако лоше, јако некоректно, нетачно и у сваком случају не би доприносило решењу проблема.

Према томе, морамо да пођемо од чињеница да људи због недовољне едукације, недовољног знања, недовољне стручне профилисаности, недовољних стручних референци или капацитета уђу у фазу повреде закона, нарочито када су у питању одредбе Закона о буџетском систему. Контрола поступака у јавним набавкама која се углавном, да будемо искрени, не поштује, због чега и долазимо до ових питања и оно што је најприсутније у пракси то је неусклађеност нормативних аката са одредбама закона и подзаконских аката. Та неусклађеност управо генерише проблеме на нивоу локалних самоуправа и у том правцу би требало посветити пажњу како би се ти проблеми отклонили.

На самом крају, ово су биле крајње добронамерне сугестије са једне стране. Са друге стране, једна оцена која је могла из овог угла да се да, без намере да се девалвира било шта што су моји претходници рекли и што сте Ви крајње разложно изнели са веома јасним и недвосмисленим образложењем, тако да уживате подршку и у Вашем раду, у раду Ваших колега, сарадника и зато ћемо имати прилику да Вас подржимо и када буде дан за гласање.“

The post Посветити већу пажњу едукацији стручњака за ревизију јавних средстава appeared first on Социјалистичка партија Србије.

Source: Социјалистичка партија Србије (http://www.sps.org.rs)

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »