Србија и Русија потписале моморандум о бродоградњи

Представници Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Србије и Министарства индустрије и трговине Русије потписали су данас у Београду Меморандум о размевању о сарадњи у области трговачке бродоградње.

Русија-Србија (Фото: Лола Ђорђевић)

Меморандум су потписали српска министарка Зорана Михајловић и заменик министа индустрије и трговине Олег Рзјанцев Николајевич у паузи пословног форума Србија-Русија.

 

«Влада Србија улаже више од 300 милиона евра у водни саобраћај», изјавила је Михајловић и додала да се први пут после више од 30 година улаже у луке у Србији.

Навела је да очекује да буду изграђене луке у Смедереву, Сремској Митровици и Београду.

Михајловић је рекла да се реконструишу бродске преводнице на Дунаву на Ђердапу 1 и Ђердапу 2, што није рађено деценијама, а да ће се радити и преводница на Тиси.

Она је истакла да ће бити уклоњени остаци флота са дна Дунава који су деценијама онемогућали његову пловност кроз Србију по свим временским условима.

«Учинићемо све да Дунав буде полован кад год хоћемо», рекла министарка и нагласила да је циљ да Србија постане уз помоћ дунавског коридора много атрактивнија него што је сада.

Она је казала да се на данашњем пословном форуму разговара о томе како да се унапреди водни саобраћај Србије али и бродоградња, што је огроман потенцијал, не само за пословну заједницу већ и за Србију као државу која на тај начин може додатно да повећа привредни раст.

«Србија има традицију у водном саобраћају и бродоградњи, али да од тога није много остало», рекла је Михајловић.

Подсетила да је пре 2000. у Србији било десет активних бродоградилишта а сада их има четири, и да су раније запошљавала 6.000 а сад 900 људи.

«Традиција без нових знања, модернизације и капитала је ништа», оценила је министарка.

Навела је пре пет година превоз рекама у Србији био седам милиона тона робе и да је сада 11,8 милиона тона, а циљ је да износи од 15 до 20 тона годишње.

Заменик руског министра инудстрије и трговине Олег Рзјанцев Николајевич је казао да је развој бродоградње и водног саобраћаја на Дунаву важан за развој билатералних односа две земље јер постоје огромне могућнсоти за сарадњу у тој области.

«Русија је спремна да предложи разне механизме сарадње у обнови речне флоте, од директне испоруке до заједничке производње у Србији», рекао је он.

Министар трговине, туризма и телекомуникација Србије Расим Љајић је рекао да ће највећу корист од сарадње у водном саобраћају и бродоградњи имати српски туризам, а циљ је да се број руских туриста у Србији 2020. повећа на 100.000 долазака годишње.

Он је навео да је Србију годишње посетило 70.000 руских туриста и да ћеа се настојати да се привуче што већи број туриста не само из московског региона већ из целе Русије која је за Србију једно од три најзначајнија тржишта.

«Радиће се на томе да се Русима, који сада углавном долазе у Београд и Нови Сад, понуде што разноврснији садржаји у свим деловима Србије», рекао је Љајић.

Пословни форум је, по његовим речима, прилика да се представе потенцијали у област наутичког туризма, а Дунав је
«највећи српски потенцијал у туризму који није довољно искоришћен».

 

«Држава планира на Дунаву изградњу пристаништа, бензинских станица, марина, спортско-рекреативних садржаја како би понуда била богатија», рекао је Љајић и додао да није задовољан бројем пристајања крузера којих је прошле године било 1.150 у Београду, а, на пример, Беч има 14 пута више.

Председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж је рекао да је пословном форуму присутно око 20 комапнија из Русије и 40 из Србије које се баве бродоградњом.

Он је истакао да је неискоришћен транспорт робе на Дунаву, а да су капацитети огромни.

«Разговара се и о оснивању заједничке компаније за превоз путника на Дунаву», рекао је Чадеж.

Додао је да се траже инвестирори за српска бродогалишта, којих има 10, од тога су четири у функцији — два у власништву холандских инвеститора, а два су домаћа.

Новости

Source: Информативна агенција NewsFront (https://srb.news-front.info)

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »