Вучић: Време да бирамо између слатких лажи и горке истине

Време је да бирамо између слатких лажи и горке истине, рекао је данас председник Александар Вучић на почетку обраћања на седници парламента посвећеној Косову и Метохији.

Вучић је истовремено рекао да нико не треба да помисли да се неће више од других борити за наш народ на КиМ и за КиМ и то посебно од оних који истину знају, а намерно је прећуткују.

Председник је рекао и да би расправу о КиМ требало почети одговором на важно питање: „у шта верујемо, у лажи или у истину – јер, без тога, нећемо знати за шта смо способни и колико можемо, где су границе наше земље и наших снова, баш као и наше стварности“.

Без тога нећемо знати где је Косово, где је Метохија, ко њима управља, где смо ми Срби на Косову и Метохији“, рекао је Вучић.

Без тог одговора нема, каже председник, ни одговора на то могу ли Срби, које су због КиМ противправно бомбардовали да рачунају на међународно право и правду.

„Ко су нам пријатељи и да ли имамо право да будемо непријатељи са онима од којих у великој мери зависи наша будућност? Да ли смо себи пријатељи ако одбијамо да се суочимо са истином“, рекао је Вучић.

Председник је истакао да је Његош говорио да је самообмана убитачна и за људе и за народе и упитао да ли смо у Србији свесни тога да ако обмањујемо себе не значи да ћемо сами себе успети и да преваримо.

„И да нећемо сутра имати онолико Косово у Србији тако што ћемо се грчевито држати својих маштарија. Да не вреди то што кривимо реалност, селективно бирамо информације и покушавамо да то уклопимо у оно што ми желимо…“, приметио је Вучић.

Председник је навео да није случајно Исидора Секулић рекла да смо ми народ који у стварност не верује и који стварност не воли.

„Вере и љубави за реалност никада нисмо имали. Не иде то и време је да отворено изаберемо између слатке лажи и горке истине“, истакао је Вучић.

Председник је рекао да је његов посао као председника да људима саопшти истину, каква год била, некад горку и непријатну.

Вучић је рекао да нико не треба да помисли да се неће више од других борити за наш народ на КиМ и КиМ и то посебно од оних који истину знају, а намерно је прећуткују, који би да ратују, али тако да гину не њихова, него туђа деца.

„И који нам сваког дана држе патриотска предавања која никоме не би смели да држе“.

Вучић је на почетку седнице захвалио свима који су у скупштинској сали и који, каже, желе да разговарају на одговоран и озбиљан начин о проблему који је велики и тежак не само за људе на КиМ, већ и за све грађане Србије и српски народ.

Председник је рекао и да је размишљао да ли да говори о томе на који начин су неки покушавали да га спрече да уђе у зграду Скупштине Србије, али је додао да су то слаби покушаји и неважни уз овакву тему и у оваквом тренутку за грађане.

 

Историја и демографија, поразни подаци

Председник Александар Вучић указао је данас да се дуга и вишевековна борба водила око КиМ, али и око Војводине и других делова Србије.

„У некима смо победили, а некима изгубили“, нагласио је Вучић и истакао да поразе никада нисмо хтели да прихватимо и када смо их доживљавали заредом у кратком временском периоду.

У питању је, каже, математика ко је колико владао том територијом.

Подсетио је да су Римљани покоравали Илире и Далмате до 395. године, а да после влада Византија око 550 година.

„У седмом веку долазе словенска и српска племена на територију данашњег КиМ, од 960. до 1080. на тој територији су се за превласт борили Византија и различити српски владари. Српски владари на КиМ од 1800. до 1389. године. Турци затим до 1912. године. Србија влада на КиМ од 1912. заједно са Албанцима, који нису били задовољни, до 1999. године. Овако или онако, од Кумановског споразума управљају међународна заједница и Албанци и део међународне заједнице који је био подршка стварању независног Косова“.

Како је рекао, демографски подаци у последњих 120 година показују како се мењао драматично број Срба:

На КиМ је 1455. живело око 98 одсто Срба, затим 1871. живело 32 одсто Албанаца, 64 одсто Срба, затим долазе српско- турски ратови и тада најдраматичније губимо број Срба и први пут 1899. Албанци представљају већину са 48 одсто, а Срби са 44 одсто.

Дошло је до великог исељавања и великог и тешког прогона Срба, додао је Вучић и истакао да смо први пут тада, после Берлинског конгреса, имали свој конзулат у Приштини, при Отоманској империји, и поставили првог конзула Луку Маринковића 1889.

Додао је да су затим на тој функцији били и Бранислав Нушић и Милан Ракић.

„Никако нисмо могли да се опоравимо до балканских ратова, ниједна власт није могла да организује до балканских ратова устанак на КиМ до ослобођења 1912. године.

 

 

 

Извор: Танјуг/РТС


Source: Српска напредна странка (https://www.sns.org.rs)

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »