Др Стеван Гајић – Македонија је кувана жаба

Македонија је, како се каже, скувана жаба и оног тренутка када уђе у НАТО, она губи сваку политичку и геополитичку вредност.

РПЦ је исправно схватила поруку Сабора СПЦ и њен став поводом раскола у Украјини. Српска црква је подржала Москву и супротставила се идеји Константинопоља како због могућег раскола у свеправославној васељени, тако и због тога што Украјина може бити опасан преседан, који би после отварања питања македонске и црногорске цркве могао да актуелизује и усташку идеју о стварању тзв. Хрватске православне цркве. Мислим да је укључивање Русије у дијалог између СПЦ и расколника у Македонији, посебно у овом тренутку, веома важно – каже у разговору за „Печат“ др Стеван Гајић, научни сарадник Института за европске студије и професор Московског државног универзитета за међународне односе.

У којој мери је покушај цивилизацијске конверзије и брисања српског присуства у Македонији преко покушаја стварања МПЦ повезан с плановима Брисела и посредно албанским фактором који делује тамо?

Од када је бугарски окупатор 1941. протерао из Македоније српског владику злетовско-струмичког Викентија (Проданова), потоњег патријарха, однос македонских власти према СПЦ није мењан до данашњег дана. Комунисти су одлучили да по лењинистичком принципу федерализују Југославију и да из српског корпуса издвоје јужни део Старе Србије, Вардарску Македонију, која се сплетом околности данас зове Северна Македонија. То је тренутак од којег почиње радикална десрбизација поменутог простора. Суштински до тог тренутка су и Србија и Бугарска конкурисале за тај простор, с тим што је он, и географски и природно, повезан са Србијом преко моравско-вардарске долине, али и трагова о нашем постојању тамо – од споменика до задужбина наших средњовековних племића, краљева и царева до борбе за ослобођење прво од Турака а касније и од две бугарске окупације, и коначног уједињења с матицом Србијом. Садашња македонска власт је само радикализовала процес који је почео 1941. а наставио се у комунистичкој Југославији. Ова настојања се свакако уклапају у садашње планове Брисела и НАТО-а и илуструју очигледан континуитет атлантистичке, антисрпске политике.

Како тумачите ситуацију у Македонији – после председничких избора и након слања Протокола о приступању Северне Македоније у НАТО на ратификацију у Сенат? Какав је у геополитичком смислу положај Македоније?

Македонија је, како се каже, скувана жаба и оног тренутка када уђе у НАТО, она губи сваку политичку и геополитичку вредност. Она је у потпуности објекат, а не субјекат политике, и мислим да ће изнутра бити федерализована на албански и македонски део који Зоран Заев жели да бугаризује. Видели смо да је потписан Протокол о уједначавању уџбеника историје у складу с ким су македонска и бугарска влада заједно прослављале Илиндан. Претензија бугарске државе да овај простор припоји је у супротности с њеним интересима, јер највећа опасност у овој земљи је масовни одлазак становништва, па би овакви покушаји изазвали додатно слабљење унутар православног корпуса. При томе треба знати да је и Бугарска, попут Македоније, објекат, а не субјекат политике, зато што је њена политичка елита, будући да се налази у ЕУ и НАТО-у, под чврстом контролом Вашингтона и Брисела. Сама Македонија је изнутра разбијена. Држава се можда формално неће распасти, али ће бити федерализована до непрепознатљивости и под својеврсном доминацијом албанске мањине. То није добро ни за Србију, која је главна премија НАТО-а. После Црне Горе и сада Македоније, на реду је, кроз погубни план разграничења на Косову, покушај увлачења Србије у евроатлантску заједницу. Чињеница је да ће се, уколико се реализује понуђени модел разграничења, Косово припојити Албанији, о чему су говорили и Тачи и Рама, а затим без икаквих правних препрека постати део НАТО. Али мислим да ће, уколико се деси пристанак Србије, овакав корак блокирати Савет безбедности ветом Русије и Кине.

Да ли је Македонија тек препозната као улог у НАТО ширењу како би се зауставио „руски малигни утицај“ на Балкану и пресекла вардарска спона?

Циљ одлазеће Европске комисије и НАТО-а је да читав Балкан интегрише и оствари идеју пољског генерала Јозефа Пилсудског о Међуморју, сада позната као Интермариум, тампон-зони којом би Русији био одсечен излаз на море. Та тампон зона би се простирала од Балтичког до Јадранског и Црног мора попут зида који би Европу одвојио од Русије, а Русију од излаза на ова мора. Тај план сада име ново име – Иницијатива три мора – и њега промовише Колинда Грабар Китаровић. На састанку Иницијативе у Дубровнику 2016. један од задатих циљева био је и европска енергетска независност од Русије. Зато је у Пољској створен хаб за пријем течног гаса који би стизао бродовима. И у Хрватској, на Крку, треба да се отвори слично постројење, чиме треба да се смањи улога „Газпрома“. Немачка то не жели. Она жели да се изгради „Северни ток 2“ и не противи се изградњи „Јужног тока“, односно „Турског тока“.

Уколико Србија прихвати модел разграничења, следећи корак је не само њен улазак у НАТО већ и улазак Босне и Херцеговине у ову алијансу. Са читавим Балканом у НАТО-у био би остварен план блокаде Русије.

ИН4С/Печат

Source: Информативна агенција NewsFront (https://srb.news-front.info)

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »