Децентрализација града за бољи живот грађана

Милисав Петронијевић, народни посланик Социјалистичке партије Србије као овлашћени представник Посланичке групе, говорио је о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о главном граду.

Циљ овог предлога закона је да обезбеди ефикасније и квалитетније обављање послова града Београда, а предложена законска решења ће учинити рад органа града и градских општина знатно ефикаснијим и довести до равномернијег задовољења потреба свих грађана на територији града Београда.

„Уважени председавајући, уважени министри са сарадницима, колеге посланици и посланице, када су у питању измене и допуне Закона о главном граду, што је данас на дневном реду, ја ћу на почетку рећи од чега се пошло, да бих касније говорио до чега се дошло.

Дакле, пошло се од следећег, да Устав каже – положај града Београда, главног града Републике Србије уређује се Законом о главном граду и Статутом града Београда. И Устав и Закон о локалној самоуправи кажу да је Београд посебна јединица локалне самоуправе и посебна територијална јединица и да има надлежности које су Уставом и законом поверене општини и граду, а, наглашавам, Законом о главном граду могу се поверити и друге надлежности.

Влада је предложила измене и допуне Закона о главном граду, које су на дневном реду, имајући у виду ово о чему сам причао. Дакле, уставни и законски основ, имајући у виду искуства у раду и функционисању града. Имајући у виду опредељење Министарства за државну управу и локалну самоуправу Владе, али и градских власти да обезбеди ефикасније и квалитетније обављање послова града Београда на бази његовог посебног уставно – правног положаја и у складу са развијеним капацитетима, стручним, организационим, кадровским који постоје у Београду, а што ће, поента је, учинити рад органа града и градских општина знатно ефикаснијим и довести до равномернијег задовољења потреба свих грађана на територији града Београда.

Посланичка група СПС ће у дану за гласање гласати за предложени закон о изменама и допунама Закона о главном граду, јер смо убеђени да на тај начин гласамо за бољи живот грађана, гласамо за децентрализацију града и веће надлежности градских општина, гласамо за ниво одлучивања који је ближи грађанима. Све су то разлози који нас опредељују да дамо пуну подршку овом предлогу закона.

Навео бих три карактеристике предложеног закона. Једна регулише положај града Београда као главног града, друго је стварање могућности да се пренесу овлашћења на градске општине и треће је усаглашавање са законима у међувремену донетим у односу на овај закон који траје већ ево 12 година.

Када је у питању положај Београда, понављам, има се у виду његова посебност, његова специфичност због своје величине, броја становника и да је привредни, финансијски, саобраћајни, културни центар Србије и на крају главни град Републике Србије. Београд је и административни и образовни, и универзитетски, и здравствени центар Србије, и не припада само Београђанима, припада и Србији, и видимо све више припада и Европи. То се мора имати у виду.

Ми подржавамо политику Владе која тежи ка томе да се Србија равномерно развија у свим њеним деловима и то је политика Владе Србије, што показује, ево у последње време, отварањем фабрика у свим деловима Србије, довођењем инвестиција, изградњом инфраструктуре. Сада већ можемо да кажемо изградњом мреже ауто-путева по Србији, што све доприноси остваривању овог циља. На исти начин или на истом трагу су и градске власти и зато желим да то посебно истакнем да и они на тај начин размишљају, када је у питању Београд.

Као што је потребно равномерно развијати Србију, тако је потребно и у Београду равномерно развијати задовољење потреба свих грађана Београда, од оних код Љига, до оних иза Падинске Скеле, од оних са обе стране Космаја, до оних до Старе Пазове. Сви су они грађани Београда и задатак јесте, на чему и инсистира ова градска власт, да сви они равномерно могу да задовоље своје потребе. Мислим да и предложена измена закона идеу том правцу.

Када су у питању надлежности Београду, један деозакона који је битан, да се ради о двострукој децентрализацији.Једна је децентрализација са Републике на град, а друга децентрализација могућност преношења овлашћења са града на градске општине и, наравно, одлучивање приближити што више грађанима Београда. Ту у читавом низу надлежности, ја ћу се задржати само на неким.Рецимо, изградња, реконструкција, одржавање и управљање јавним и некатегорисаним путевима.Једноставна је реченица, али много значи.У Београд који има највећу мрежу саобраћајница и путева, у пракси су били проблеми да се не зна шта припада држави, шта припада граду.Наравно, ту се онда ради о одговорности када је у питању одражавање, реконструкција, итд.Сада се прецизира тако нешто, шта све осим државних путева и ауто-пута припада Београду, а Београд располаже неопходним средствима и капацитетима да може то да одржава.

Поред значајних надлежности везаних за области заштита од пожара, управљање ванредним ситуацијама, располагање грађевинским земљиштем, тим највећим богатством једног града, управљање комуналним отпадом, финансирањем противградне заштите, и тако даље, опет ћу се кратко задржати на још једној надлежности, а то је издавање грађевинских дозвола. Зашто се на томе задржавам?Зато што је то једна надлежност која даје могућност да се издавање грађевинских дозвола пренесе на градске општине. Дакле, на градске општине у целини, а не само на поједине градске општине и, наравно, много већем броју  квадрата него што је то било до сад, односно раније.

Такође, задржаћу се врло кратко на пословима пољопривредне инспекције, која треба да пређе у Београд, наравно, у делу контроле за коју је надлежан Београд, коју прописује Београд за власнике, односно кориснике пољопривредног земљишта.

Зашто је то важно?Мало је познато у јавности, министар је то данас поменуо, Град Београд је после Војводине највећи пољопривредни регион са 242 хиљаде хектара.Једно огромно богатство, када је то у питању. Добијањем пољопривредне инспекције, наравно, посебно ће се водити рачуна о издавању земљишта, о коришћењу земљишта итд.

Када су у питању даље надлежности, симболи и називи насељених места и могућност  преноса градским општинама, одржавање јавних манифестација од значаја за град, желим да се још мало задржим на једној надлежности коју град преузима, а то је спровођење мера и финансирање пројекта у циљу подстицања наталитета  и рађања на  својој територији.

Дакле, поред оних мера које Влада и држава предузимају, Београд на себе преузима да у складу са материјалним могућностима и сопствена средства уложи у тако нешто, а овај пројекат је од највишег државног значаја.

На крају, поменућу још доношење просторних урбанистичких планова, једно врло важно питање, али и из разлога што даје могућност Граду Београду да доношење урбанистичких планова. Поједине општине, мисли се пре свега на оне општине које су посебне целине, неки их зову рубне општине, одомаћио се израз приградске општине, а то су Обреновац, Лазаревац, Младеновац, Барајево, Сопот, Сурчин и Гроцка, да могу доносити своје урбанистичке планове, наравно, усклађене са плановима вишег ранга, конкретноса плановима.Ово је још једно значајно овлашћење, да тако кажем, које Град Београд добија, а преноси на градске општине.

Када је у питању други део овог закона, желим баш посебно да истакнем као највећу вредност овог закона, осим наравно ових значајних надлежности, а то је стварање могућности да Београд пренесе на градске општине у свом саставу већи број послова, те на тај начин омогућује децентрализацију града, дакле, други онај правац, али и спусти ниво одлучивања ближе грађанима.  Пуна подршка овом предлогу закона у овој области.

Зашто?Те градске општине су у непосредном контакту са грађанима, на тај начин ће се квалитетније, ефикасније обавити послови из надлежности града, што је наравно, такође један од циљева који су битни.

Друга ствар, има се у виду када се говори о преносу надлежности на градске општине да се фактички Београд дели на две зоне, опет не кажем формално, него практично. Једна је градска где је 10 општина, и друга је, како ми тако колоквијално називамо приградска, а иначе су и то градске општине.

Зашто?Зато што ће се одлучивање приближити грађанима што више, јер се има у виду да је нужно тим општинама пренети већа овлашћења. Имајући у виду разуђеност територије града, имајући у виду чињеницу да одређене градске општине представљају урбане целине, имајући у виду да су својеврсни административни центри за то подручје, и наравно имајући у виду циљ да се створе услови за ефикасније и квалитетније обављање делатности из надлежности и града, а посебно обављање комуналних делатности на подручју градских општина.

Само неколико података када говоримо о разуђености. У односу на Град Београд који се простире на 3224 километара квадратна, ових седам општина о којима говорим: Лазаревац,Обреновац, Младеновац, Барајево, Сопот, Сурчин и Гроцка обухватају две трећине површине Београда, 2127 квадратних километара. Дакле, једно огромно подручје, 137 насеља и скоро 400 хиљада становника. Велики разлог да Београд пренесе овлашћења на те општине, у већем обиму иако ће све општине градске добити већа овлашћења него до сада, али ће ових седам општина добити још веће, јер су посебне, велике целине, административни центри, сваки има неку своју карактеристику, неку посебност.

Гроцка са близу 90 хиљада становника, Обреновац са близу 80 хиљада становника, са једним моћним једним, Лазаревац 60 хиљада, са једним моћним рударским енергетским комбинатом, али и са својим специфичностима и посебностима на које мора да се обрати пажња. Захваљујући том рударско енергетском комбинату који снабдева пола Србије струјом је уништен ваздух, земља и вода, и да је потребно помоћи становништву које тамо живи, задовољити његове потребе да може да квалитетно живи.

Младеновац који је био пионир индустријализације, један индустријски центар који је нажалост уништен и чија је индустрија уништена пљачкашком приватизацијом, досовском, па је постала само једна мала паланка.Сурчин, Сопот који је имао статус општине и био носилац мале привреде, статус општине имао још 1905.године, итд.

Дакле, све су то посебне целине, посебне општине са посебним проблемима, специфичним и карактеристичним за то подручје, у односу на ово рецимо у Старом граду, јер ту је потреба људи да имају пут, воду, канализацију, струју итд.

Овде је већи проблем што код једног дела безидејне опозиције у Београду, смета што Београд уређује свој град, да би био привлачан и приступачан, не само Београђанима него и Србији, и онима ван државе Србије. Безидејни део опозиције води политику са жељомда развој Београда застане.

Још нешто што желим да кажем, скренем пажњу, а то је даља децентрализација, односно регулисање месне самоуправе.Београд је град који има велики број становника, општина и насеља. Из тог разлога је нужно да се утврде начини како се могу формирати или гасити месне заједнице, и то је дато у надлежност градским општинама, што је потпуно исправно , имајући у виду да су они најближе грађанима Београда.

На крају ћу завршити са оним са чим сам почео. Дакле, циљ овог закона је да обезбеди ефикасније и квалитетније обављање послова града Београда, а предложена законска решења ће учинити рад органа и града и градских општина знатно ефикаснијим, довести до равномернијег задовољења потреба свих грађана на територији града Београда, понављам, од оних близу Љига, до оних иза Падинске Скеле, од оних са ове стране Космаја, до оних близу Старе Пазове.

Поновићу, подржаћемо предложене измене и допуне овог закона“.

The post Децентрализација града за бољи живот грађана appeared first on Социјалистичка партија Србије.

Source: Социјалистичка партија Србије (http://www.sps.org.rs)

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »