Београд је раскрсница путева, привредно, културно и образовно средиште Републике Србије

Мирјана Драгаш, народна посланица Социјалистичке партије Србије говорила је на Шестој седници Првог редовног заседања Народне скупштине у 2019. години, о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о главном граду.

Пажња и улагања морају се равномерно усмеравати како би свака општина побољшала услове живота. Београд расте сваке године; ту се долази ради школовања, тражења посла, бекства од беде и рата.

„Поштовани председавајући, господине министре, поштовани посланици, пред нама је данас један веома важан закон који се односи на главни град, његову организацију надлежности и функционисање. Важан је, јер се односи на скоро два милиона становника који у њему живе и то је највећи град на овим просторима, највећи град на просторима држава бивше Југославије, али исто тако је четврти по величини у југоисточној Европи, после Истанбула, Атине и Букурешта.

С обзиром на величину, његову сложеност и место, он је раскрсница путева, привредно, културно, образовно средиште земље.Из тих разлога, његово уређење мора да се дефинише посебним законом.

Београд у себи у суштини има 17 градова, јер има 17 општина и то 10 централних у ужем језгру града и седам које се зову тзв. приградске општине, где свака од тих општина у суштини чини један посебан град, једну посебну урбану целину. Београд расте сваке године и ту се долази ради школовања, тражења посла, бекства од беде и рата.

Од 2000.године у Београд је дошло према статистици око 400.000 нових становника. Зато није чудно што постоје саобраћајни проблеми, проблеми са запошљавањем, становањем, ad hoc градњом, комунални, безбедносни проблеми итд, који се морају решавати и зато није довољно да се примењује само Закон о локалној самоуправи. Из тих разлога се доноси посебан Закон о главном граду.

Овим садашњим решењем које се нуди коначно се иде у сусрет захтевима грађана седам тзв.приградских општина, како би грађани брже и једноставније решавали своје потребе и о томе је у нашој посланичкој групи пре мене говорио посланик, наш колега Миша Петронијевић. Ја се тиме нећу више бавити.

С друге стране, остаје других 10 централних тзв.општина ужег градског језгра, дела града који мора да ради и функционише јединствено и зато многе надлежности за њих остају на нивоу главног града као целине. То се односи, на пример, на изградњу грађевинске дозволе, урбанистичке планове, комуналне услуге, путеве, саобраћај, јавни превоз, заштита од пожара, заштита од катастрофа у целини за одржив начин живота, одржавање и изградњу зелених површина, безбедности, итд. до одржавања свега онога што један овако велики град чини заштићеним, безбедним, добро функционалним и организованим.

Град Београд има неке посебне надлежности. Ја ћу овом тренутку истаћи мере које он предузима везано за пронаталитетну политику, које могу да буду углед и пример и осталим градовима, јер им је то један од примарних циљева у сваком случају.Но, Београд овим новим законом који је сада предложен има укупно 23 надлежности, што нових, што боље прецизираних.Београд се дели на тзв.две управљачке зоне, што је добро и наша партија се у сваком случају и раније залагала за такво решење и наравно, ово сада најзад и поздрављамо.

Али, о једној ствари се мора водити рачуна.То увек мора да буде у складу са потребама грађана и људи који ту живе.

Међутим, међу тих 10 градских општина, нису све исте. Желим да истакнем положај општина као што је, на пример, Палилула, Вождовац или Земун, које имају велику разуђену и доста насељену периферију, које често саме за себе могу да буду општине, а све су подређене у свим важнијим питањима одлукама органа града Београда.

Њихово функционисање није исто као функционисање централних општина, као што су нпр.Стари град, Врачар или Савски венац.Зато сматрам да су те општине могле добити неке од прерогатива које се на њих не односе, а које су добиле ових других седам општина, јер би то обезбедило лакше и брже функционисање великог броја становника на доста великом и разуђеном простору.

У сваком случају, није једнако организовати живот у Земуну, Палилули или Вождовцу, као што је то нпр.у ове три централне општине.

Град после усвајања овог закона мора да усвоји свој нови статут којим ће организовати сопствена овлашћења и којим ће нова овлашћења пренети за седам приградских општина.Али, желим да истакнем и потребу да се пажња и улагања равномерно морају усмеравати како би свака општина побољшала услове живота.Наравно, похвалићу велика улагања која се данас чине у односу на центар града.То видимо по обнављању фасада, изградњи нових стамбених зграда, хотела, паркова, фонтана, тргова, пешачких зона итд.То феноменално мења лице Београда и пред грађанима, а посебно у очима странаца којих је све више, и то је јако добро.

Проширује се, исто тако и уређује, Нови Београд као нов и модеран пословни и стамбени центар.И то је, такође, добро.Заокружује се једна модерна градска целина.Град се убрзано мења.То свакодневно можемо да видимо.

Исто тако, желим да нагласим да насупрот томе нема значајних улагања у неким деловима Београда која би се морала у наредном периоду мало више посветити пажња.

Ја ћу у овом тренутку да поменем само Земун, који би морао по мишљењу грађана да добије већу пажњу и да мења своју инфраструктуру, свој изглед и да обезбеди већу привлачност.Зашто?То је општина своје посебне и дуге историје, која је као самостални град била до 1934.године, када је први пут ушао у састав Београда. Потом је био независан док је била НДХ, да би 1954. године поново постао градска општина. Али, тај свој посебан изглед, као и могућности, треба више унапређивати како би постао много бољи, атрактивнији и туристички и саобраћајни, али и културно-образовни.

Нажалост, Земун сопственим снагама то нема могућности да постигне уколико нема значајну подршку града Београда. Ја ћу да кажем да је то некад био велики индустријски гигант. Имао је своја велика предузећа „Змај“, „Икар“ уз Грмеч, „Телеоптик“, „Геомашину“, који су сви нестали у вртлогу транзиције 5. октобра, а нових је мало.

Ту је недовршена канализациона мрежа.Недовољан је саобраћај према неким насељима.Нема довршеног прикључка за аутопут.Централни дом здравља је у лошем стању за тако велики град итд.Недовољно је места у вртићима, а мало се улаже у средње школе којих у Земуну има седам, као и високо образовање, без обзира што овај град има седам до осам истакнутих научних института који су у врху домаће и светске науке и два факултета.

Сем Мадленијанума, у овом граду, нажалост, нема ниједне културне институције.Некад је било девет биоскопа, сцена Народног позоришта, Позориште лутака.Све је то угасио сурови талас транзиције, који је на та места довео тржне центре, самоуслуге, кафане и коцкарнице. Седамнаест година у Земуну је затворен Завичајни музеј, а „Пинки“ као центар за спорт не одговара потребама грађана.

То су примери колико један велики градски центар, са својом богатом историјом, може са свим оним што му Дунав као његова река даје и са својом историјом, са својом посебном архитектуром, местом, величином и значајем, да буде бољи.

Оно што још желим укратко да кажем, укупна привлачност светлости велеграда и лепоте Београда који се развија не сме да засени и испразни Србију. Зато нам треба још коридора, модерних саобраћајница, инвеститора у многе градове, што ова Влада ради динамичније од било које до сада у Србији. Београду треба обилазница, али другим градовима треба долазница, односно путеви којима би се у њих долазило, живело и радило. Кад то завршимо, мислим да тек тада можемо да кажемо да смо успели. У свако случају, ова Влада и ова Скупштина и њени посланици, придружујући се овим решењима која су дата, са свим осталим што су планови за развојсу на добром путу.“

The post Београд је раскрсница путева, привредно, културно и образовно средиште Републике Србије appeared first on Социјалистичка партија Србије.

Source: Социјалистичка партија Србије (http://www.sps.org.rs)

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »