Афера «Штрахе» је заправо удар на десницу, напад на «проруски» орјентисане Салвинија и Ле Пен

Афера «Штрахе» која тресе Аустрију, неће значајније уздрмати десницу на старом континенту, сматрају саговорници Танјуга и оцењују да, иако се испуне чекивења да ће европске десничарске и популистичке странке освоји знатно већи број посланичких места у Европском парламенту него до сада,оне неће битније моћи да утичу на европску политику.

Аналитичари наводе да Европски парламент има све већу снагу, али да су државе чланице те које имају превагу и да ће од њих зависити европске политике, те додају да ни после овонедељних избора популистичке и десничарске странке неће имати приступ значајним институцијама.

Професор Слободан Зечевић са Института за европске студије објашњава да је данас десница у Европском парламенту подељена на две веће групације, једну окупљену око италијанског вицепремијера Матеа Салвинија и вође француског екстремно десницарског Националног окупљања Марин Ле Пен, са мање од 40 посланика, те нешто већу групацију око Најдзела Фаража и његових сарадника.

Очекује се да групација око Салвинијеве Лиге и Националног окупљања Марин ле Пен значајно повећа број посланика, па чак и дуплира, али толико увећање деснице не би требало да има одлучујући утицај на састав Европске комисије јер се поново очекује коалиција између народних партија, социјалдемократа и евентуално европских либерала.

«У овом моменту очекује се велики скок деснице у броју посланика, али не толики да би могао да утиче на састав комисије», навео је Зечевић.

Надлежности ЕП, који је раније имао само саветодавни карактер, значајно су еволуирале јер се данас европски прописи у области привреде, економије доносе пре свега у ЕП и Савету министара, каже Зечевић.

Такође, подсећа да ЕП може да блокира одређене процедуре, пријем у ЕУ, неке међународне споразуме.

Међутим, наводи Зечевић, циљ десних партија у овом тренутку је да пре свега добију легитимитет да појачају свој политички утицај и да се поставе као снага која би једног дана могла да управља Европом.

«Можда не на овим изборима, али на неким наредним изборима за ЕП. Они желе д у европском јавном мњењу добију такав статус који им омогућава да се представе као алтернативна снага која би могла да дође на власт», наводи Зечевић

Коментаришући аферу након што су медији објавили снимак на којем аустријски вицеканцелар и лидер Слободарске партије Хајнц Кристијан Штрахе наводној нећаки руског олигарха за финансијску подршку нуди пословне повластице у Аустрији, Зечевић каже да се очекује пад популарности његове партије на изборима за ЕП, као и на јесењим изборима у тој земљи.

Међутим, истиче да је Аустрија мала земља из које долази мање од 20 посланика у ЕП, те да неће пресудно утицати на десни блок у Европи.

«Највише посланика из те групације треба да повуку италијанска Лига и Национално окупљање Марин Ле Пен. То су неке пројекције које су могуће у тој групацији екстремне крајње деснице у ЕП», навео је он.

Штрахе и Салвини

Истраживач у Центру за европске политике Страхиња Суботић сматра да ће партије које су европскептичне или чак антиевропски орјентисане «скочити», али да ће њихов утицај зависити од тога колико ће бити сложне.

Наводећи да одлуке ЕУ у највећој мери зависе од држава чланица, Суботић наводи да ће парламент одлучивати, између осталог, о буџету ЕУ, те да ће моћи да отежавају формирање коалиције, али да нема улогу у спољој политици уније.

Наводи да ће после ових избора формирање коалиције бити теже, будући да народњаци и социјалисти вероватно неће моћи да направе коалицију самостално, већ ће бити потребан већи број политичких партија.

«Ту ће можда значајну улогу имати АЛДЕ који је ојачан присуством Макрона, а и Зелени би могли да имају већу улогу него до сад», навео је Суботић.

Суботић каже и да, кад је реч о политици проширења, ЕП има значајну улогу будући да усваја резолуције које мере стање у државама, али и да евроскептичне партије неће додатно утицати на став ЕП према проширењу јер неће имати већину.

Он истиче да је важније да ли ће евроскептици доћи на чело држава чланица на изборима у наредном периоду, те подсећа да следе избори у Пољској, Румунији, Белгији, Литванији…

Кад је реч о Аустрији, и Суботић наводи да та држава шаље релативно мали број посланика у ЕП, те да, чак и ако ФПО изгуби на популарности после скандала, неће утицати у великој мери на десни блок у ЕП.

«Скандал не иде на руку Салвинију и Марин Ле Пен и осталим евроскептичним лидерима који су имали неформалну коалицију са Штрахеом. Међутим, Макрону и либералима то иде на руку јер су они увек наглашавали да утицај Русије може бити потенцијално опасан», навео је Суботић.

Ове недеље ће више од 400 милиона грађана из 28 чланица ЕУ имати прилику да гласају за своје представнике у Европском парламенту, а први ће на гласање изаћи Холанђани и Британци 23. маја док ће се у највећем броју чланица европски избори одржати у недељу.

Коначни резултати који ће одредити састав деветог сазива Европског парламента биће познати истог дана око 22 часа.

Очекује се да Европски парламент након европских избора и инаугурације новог сазива 2. јула крене у избор будућег председника и комесара Европске комисије који би требало да почну са радом у новембру.

http://www.novosti.rs

 

Source: Информативна агенција NewsFront (https://srb.news-front.info)

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »