Весић: Драго ми је што ме нападају што се много ради у Београду

Заменик градоначелника Београда и функционер Српске напредне странке Горан Весић у ексклузивном интервјуу за Еспресо открива да ли ће Београд заиста добити гондолу, како реагује на увреде које му упућују лидери опозиције, како је упознао председника Србије Александра Вучића и шта ће бити са Тргом Републике.

* Господине Весићу, на сваком кораку су радови, кранови, раде се улице, Трг, то је изазвало доста позитивних, али и негативних коментара, како код грађана тако и на друштвеним мрежама, како то коментаришете?

– Прво да кажем да сам поносан што сам део власти у Београду када се у граду ради. Не знам да ли се сећате времена пре 2013. када је град водио Ђилас и када се ништа није радило. Урадио је, додуше Мост на Ади који је преплатио 5 пута у односу на праву цену и имали смо три или четири крана у целом граду. Тада се апсолутно ништа радило није. Морам да кажем да мене, то што причају на друштвеним мрежама апсолутно не интересује јер то није већина грађана Београда. То су углавном људи којима никада ништа није добро и који стално траже изговор да нешто нападну. У том периоду, када се ништа није радило, њима је било очигледно лепо. Ја мислим да Београд треба да се развија и већина грађана Београда дала је подршку програму СНС за развој Београда. Када смо изашли на изборе, а на њима смо добили 45 одсто подршке и гласова свих грађана Београда, ми смо изашли са нашим конкретним плановима. Рекли смо да ћемо радити два тунела, два моста, да ћемо почети да градимо метро, да ћемо урадити реконструкцију Трга Републике и Савског трга. Да ћемо такође урадити фабрику за прераду отпадних вода, значи све оно што уназад деценијама није урађено, а неко је пре нас то требао да уради и није урадио ми ћемо сада урадити. Ја сам срећан што ми градимо. Ми сваке године издајемо грађевинске дозволе за преко милион квадрата, то је импозантна сума. То је број квадрата којим би се поносили много већи градови у Европи од Београда.

* Грађевинска индустрија је доста упослена у Београду?

– Тачно је и то сте у праву да грађевинска индустрија никада није била упосленија. Ви данас не можете да нађете радника јер се свуда ради. Све што се ради у грађевинској индустрији се мултиплицира пута три у бруто домаћем производу и зато је грађевина и покретач развоја привреде. Зато Србија и има новца и зато Србија напредује, између осталог зато што је покренута грађевина. Грађевина је покренута највише у Београду, јер се ту највише ради. Првих година 2013. и 2014. године када смо дошли на власт у Београду, Ђилас и ови критичари су нас нападали и говорили: „Ево немају ниједан велики инфраструктурни пројекат. Ништа не раде“. Сад им с друге стране смета што се пуно ради?! Мени је драго,, што мене нападају што се много ради у Београду, јер ја заиста мислим да је наша политика да се много ради и да се град уређује. Притом мене нападају они што ништа урадили нису или када су радили, радили су погрешно како би украли паре. Као што је то радио Драган Ђилас док је водио Београд и ови његови сатрапи, тај Бастаћ, Никола Јовановић, Вук Јеремић и сви ти што су били у тој истој власти која је то радила. Због свега тога ја сам, понављам срећан што се у Београду гради, већина грађана Београда сматра да град треба да се уређује и ми ћемо наставити да уређујемо град.

* Шта ће бити урађено и када?

– Првог септембра завршићемо Карађорђеву улицу, па ћемо уређивати Савски кеј. Тада ћемо завршити и Трг Републике, урадићемо Савски трг и комплетну реконструкцију од Рузвелтове до београдске тврђаве. То значи да ће се радити и улице 27. марта, Краљице Марије и Цара Душана. Следеће године ћемо радити реконструкцију Кнеза Милоша и Главне улице у Земуну… То су пројекти који ће се радити у Београду. Не заборавите да смо уредили преко 350 фасада, а у овом тренутку се ради скоро 70 фасада у Земуну. Само ми реците што ови који нас критикују неуредише бар једну фасаду? Хоћу да кажем да сам сигуран да је посао који се ради у Београду добар и апсолутно ме не занима критика која долази од људи који нису радили ништа.

* Један од пројеката који се ради је и „Београд на води“?

– Сетите се само шта су Ђилас, Бастаћ, Јеремић и остали говорили када је у питању Београд на води? Узмите изјаве свих тих несрећника, па ћете видети да су говорили како је то макета, да то непостоји, да ће те зграде да потону. Сећате се да су водили кампању када се појавила подземна вода, а као ње нема поред воде? Има је свуда у свету, наравно. То су људи који никад ништа у животу нису радили па не знају. Па кад су никле зграде причају како се нису уселили сви станови и ако су све распродате. Нико ништа не ради од њих, већ само желе да оповргну некакав пројекат. Ево сад, например усвојили смо урбанистички план за тунел Сава – Дунав који ће да повезује Карађорђеву са делом тамо скоро до Панчевачког моста и изађе Ђилас и мртав ладан лупи и каже: „То раде због Београда на води“. Иначе постоји место код Економског факултета где се види да је још Тито 50-тих година почео да копа тај тунел. Тад није било говора о Београду на води. То не можете да објасните човеку који ништа не зна. Он зна само како да украде паре. Ја не знам шта друго човек зна? Једноставно шта год да смо почели да радимо имали смо једну организовану кампању оспоравања тога. То се стално дешава и то је иста матрица, исти људи. Њихов проблем, који нама не могу да опросте је то што Александар Вучић и Горан Весић нешто граде у Београду, а они нису урадили ништа. Јер све што ми урадимо је мерило њихове неспособности и Ђиласа и Јеремића и свих који су око њих. Драган Ђилас сад напада Београд на води, а човек је 2013. године када је био на састанку код Вучића хвалио тај пројекат и рекао да је то развојни пројекат за град Београд. Имате снимак на Yоутубе, то није тајна. 2011. године у Кану је промовисао свој пројекат: „Град на води“, али није му пало на памет да га спроведе. Тамо има преко 100 хектара где је било отпада, змија, пацова… Ми смо то очистили, а они кажу па ви дајете најбољу земљу. Што је ви нисте очистили ако је најбоља? То су све исфрустрирани људи.

* Шта је с Тргом републике?

– Када ми кажу што сређујете Трг Републике, ја им кажем: „Зато што га ви нисте средили“. Имали су времена да су хтели. Каже Ђилас: „Ви га сређујете 420 дана“. Имао си прилике, био си градоначелник Београда да га средиш и за 5 дана и за 100 дана и за 5.000 дана, па што га ниси средио? Зато што није могао да узме паре на Тргу Републике. Ми сувише робујемо друштвеним мрежама и мислимо да је то јавно мњење, то није никакво јавно мњење то је један мали број људи и већина људи је задовољна како се град уређује. Нема никога ко ће вам рећи да Београд данас не изгледа боље него пре 5 година и као што ће за 5. година Београд изгледати боље него што изгледа данас. То је суштина сваке политике. То значи да радите добро свој посао.

* Често сте на мети напада од лидера опозиције, називају вас госпођом, вечитим замеником градоначелника, како то коментаришете?

– Они могу да причају шта хоће, слушам ја то, није то једино. Има ту још горих речи које употребљавају пре свих онај фашиста Бошко Обрадовић. Ја то све знам, али мене то не интересује. То је одраз њихове фрустрације и неспособности. Зато што ја знам да ће једног дана када се моја политичка каријера заврши људи знати да сам ја нешто урадио. Иза мене ће остати улице, мостови, уређене фасаде, а иза њих неће остати ништа. Једног дана их нико неће памтити. То да ли они лече своје фрустрације и да неки тамо несрећник из Шапца лечи своје фрустрације што ме назива госпођом? Ок… Можда он човек своје личне фрустрације лечи на тај начин. Можда он жели то да буде. Или да ли тај несрећник и фашиста Бошко Обрадовић, који мисли да може да ради по Београду шта хоће, да ме вређа на тим митинзима. Може, слободно. Мене то не дотиче. Иза мене ће остати дела, а иза њих само вређање. И опет кажем то се све своди на једну ствар, а то је: „Зашто Александар Вучић и Горан Весић могу све то да раде, а ми не?“

* Критике стижу и због Београдске тврђаве?

– Када причамо о Београдској тврђави, нас за њу критикује Драган Ђилас?! Он од 2008. до 2013. један једини динар није уложио у њу. Пре 2008. године се улагало, али после није. Чак је смањио плате у Београдској тврђави и људи нас тужили и добили су нас на суду. Ми смо за три године урадили: Прво, мало степениште Јелисавете Начић. Друго, урађен је плато око победника, затим обновљено је Али Пашино турбе. Четврто, добили смо чесму Мехмед паше Соколовића, па смо осветлили тврђаву. Затим смо рестаурирали Споменик захвалности Француској. Тренутно се обнавља велико степениште Јелисавете Начић. Следеће године почињемо с обновом Цвијете Зузорић, ове године биће рестаурација победника… Значи урађено је више него деценијама уназад. Они то не могу да прихвате, јер где ће тај Вучић и Весић да раде то, јер су они ето из СНС, а по мерилима Драгана Ђиласа ми смо простаци, а он је иначе много паметан па зна како да краде, а он то није успео да уради? То је све доказ њихове фрустрације. Ево данас сам прочитао изјаву оног Јовановића који је заједно са Јеремићем примао онога криминалца Патрика Хоа, који је у САД осуђен за криминал. Он каже: „Знате, нисмо ми против реконструкције Трга Републике. Већ смо против заустављања тролејбуског саобраћаја“.

* Кажу да су против тога да Трг буде пешачка зона?

– Никада није био Трг цео као шеталиште. Тргом ће и ићи саобраћај и хиљаду пута сам рекао да ће саобраћај бити пуштен 1. септембра, али не можете некоме ко је глуп, када морам то тако да кажем, да објасните шта се дешава. Они да имају мозга прочитали би планове, конкурс, јавну набавку… Дакле, неће цео Трг бити пешачка зона и то говори само колико они ништа не знају.

* Опозиција тражи референдум по том питању?

– Референдум, то што је смислио тај несрећник Марко Бастаћ, који је иначе црногорски криминалац? Морам да кажем једну ствар, у овој земљи живе људи различитих националности и Црногорци такође доприносе развоју Србије, али оно што је Марко Бастаћ урадио и како он своју црногорску политику води на Старом граду, ја нисам сигуран да би то могао на Цетињу тако неко да води српску политику. Али, то није важно. Тај референдум по закону и статуту је не законит. И то ће бити његова представа и од тога нема ништа. Он је одустао од тога и са седнице скупштине јер су му две странке које су са њим у коалицији рекли да неће гласати за не законите ствари. Човек је заказао седницу Скупштине општине, ставио то на дневни ред, а онда на самој седници повукао тај предлог јер је схватио да неће имати већину. Господин Бастаћ је требало да расписује референдум, не оно док је радио као потрчко у Великом брату Драгана Ђиласа. Да, тамо је радио у оном првом ријалитију где су промовисали старлете. Значи, старлете и ријалитије у Србију донео је Ђилас, а Бастаћ му је био потрчко. Значи не тад, него је референдум требао да распише када је био функционер странке коју је Драган Ђилас водио као градоначелник и да питају народ да ли жели да се реконструише Булевар краља Александра? Да ли грађани желе да се посеку онолика стабла платана у булевару? Ђилас је требао да пита грађане да ли желе да се потроши преко 500 милиона на Мост на Ади? Требао је референдум да се распише са питањем да ли желе да се уграде пропали подземни контејнери који су иструлили и на које је потрошено преко 10 милиона евра? Итд… То је све доказ фрустрације и да не могу да прихвате да неко ради. Свуда у свету се лето користи за сређивање града, а само у Србији имате лудака, који је председник Општине Стари град који са својих 5 чланова, а ту је онај Бранко Миљуш и још неколико њих који су плаћени од Општине Стари град прете радницима, уносе им се у лице… Да ли је то нормално? Њихова политика је једино деструкција и разградња, а све због фрустрације успешном политиком СНС. Они мисле да је Београд њихова прћија и да нико нема право да добије гласове уместо њих и сад се појавио неки Вучић коме народ верује и за кога гласа и сад је ту проблем.

* Када смо код Драгана Ђиласа једном сте изјавили да Ђинђић није хтео да седи с њим за столом, шта се заиста догодило тада?

– У Прагу је то било, није хтео да седи с њим за истим столом и поднео је кривичну пријаву против њега. Ђинђић је био у Прагу, тада је један наш српски новинар, да му не помињем име, који је радио у Слободној Европи и кога је Ђинђић добро знао предложио да се организује вечера, било је ту још неколико министара, неки од њих су још увек актуелни у политици. Тада је тај новинар питао Ђинђића да ли би имао нешто против да им се ту придружи један човек који ту ради у Чешкој, успешан је итд. Ђинђић је рекао: „Ко?“ Он му је одговорио: „Драган Ђилас“, на шта му је Зоран рекао: „Види, не пада ми на памет да седим с њим за истим столом“. То се тако и завршило, а недуго затим је Ђинђић поднео кривичну пријаву против Драгана Ђиласа зато што је ишао у неке фирме и представљао се да долази у име Зорана Ђинђића и узимао неке уговоре о заступању. Толико о томе колико је он био успешан бизнисмен. Јер он прича како је пре политике зарадио милионе. Он је јурио уговоре од пар хиљада марака у то време и позивао се на Ђинђића. Он је успешан постао када је дошао на власт. Узмите његове фирме од 2000. до 2017. године и видећете да од 2000. до 2004. немате ниједан посто од укупног прихода који је остварио у 2017. години. Он је 500 милиона евра обрнуо у својим компанијама док је био на власти. Да не причам о томе да је био сувласник дневне новине. Да ли данас можете да замислите да је Радојчић или да сам ја сувласник неке новине? То шта је он радио и трговао са Јавним сервисом или са Студиом Б чији је оснивач Скупштина града Београда, а он градоначелник је највећи пример сукоба интереса. Толико богаћење није запамћено нигде ни у свету, ево Борис Тадић и ја никада нисмо били политички истомишљеници, чак ни када смо били у истој странци, али ја не могу да кажем за њега да се обогатио од политике. Није стиго нико да узме паре од Ђиласа. Ја то причам са аргументима, он мене тужи због тога, ја дођем на суд и покажем све.

* Да ли се у Србији заиста толико ради?

Од када је Вучић на власти, од кад је био први потпредседник владе, премијер, па сад председник државе, од 2012. године стигло је око 200 компанија у Србију, од тих двеста он је лично 100 отворио, ту ради преко двеста хиљада људи. Ево сад сам био у Краљеву, тамо се годинама ништа није радило, ако је неки град прошао лоше у транзицији то је Краљево. Сад су отворене две фабрике тамо – Леони који у наредних годину дана треба да запосли скоро 2.500 људи и Јуро тај који треба да запосли преко 2.000 људи. Што Драган Ђилас није отворио неку фабрику у том Краљеву? Или Борис Тадић? Вучић то ради, користи своје везе, моли председника Кине, моли Путина, Моли Ангелу Меркел да се инвестира у Србију. Погледајте само колико фирми из Немачке долази у Србију. Мислите да они долазе што им је пало на памет? Не, него зато што се Вучић бори за то. Тај кад дође у неко место он људима да посао, да им будућност да живе и ту је суштина приче. И то ради Вучић, а онда имате тог паметног Ђиласа који пише писмо ММФ-у и каже: „Што ви хвалите Србију?“ Или каже ја ћу да избацим Кинезе из РТБ Бор, једну од највећих светских компанија. Шта он тиме хоће? Хоће да 200.000 људи остане без посла? Није он тим људима понудио посао у својим компанијама. Не, њихова политика је што горе, то боље.

* Један од пројеката је и гондола, на њега се подигло дрвље и камење, последњи који је своје неслагање исказао је и академик Матија Бећковић?

– Драго ми је што сте поменули Матију Бећковића и волим да причам о гондоли јер та тема заслужује објашњење. Матија Бећковић и ја не живимо у истом веку и с њим не могу да полемишем. Знате, ја живим у 21 веку, а он у Средњем. Он вероватно не мисли да треба да имамо ни струју, ни гондолу, ни телефон, ни аутомобиле, ни авионе, ни бензин… Он вероватно још увек мисли да Деспот Стефан Лазаревић влада Београдом, вероватно мисли да и даље користимо лук и стрелу, знате то је човек који живи у потпуно другом времену. Он је као у оном француском филму Посетиоци, е то је Матија Бећковић. Он је човек залутао у времену и ја не знам шта бих друго рекао за човека који све што је рекао у животу било је погрешно, када је у питању политика, он је велики песник и не улазим у то, али то што је неко велики песник не значи да је политички паметан. Он је само један од њих који су се јавили кад је у питању Гондола. Ајде да кренемо од почетка.

* Зашто је заиста битно да Београд добије гондолу?

– План да Београд има гондолу није од јуче, он постоји од 1921. године. Према тим урбанистичким плановима та гондола требала је да иде право у тврђаву. Ова гондола не иде у тврђаву, то је једна од ствари коју не разумеју ни Бећковић ни остали, ал ии како би разумели? Београдска тврђава није исто што и Калемегдан, то је једна од највећих лажи коју су изнели. Тврђава и парк Калемегдан су две различите ствари и ова гондола не иде у тврђаву и то је прва ствар. Друга ствар одлука да се изгради гондола је донета у потпуности са законским оквирима, у складу са свим процедурама и све стручне институције Републике Србије су на то дали сагласност. Када је доношен урбанистички план постојала је јавна расправа, сваки грађанин могао је да поднесе примедбу и нико се од њих није сетио да поднесе примедбу. Сада читам у једној петицији и кажу: “Руши се средњевековни бедем”, а то је простор између малог и великог степеништа. Е, да вам кажем, тај бедем – средњевековни је направљен 1948. године толико о средњем веку и он нема везе са тврђавом. Шипови који се побијају, да научим ове незналице се побијају јер је то једно велико клизиште и да би се оно санирало, два пута је само шеталиште рушено због клизишта, када не би било шипова целло брдо би се сјурило доле и то сви знају. Према томе цела прича око Гондоле је чиста политичка прича која нажалост има за последицу да се покаже нешто веома опасно, јер ти људи који воде кампању против гондола су људи који мрзе и Вучића и Србију. То су они који мисле да Косово треба да буде независно. Цела прича је дакле да се покаже како Србија није у стању да чува своју културну баштину у Београду, а кад није то у стању у Београду, онда тек није у стању да је чува на КиМ.

* Да ли ће она онда бити изграђена упркос свему?

– Гондола ће бити изграђена, она нема везе са тврђавом и она је важна, пре свега као превозно средство од Новог Београда са овим делом града и на крају као туристичка атракција. Ми сваке године имамо за 10 одсто пораст туриста и ако желимо да наставимо са тим, ми морамо да им понудимо што више атракција. Извините, а што имамо “Лондон ај“ у Лондону? Мислите ли да он не заклања зграде? Заклања их, али су ставили зато што је то туристичка атракција. Једна од примедби је била да се нарушава визура Београдске тврђаве, а када је направљен Победник 1928 да ли је нарушена визура? Јесте. Када је направљена Цвијета Зузорић, да ли је онда нарушена визура? Јесте. Значи ли то да није требало да се направи ни Цвијета Зузорић само да би Матија Бећковић био задовољан и да живи у свом средњем веку.

* Шта ће још бити урађено?

– Пре неки дан сам био да видим шеталиште„Лазаро Карденаса“ поред Блокова. Знате на шта оно личи? Замолио ме председник Вучић, он је тамо одрастао и сад ћемо да средимо то. Он ће обезбедити средства за сређивање тог шеталишта. То је једно дивно шеталиште. Тамо нико ништа није уложио 40 година и верујте сада када кренемо то да сређујемо сада ће се дићи ти разни и рећи, али дрво није било тамо, треба да буде овде, а што је клупица овде?

* Биће да се то сређује зато што је председник Вучић ту шетао?

– Не, већ зато што је одговоран према Београду, зато што воли свој град и зато што је рекао: “Ја желим да се ово среди”. Као што је рекао да жели да се уради гондола и неке друге ствари… Знате њему није тешко да као председник седне у кола и да прође Београдом и да ме зове када види рупу негде. Борис Тадић могао је да се саплете само о кафански сто, пошто је до 4 ујутру био у кафани.

* Колико често Вас позове Александар Вучић због рупе на путу?

– Зависи да ли има проблема, а када има проблема врло често ме зове. Шалим се наравно. Желим да кажем да је важно да је укључен у све. Прво, ми сви спроводимо његову политику и на крају крајева грађани гласају за њега. Он је тај који је добио надполовичну већину гласова у Србији. Важно је да имамо таквог председника који је посвећен свом послу и који вас позове и у поноћ и у 4 ујутру када види неки проблем или чује за њега. То значи да му је важно и да му је стало. Ја кажем, Вучић у 10 ноћу, 11 ноћу зове када види неку рупу на улици, када се прошета или иде колима. Понављам друге председнике нисте имали прилику да видите тако. Тадића су звали Борис тачно у подне, јер пре 12 нема шансе д дође на посао јер је у кафани до 4 ујутру и није могуће да ради од 7 ујутру. Тако је било. Зато што данас имамо председника који је посвећен је Србији боље. Не кажем да ми не правимо грешке, али ко ради тај и греши. Али радимо за разлику од оних који ништа радили нису, али су први када треба да критикују.

* Како је дошло до сарадње Вучић-Весић?

– Вучић и Весић се знају од 1990 године. Ја сам отишао у војску 1988. године, следеће године сам уписао Правни факултет и тамо сам упознао Александра Вучића. Тад смо се дружили, после тога комуницирали, он је био у СРС, ја у ДС и тада смо имали комуникацију. Сарађивали смо и када је био министар и увек смо имали врло пристојан и нормалан однос. После тога сам ја изашао из политике, ја сам 2003. године напустио политику, неколико пута сам му помогао око његових приватних послова. Нисам се враћао у политику, али сам се бавио пр-ом и онда када је победио на изборима он ме је позвао да дођем у град. Искрен да будем нисам имао намеру и нисам се надао да ћу се вратити у политику, мислио сам да је моја политичка прича завршена. За мене ово јесте био изазов и зато олако прихватам све критике јер ме нико није тукао по ушима да ово прихватим. Мени је велика част што ме је предложио, јер њему то тада није било лако да уради у својој странци која ме није познавала и прихватила на тај начин. Мислим да сам оправдао његово поверење, трудим се да радим најбоље што могу и за СНС и за град Београд. Мој интерес и циљ је да иза мене остане нешто. Знате живот прође, пре или касније све прође, а људи вас памте по ономе што сте урадили. Људи памте оне који су нешто градили и то је био мој мотив повратка у политику јер мислим да могу да допринесем да се Београд развија. И за разлику од мојих критичара ја радим и мене можете на градилишту да видите и у 7 ујутру и у 7 увече. Можете да ме видите на телевизији ујутру вече и да одговарам на свако питање колико год било пријатно или не. Ту се трудим да браним политику своје странке и председника Вучића и града у чијем вођењу учествујем. Ја себе не штедим. Велика је част бавити се јавним послом. Не смете да доносите глупе одлуке. Надам се да ће неко рећи, када ја не будем ту да је за моје време нешто добро урађено. Зато се ја не осврћем на критике опозиције, јер забринуо бих се да ме хвале.

* Шта би Горан Весић, као политичар данас урадио да је лидер опозиције?

– Ништа не бих урадио, јер мислим да је за њих најпаметније да подрже Александра Вучића. То је једино паметно што могу да ураде. Јер је тешко бити против Александра Вучића који ради добре ствари за ову земљу. Не бих да им дајем бесплатне савете јер мислим да они немају никакву будућност тако да ништа не бих урадио на њиховом месту. Мислим да Вучић заслужује подршку на овај или онај начин и да они као опозиционе странке могу да подрже Вучића бар у неким питањима који немају толико везе са политиком. Рецимо када је у питању Косово и Метохија. Знате, питање Косова и Метохије је јако озбиљно питање за ову земљу и од кога зависи опстанак државе и да је веома ружно странчарити и политичарити на том питању, а они то управо раде.

 

 

 

извор: Еспресо


Source: Српска напредна странка (https://www.sns.org.rs)

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »