Јоксимовић: Бриселски споразум се заглибио у приштинском блату

Овог пута ће извештај о напретку Србије, ма какав био, бити донекле у сенци једне предизборнопостизборне атмосфере у европским земљама, а посебно институцијама, у којој очигледно проширење и земље кандидати нису први на листи. Што се самог годишњег извештаја тиче, очекујем да буде у оценама избалансиран, заснован на систематично и сериозно прикупљеним чињеницама и фактима, а не на перцепцијама, како се то готово уобичајило, и то посебно када су у питању области које се прате у владавини права, то јест поглављима 23 и 24, истиче Јадранка Јоксимовић, министар за европске интеграције, одговарајући на питање да ли има шанси да тај документ, који ће Европска комисија представити крајем овог месеца, донесе такве оцене о Србији да нам у јуну отворе више од већ стандардна два поглавља.

– Истина, усталила се пракса отварања по два поглавља током шестомесечног председавања, што би онда требало да значи да је у континуитету нотиран скоро истоветан напредак. А није баш било тако, некада је било више, а некада заиста мање напретка, па смо ипак добијали сагласност држава на углавном два поглавља – напомиње Јадранка Јоксимовић.

* Да ли се може очекивати нешто другачији, тврђи или мекши, став ЕК с обзиром на то да је на истеку мандата?

– У односу на реформе у области владавине права које смо у последњих шест месеци спровели, а имајући у виду да и бриселски дијалог није због нас у застоју, сматрам да смо заслужили отварање најмање два поглавља. С друге стране, имајући у виду поменуту атмосферу и неке друге европске рачунице у вези с ЕУ, али и за регион, два поглавља би била више него задовољавајућа. Видите како је процес европских интеграција као пар екселанс политички процес, подложан релативизацији управљања очекивања, неравнотежи (не)заслужених (не) успеха, па је отуда комплексан и врлетан за друштво. Али, битан је успон и достизање крајњег циља, а то је ефикаснија  држава, квалитетнији живот и веће могућности за свакога и у сваком делу Србије. И наравно – пуноправно чланство.

* Известилац ЕП за Србију Дејвид Мекалистер каже да је слобода медија кључни показатељ спремности земље да постане део ЕУ, а Репортери без граница и Фридом хаус износе критике на рачун Србије када је реч о тој области. Томас Осовски, директор за питања ЕУ у МСП Немачке, управо је за наш лист изјавио да током претходних месеци нису приметили суштински напредак у области владавине права. Ако сте у праву да се оцене доносе на основу перцепције, а не чињеница, ко је крив за то?

– Није питање кривице него питање кредибилности читавог процеса – и реформског, и процеса извештавања, и вредновања постигнутог. Али и истих за све и поштених и некривудавих стандарда. За све једнаких. Дакле, нико не спори да има недовршеног посла, пре свега у постављању легислативног оквира, који је први и conditio sine qua non за сваку реформу. Наравно, реформе у области владавине права су тешке, то сви знају, само нико не објашњава зашто су тешке.

* И, зашто су тако тешке?

Па зато што најчешће и незаобилазно задиру и некада тектонски померају феномен „стечених права“ заинтересованих група, професија, естаблишмента, па и појединаца. И отуда су отпори велики, а интерпретације и доживљај реформи често субјективни и занемарују ширу визуру. Отуда гласно незадовољство група и појединаца уме да обликује перцепцију већинског незадовољства или неког погрешног делања. А влада уз све те политички непопуларне мере мора, ако је одговорна, а ова јесте, да ради свој посао, а не нон-стоп да доказује како је то исправно. Зато сам рекла – чињенице и чињенице, компаративна анализа, квалитативна анализа од процеса до резултата. Све друго су мишљења и перцепције које су важне, али не смеју да замуте чистоћу чињеница. Због тога смо велики труд уложили у постављање транспарентног, партиципативног, обухватног по дубини и ширини дијалога и оквира за дефинисање медијске стратегије која је окосница уређења медијског простора и независности и статуса новинарске професије.

* Какве оцене у извештају очекујете за поглавље 35 будући да је дијалог о Косову у блокади шест месеци, откад је Приштина увела таксе од 100 одсто? Да ли мислите да ће ЕК оценити да и Београд сноси део кривице за овај застој?

– Тај део извештаја пише Европска спољнополитичка служба, на чијем је челу госпођа Могерини, која је и задужена за медијацију и олакшавање вођења дијалога. Чисто сумњам да ће било коме пасти на памет да у нашем извештају о напретку и овога пута задржи тзв. језик огледала, то јест да на исти начин у извештају за Србију и тзв. Косово да формулације о напретку у дијалогу, што је до сада био случај. Бриселски споразум се заглибио, што због блата унилатерално уведенкх тарифа и лоших порука које стижу свакодневно из Приштине, што због тога што Приштина усвојеном платформом против дијалога у парламенту тзв. Косова откида точак с кола Бриселског споразума, па су кола кренула низбрдо. Данас се питам, сећа ли се и спомиње ли ико више осим српске стране Заједницу српских општина. Шта би са статутом и радом Управљачког тима? Штавише, од тог блефа Приштине у априлу 2018. догодио се низ једностраних и деструктивних потеза. Београд и посебно председник Вучић се понашао цивилизовано, европски – спроводили смо оно што смо потписали, поштовали постигнуте договоре, били стрпљиви и трпељиви, одазивали се свакој иницијативи, чекали да се савремени европски код политичке културе заснован на поштовању споразума „прими“ и у Приштини, али, изгледа усамљени смо чувар договорне дипломатије.

* Колико је, можда, недавни скуп у Берлину, на позив Макрона и Меркелове, отклонио недоумице у вези с проблемима у дијалогу Београда и Приштине?

– Та иницијатива покретачког двојца ЕУ, тј. Немачке и Француске, имала је свој значај у смислу „контактирања“ на највишем нивоу за размену мишљења свих с такозваног западног Балкана и оних који су додирно повезани, али и шире, имајући у виду да су се тамо нашли и представници Словеније и Хрватске. У случају Београда и Приштине, требало је да омогући какав-такав контакт двеју страна и отвори могућност договора о наставку договарања. Мислим да је Вучић искористио прилику на оптималан начин да понови јасне позиције Србије и да је свима јасно да стратегија изнуривања позиције Србије и Вучића удружено штетним тарифама и индолентном реториком позивања међународне заједнице да их Приштина уклони – није успела. Тако да мислим да у јулу немачко-француска иницијатива ревитализације дијалога мора да дође у корак с измењеном ситуацијом у погледу тарифа јер, у супротном, никаква посебна додатна вредност не може се уочити.

* Процењује се да ће тзв. суверенисти или популисти у следећем сазиву ЕП имати знатно више места. Како би другачији састав следеће Европске комисије могао да утиче на наше евроинтеграције?

– Промена ће бити свакако, али лично сматрам не толико значајних да би се променио матични правац ЕУ који, уз све идеолошке разлике, заговарају мејнстрим партије умерене деснице ЕПП и умерене левице европских социјалиста. Уосталом, често се и оправдано указује на пораст тврђе профилисаних странака деснице, а неоправдано се пропушта и занемарује чињеница да ће партије из опсега либерала и зелених заправо бити странке с највећим „коалиционим капацитетом“ за обе мејнстрим групације. Тешко ће се, на пример, поновити ЕПП трострука круна као у овом сазиву где су и председник ЕП Тајани, и председник ЕК Јункер и Савета ЕУ Туск из ЕПП групације. Али, заиста мислим да та врста промена неће суштински утицати ни позитивно ни негативно на Србију, која је већ дубоко загазила у преговарачки процес и виђена је као једна од држава које предњаче.

* У скоријем периоду је могуће битно преобликовање ЕУ, било у правцу „више Европе“, било у супротном, „мање Европе“. То би свакако могло да се одрази и на њену политику проширења.

– Када је генерално политика проширења у питању, само могу да се надам да ће већина одговорних партија у ЕУ, ма којој групацији припадале, повратити разумевање да је проширење део обновљених лидерских капацитета ЕУ и да може да подстакне јачање интегративних капацитета и економије европских земаља. Питање „опстанка“ комесара и генералног директората за проширење у новој структури институција, по мом мишљењу, питање је очувања кредибилитета ЕУ, имајући у виду обећану европску перспективу региону југоисточне Европе. А што се тиче више или мање уније, та прича је стара колико и сама ЕУ, и причаће се колико и ЕУ буде постојала. Да ли више или мање интеграције, важно је да интеграција која је европским земљама донела мир – опстане.

* Да ли се због могућих промена у ЕУ све више у Србији говори о потреби већег повезивања с Вишеградском групом и „најмоћнијим политичарем Италије“ Матеом Салвинијем?

– Ми одавно конкретно и коректно сарађујемо са земљама Вишеградске групе – Мађарском, Чешком, Словачком и Пољском којима смо блиски, у смислу да смо и ми јужни део централне Европе, а с некима и због словенског порекла, имамо и неких сличности из прошлости које нам олакшавају разумевање и размену искустава, међусобно учење и подржавање. То је платформа сарадње у којој се показало да земље и поред неких значајних разлика које имају, успевају да договорно заступају оно што су дефинисале као заједничке интересе. С друге стране, Матео Салвини је политичар који је после дуго времена успео да задобије значајно поверење грађана Италије, има неке нове идеје, реторику, инклинира тврђој десници, али у суштини изворно европској као, уосталом, и чланице Вишеградске групе. Уосталом, лакше је критиковати ЕУ кад сте њен члан. Ми смо кандидат, и посматрамо шта се дешава, пратимо ситуацију да бисмо реалистично подесили и своју агенду јер за нас је пре свега и изнад свега важан предвидив, поуздан, стабилан и одржив напредак наших грађана, а то ћемо ипак најбоље постићи непрекинутим креирањем одговорне политике реформи и нашег мултилатералног и регионалног стуба деловања у међународној политици који ће нас довести до чланства у ЕУ.

 

 

 

 

 извор: Политика 


Source: Српска напредна странка (https://www.sns.org.rs)

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »