Албанизација на делу: Мартиновићи постали Мартинај!

Иако по попису насеља у Црној Гори у Плаву постоји село Мартиновићи, Албанци из тога краја то насеље називају Мартинај! У публикацијама Монстата јасно се наводи право име тога села, али то за Албанце не важи и то су пре неколико дана отворено саопштили Генцију Ниманбегу, потпредседнику Скупштине Црне Горе, који је разговарао са сународницима из те општине. Један од повода за разговор су били и недавни догађаји у Мартиновићима, када су Албанци поломили крст са остатака цркве Светог Василија у том селу и бацили га у реку.

«Једна од тема, били су и недавни догађаји са Српском православном црквом у селу Мартинај, а у вези са најављеном изградњом верског објекта, у месту без иједног припадника православне вере,» саопштено је на званичном сајту Скупштине Црне Горе.

Да ли је службеницима и одговорнима у Скупштини ЦГ промакло преименовање Мартиновића није познато, али не сумњамо да би отворили четворо очију и одмах позвали САЈ да је неким случајем неко албанско село из Малесије и околине добило наставак ић! Скупштина Црне Горе и њене службе као државне установе ваљда би о овоме требало да воде рачуна, а не да у својим документима и објавама користе албанизиране и преименоване називе насеља у Црној Гори. Није ни јасно да ли је од 2010. године неко од надлежних у Плаву преименовао Мартиновиће у Мартинај, али и то би ваљда требало да буде заведено у списима Монстата, где данас јасно пише да се поменуто насеље у Плаву зове Мартиновићи, а не Мартинај.

Гзим Ниманбегу састао се са сународницима у Плаву у просторији на чијим је зидовима била истакнута само албанска застава. Слике са тог сусрета и албански барјак објављени су на сајту републичке скупштине, па би случајни посетилац по њој могао да закључи да је Гзим био у Албанији, а не на северу Црне Горе. Поред заставе на зиду је била и слика Скендербега, што је једини позитиван моменат посете албанског државног представника Плаву. Познато је да је Скендербег био Србин, чији је отац Јован сахрањен на Хиландару, док му се мајка звала Воиславка.

Албанцима, судећи по обављеним разговорима, ни то није доста, већ траже да их више има у државним службама.

«Они су потпредседника Скупштине Црне Горе упознали са проблемима и својим незадовољством, у реализацији основних права. Такође, критичном су оцијенили и ситуацију око представљања Албанаца у органима локалне и државне власти у тим општинама, а посебно је истакнуто питање запошљавања Албанаца – како у државним, тако и у локалним органима и институцијама. Овом приликом, речено је да то утиче на исељавање младих Албанаца, који не виде никакву перспективу у побољшању положаја. Локални представници Албанаца из Плава и Гусиња, саопштили су да су са овим проблемима упознали и највише државнике Црне Горе, као и председника Владе, али без видљивих резултата. Према њиховим речима, проблем у аутентичном представљању и запошљавању Албанаца, јавља се због слабе имплементацији постојећих закона,» сматрају Албанци.

И свака им част. Иако у срединама где су у већини контролишу све од игле до локомотиве, они желе да управљају и тамо где их нема у толиком броју. ДПС власт на све то гледа благонаклоно, па зашто Албанци и не би тражили оно што им и не припада.

На поменутом састанку је поводом инцидента у Мартиновићима наглашено да СПЦ обнавља цркву у селу где нема православног становника. Према сведочењима из 1938. године у том насељу је живело око 130 мјештана православне вере. Где су они и њихови потомци нестали у претходних 80 година нестали Албанци нису одговорили, али није тајна да су припадници муслиманске милиције и бали вулнетарија током Другог светског рата у уколини Плава и Гусиња извршили на хиљаде злочина над недужним православним Србима.

Иван Милошевић/ИН4С

Source: Информативна агенција NewsFront (https://srb.news-front.info)

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »