Превентивне и репресивне мере за починиоце најтежих злочина

Неђо Јовановић , народни посланик и овлашћени представник Социјалистичке партије Србије о сету закона из области правосуђа.

Суштина измена ових закона је да постоји правна извесност да ће бити кажњен сваки починилац кривичног дела, без обзира на кривично дело и квалификацију кривичног дела.

 

Уважена министарко са сарадницима,

на самом старту, у име посланичке групе СПС, ћу изнети став који ће бити апсолутно прецизан и јасан, а то је да ћемо у Дану за гласање подржати овај сет закона из области правосуђа који ви данас представљате и да ћемо за исти гласати.

Ја ћу, као овлашћени представник СПС, редом, онако како су хронолошки закони, односно предлози закона постављени, прокоментарисати сваки од ових предлога закона. Надам се да ћете одређене сугестије, које ћу  изнети приликом изношења ових коментара, прихватити, при чему смо и у том смислу поднели неколико амандмана за које сматрам да ће у квалитативном смислу речи побољшати садржину предложених закона.

Што се тиче Предлога измена и допуна Кривичног законика, уважена министарко, желим да поделим ваше мишљење и да истакнем да је Министарство правде заузело један став који ни у ком случају не треба игнорисати. Напротив, треба га прихватити, а то је да је суштина измена овог закона да постоји правна извесност да ће бити кажњен сваки учинилац кривичног дела, без обзира на кривично дело и квалификацију кривичног дела, односно радњу, извршења кривичног дела коју буде предузео.

Оно што је у јавности изазвало велику пажњу, па чак и дилеме, јесте једна од, хајде да их назовемо, значајнијих измена и допуна Кривичног законика, а то је увођење, као једне од врста кривичних санкција, доживотног затвора.

Што се нас тиче, не постоји ни једна једина дилема око оправданости увођења ове казне, односно нормирања у Кривични законик. Дакле, апсолутна оправданост постоји, без обзира на све полемике које овде буду изношене или су се износиле или их струка заступа.

Оно што ми нарочито уважавамо и ценимо јесте чињеница да сте добро препознали разлоге због којих треба увести ову врсту кривичне санкције. Један од кључних разлога јесте огромна подршка грађана, 158 хиљада или близу 160 хиљада грађана је тражило ову врсту измена и допуна Кривичног законика. То не можемо, нити смемо игнорисати.

Ми ове законе, не само ове, него све законе, доносимо у интересу грађана и онда је то један од фундаменталних разлога због којих морамо кренути у нешто што се зове другачија систематизација у односу на досадашњу или досадашње нормирање кривичних дела.

Хајде да кренемо од нечег што је елементарно, што се учи на правном факултету – шта је сврха казне или кривичне санкције? Једна је превенција или превентивно деловање, друга је репресија.

Када говоримо о превентивном деловању, онда је поделимо одмах у два правца, а то је специјална превенција или индивидуална која се односи на учиниоца кривичног дела и очекивање је да због саме казне превенирање подразумева да он неће убудуће вршити кривична дела, да ће се у тој мери ресоцијализовати и постати користан члан друштвене заједнице.

Када говоримо о говоримо о генералној превенцији, хајде да ту будемо потпуно отворени и искрени. Не очекујемо ми да ће се смањити број извршилаца кривичних дела, не очекујемо да ће се смањити и број кривичних дела, нарочито тешких кривичних дела, али оно што је битно, битно је да стварамо један другачији друштвени амбијент, да запрећеном казном делујемо на све оне који чак и помисле на могућност извршења кривичног дела, да ће управо врста, висина кривичне санкције на њих превентивно деловати.

Морам, као што сте и ви на самом почетку вашег излагања, указати на нешто због чега сматрам увођење казне доживотног затвора оправданом казном, а наравно, у том смислу, компаративно ћу дати неколико реченица као осврт на условни отпуст.

Подсетићу на 2002. годину када је први пут у Републици Србији изречена казна затвора у трајању од 40 година. Кажем, први пут, и то за једно свирепо убиство, за кривично дело убиства које је извршено на безобзиран и свиреп начин, где се као жртва појављује Душица Илић, стара 15 година, а где је извршилац кривичног дела стар 41 годину. Душица Илић, као жртва, је била дете, средњошколског узраста, а била је жртва само због тога што се нашла на путу учиниоца кривичног дела приликом враћања из школе.

Недуго затим се чине нова кривична дела, такође, на свиреп и безобзиран начин. Тако је 2007. године на 40 година затвора осуђен учинилац кривичног дела убиства, и то смртне последице, након силовања трогодишњег детета.

Морам да подсетим, иако није баш примерено да се коментаришу судске одлуке и као адвокат увек избегавам да коментаришем судске одлуке, што наравно чините и ви, што је поштовање и уважавање, али ћу рећи да је председник тадашњег судског већа Синиша Софреновић приликом изрицања пресуде рекао, да би мала Катарина у време изрицања ове пресуде имала пет година, али да нажалост тих пет година није дочекала.

Да ли ови подаци довољно указују на оправданост увођења доживотног затвора? Да ли ови подаци указују да за безобзирност и свирепост приликом предузимања радњи извршења кривичног дела оправдавају немогућност условног отпуста? Ја мислим да ћете се, драге колеге и ви који ме слушате и они који ме не слушају, прихватити ове чињенице као тачне.

Не може учинилац кривичног дела имати било какву врсту бенефита, уколико је учинио кривично дело на овакав, дакле и безобзиран и свиреп начин. Струка која указује на то да је условни отпуст тековина ЕУ у смислу примене од стране међународних правних институција, па и Европског суда за људска права није спорна, али ја морам и вас и грађане Републике Србије да подсетим на једну чињеницу, да земље ЕУ имају у свом казненом законодавству или кривичном законодавству такође казну доживотног затвора, без условног отпуста и да су то, поменућу, Енглеска, Велс, Холандија, Словачка, Бугарска. Дакле, то су земље ЕУ.

Ако те земље нису дозволиле условни отпуст за учиниоце кривичних дела, као што су најтежа кривична дела, због чега би Србија у свом кривичном законодавству била толерантна према таквим учиниоцима кривичног дела? Да ли постоји један једини разлог класично-хуманистичке природе, у односу на било које друге разлоге који су износили они који ово оспоравају? Да ли је забрана условног отпуста неуставна? Ја тврдим да није.

Неуставно би било да се било ко изложи било каквом одлуком надлежног органа, институције злостављању, мучењу, нехуманом поступању. Наравно, Устав ту врсту заштите и права и слобода свима гарантује, али овде се не ради о томе, овде се ради о нечем другом – да неко, ко је учинио ово кривично дело не може више уживати поверење не судова, већ грађана Србије. Грађани Србије више не могу веровати ономе ко се, најблаже речено, дрзнуо да изврши кривично дело и то ни мање ни више него да убије дете, да усмрти бремениту жену, да изврши кривично дело обљубе злоупотребом службеног положаја са смртном последицом.

На који начин, без обзира како, да ли медицински, антрополошки или на било који други начин утврдити да се таква особа може ресоцијализовати, да се може поправити у тој мери и да након свега може постати користан члан друштвене заједнице? Како изградити поверење да иста таква личност која у својој свести не садржи оно што је елементарно, а то је хуманост и то је однос према човеку као човеку, а не према бићу којег треба згазити, уништити или убити, да ће таква личност моћи да буде користан члан друштвене заједнице? Ни пенолошки, ни криминолошки, ни на било који други начин оправдање за тако нешто не постоји. Због тога, онај репресивни елемент који садржи кривична санкција према таквим личностима мора бити употребљена и он мора да постоји.

Хајдемо да узмемо пример Македоније. У Македонији тренутно имамо 40 осуђеника, код нас, ако се не варам, уважена министарко, ви ме исправите ако грешим, има 62, 80 извињавам се, ја сам користио податак из неког ранијег периода, па у том правцу могу да пружим извињење грађанима због тога што сам изнео нетачан податак.

Постоји тачан податак, а тачан је податак да земље које имају у свом кривичном законодавству предвиђену могућност условног отпуста и за најтежа кривична дела такав условни отпуст готово се никада није десио, односно готово никада није дозвољен. Није донета одлука да је одобрен условни отпуст.

У Македонији од 40 осуђеника у затвору Идризово, где је велики број Албанаца, нажалост, као извршилаца кривичних дела још увек не постоји одлука о изрицању, односно одобравању условног отпуста.

Када је у питању казна доживотног затвора, она постоји и у Аустрији, и у Финској, и у Француској, Немачкој, великом броју земаља ЕУ. Дакле, ни у ком случају ми као држава која води рачуна превасходно о интересима својих грађана, што је основни циљ и курс Владе Републике Србије, нећемо ни у ком случају погрешити увођењем ове врсте кривичне санкције. Све дилеме које су моје уважене колеге износиле су за уважавање и поштовање, али постоји оно што се чињенично не може оспоравати, а то је да у овом случају хуманост није изостала.

Казна доживотног затвора са једне стране у односу на казну затвора од 40 година се може сматрати далеко хуманијом. Онај који је издржао казну од 40 година затвора може изаћи из затвора са својих 50, 60, 70 година, може и више. Да ли је таква особа спремна да се укључи у све токове друштвеног живота и да постане користан члан друштвене заједнице? Да ли ми као грађани без обзира што се налазимо овде у функцији доносиоца закона или они који нас гледају и који очекују да донесемо адекватне законе може имати поверење да се такве особе као ресоцијализоване могу вратити друштву? Не.

Постоје становишта, која ми у посланичкој групи СПС заговарамо, а једно од основних је следеће – таква особа после навршења дуготрајне казне затвора, односно издржане казне затвора није спремна да се врати као користан члан друштвене заједнице превасходно због тога што је или због година немоћан, због неповерења грађана према таквој особи, због тога што се не може прилагодити више нормалном животу и због тога је далеко и хуманије и примереније да остане на доживотној казни издржавања затвора у условима у којима се та казна издржава.

Према томе, ми немамо проблем око тога да вас подржимо у предлогу како за увођење кривичне санкције доживотног затвора, тако и за немогућност условног отпуста за кривична дела као најтежа кривична дела, односно кривична дела са највећим степеном друштвене опасности.

Што се тиче појединих делова, ја ћу вас замолити сада да прокоментаришемо заједно, Кривичног законика за које сматрам да би требало преиспитати. Ради се о рецидиристима, односно повратницима приликом извршење кривичног дела. У члану 55, говорим о предлогу члана, у ставу 1. предложено је да ако учинилац кривичног дела учињеног са умишљајем раније је осуђена за умишљено кривично дело, да се таква околност узима као отежавајућа, што је изузетно добро решење, али ако од раније осуде или извршене казне није протекло пет година.

Уважена министарко, поставља се једно питање и једна дилема, превасходно струке, зашто пет година? Зашто пет година и да ли је то релативно мали временски период? Хајде да узмемо пет година и један дан, пет година и 15 дана, пет година и месец дана. Да ли вам се чини да је тај временски период од пет година кратак период? Шта то значи? То значи да је Петар Петровић извршио кривично дело са умишљајем, прошло је пет година, он поново врши кривично дело, али му се то не узима као отежавајућа околност? Поставља се питање – зашто? Због чега? Што се нас тиче, хуманистички би било да то увек постоји као отежавајућа околности или да барем прође далеко дужи временски период када се може сматрати да се то више не третира као отежавајућа околност због великог временског периода који је протекао у односу на последњу против-правну радну, односно радњу извршења кривичног дела са умишљајем као обликом виности.

То се исто односи и код вишеструког поврата, и опет имамо ту границу од пет година за коју лично сматрам, али више са аспекта професионалног приступа овом проблему, да је то кратак временски период. У сваком случају, мислим да би можда могли у овом правцу закон на неки начин прилагодити да се као отежавајућа околност увек мора узети у обзир учиниоцу кривичног дела, приликом изрицања накнадне одлуке о извршењу кривичног дела и кривичној одговорности, без обзира када је извршио кривично дело.

Оно што је добро, добро је што сте увели као кривично дело и планирање кривичног дела, Адвокатска комора подржава, наравно нормирање кривичног дела, напад на адвоката и ја вас ту у име Адвокатске коморе поздрављам и захваљујем се на једном таквом систематизовању, имајући у виду да смо у задње време имали небројено случајева напада на адвокате, нажалост и са смртним последицама. Мислим да је једна од задњих била смртна последица код колеге адвоката Огњановић.

У осталом делу заиста не бих коментарисао измене и допуне Кривичног законика имајући у виду да се ради о квалитетним предлозима када су у питању одредбе овог Предлога закона. Када се осврнемо на одредбе законика, односно Законика о кривичном поступку, у том правцу не бих износио неки битан коментар, имајући у виду да се ради само о усаглашавању одредаба Законика о кривичном поступку са оним што мора бити уподобљено када је у питању примена и то практична примена Кривичног закона.

Такође, желим да похвалим и одредбе Закона о спречавању корупције. Мислим да је добро што се овим законом прецизирају фундаменталне одредбе овог закона које се односе на сукоб интереса, које се односе на акумулацију функција и које се односе на сам поступак пред Агенцијом за спречавање корупције.

Мислим да је добро што је један број јавних функционера који несумњиво носе статус јавних функционера ослобођен одредаба које су раније биле присутне док је још увек актуелни закон на снази, а ради се о одборницима скупштина локалних самоуправа, односно члановима градских и општинских већа који су раније потпадали под одредбе, нарочито казнене одредбе овог закона. Сада то више неће бити случај што сматрам добрим решењем, јер се ипак не ради о носиоцима јавних функција који имају капацитет који имамо конкретно ми као народни посланици у овом парламенту.

Такође бих поздравио и Предлог закона о изменама и допунама Закона о извршењу кривичних санкција, нарочито у оном делу који се односи на надлежност судије за извршење кривичних санкција. Када се ради о, хајде да назовем алтернативном извршењу кривичних санкција, а то је да се кривична санкција издржава у кућним условима до једне године, у трајању до једне године, без обзира да ли ће то бити уз електронско праћење или не, као и упућивање осуђеног на рад ван седишта казнено поправне установе у којој се исти налази.

На крају, вратићу се само у пар секунди господине Арсићу, дозволите ми да завршим, само у  једној реченици да када говоримо о изменама и допунама Кривичног законика, доживотном затвору и условном отпусту, жао ми је што колеге из струке указују на то да нису биле заступљене у стручним расправама. За четири године да неко није желео, хтео или могао да учествује у стручним расправама, то се не може прихватити. Четири године је много.

Са друге стране, расправе је организовала и Фондација „Тијане Јурић“. Зашто се било ко од оних колега који сада ово оспоравају, није појавио на тим расправама? Зашто се игнорише та Фондација?

Ја се захваљујем на крају и још једном истичем, подржаћемо ове предлоге и

надам се да ћемо их изгласати и то претпостављам једногласно, јер ово је нешто од фундаменталног значаја или виталног значаја за државу Србију.

Хвала.

 

The post Превентивне и репресивне мере за починиоце најтежих злочина appeared first on Социјалистичка партија Србије.

Source: Социјалистичка партија Србије (http://www.sps.org.rs)

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »