Кубуровић: Доживотна казна затвора адекватна тежини дела

Прописивањем казне доживотног затвора, који предвиђа иницијатива Фондације „Тијане Јурић“, уместо казне од 30 до 40 година, добило би се јасније разграничење између доживотног затвора и оног са временским трајањем, изјавила је данас министарка правде Нела Кубуровић.

Министарка је образлажући предлог измена и допуна кривичног закона у Скупштини Србије казала да казна доживотног затвора може адекватно да изрази тежину неких кривичних дела и подстакне превенцију извршиоца.

Према њеним речима, први разлог за Предлог закона о изменама и допунама кривичног законика је прихватање иницијативе породице Тијане Јурић.

„Казна доживотног закона замениће досадашњу најтежу казну од 30 до 40 година затвора, јер нема разлога да обе постоје истовремено“, навела је министарка.

Кубуровић каже да предлог иницијативе Фондације „Тијане Јурић“ предвиђа прописивање казне доживотног затвора за најтеже облике кривичног дела као што су тешко убиство, силовање, обљуба над немоћним лицем и обљуба над дететом, малолетном лицу, бременитој жени, немоћном лицу.

Додаје да је доживотна казна затвора проширена и на сва друга кривична дела за која су према важећем закону предвиђена казна од 30 до 40 година, а та дела су убиства представника највиших државних органа, тешка дела против уставног уређења и безбедности Србије, удруживање ради вршења кривичних дела, геноцид, злочин против човечности, ратни злочин против цивилног становништва, ратни злочин против рањеника и болесника, тероризам…

„Оправдање доживотне казне је и у томе што она треба да замени смртну казну. Показало се да за нека најтежа кривична дела у односу на учиниoце временска казна лишавање слободе се не показује адекватном“, навела је она.

Кубуровић каже да је уобичајен приговор који се упућује казни доживотног затвора њена нехуманост и додаје да у том погледу и постојећа казна затвора у трајању од 30 до 40 година могла би се сматрати нехуманом.

„Уколико осуђени који је издржавао казну у трајању од 40 година пред крај живота буде пуштен на слободу, поставља се питање шта је тиме добио, с обзиром да је без средстава за живот, са прекинутим везама са породицама и пријатељима“, објаснила је министарка.

Изменама и допунама прописана су и одређена ограничења у прописивању и изрицању доживотне казне, каже Кубуровић и наводи да су ограничења прописивања остала иста као и код казне од 30 до 40 година.

„Она се може прописати само за најтежа кривична дела и најтеже облике кривичних дела. Задржана је забрана њеног изрицања лицима који у време извршења дела нису навршила 21 годину, а предвиђена је и забрана изрицања казне доживотног затвора у случајевима када постоји законски основ за ублажавање казне или за ослобођење од казне – прекорачење границе нужне одбране, покушај битно смањене неурачунљивости, добровољни одустанак“, каже министарка.

Према њеним речима, допуњена је и одредба која се односи на застарелост на тај начин што је продужен број кривичних дела која не застаревају, а неопходно је било изменити и одредбе које уређују условни отпуст, па је тако предвиђено да лице осуђено на доживотни затвор може да се условно отпусти након издржаних 27 година затвора.

„Предвиђено је да Суд не може отпустити лица осуђена за дела предвиђена иницијативом Фондације Тијане Јурић“, додаје Кубуровић.

Други разлог за прописивање доживотне казне, каже министарка, јесте прописивање правила за строжије кажњавање учинилаца кривичних дела, када су у питању повратници, односно вишеструки повратници.

Извршено је пооштравање казне за кривична дела злостављања и мучења, насиље у породици, пореска утаја, убијање и злостављање животиња, спречавање службеног лица у вршењу службене радње, напад на службено лице у тренутку вршења службене радње, учествовање у групи која спречава службено лице у вршењу службене радње и насилничко понашање на спортској приредби, додаје.

Као трећи разлог, Кубуровић наводи да су измене и допуне усклађене са међународним телом које поставља глобалне стандарде у области борбе против прања новца и борбе против тероризма.

Измене у Предлогу закона о изменама и допунама у кривичном поступку односе се на кривична дела против привреде, а када је у питању Предлог закона о изменама и допунама законика о одузимању имовине при истеку кривичног дела, Кубуровић каже да је било неопходно усклађивање са изменама и допунама кривичног законика из 2016. године, којима је измењена систематика.

Предлог закона о спречавању корупције израђен је ради усклађивања правног оквира, навела је Кубуровић и додала да се њим уређује спречавање корупције са препорукама групе држава за борбу против корупције Савета Европе.

„Доношење овог закона је од значаја за реализацију стратешких циљева Србије из Националне страгетије за борбу против корупције, њеног акционог плана, као и акционог плана за поглавље 23“, наводи Кубуровић.

Када је реч о Предлогу закона о изменама и допунама закона о извршењу кривичних санкција, како наводи Кубуровић, предвиђене су мере којима се мења начин извршења казне затвора, чиме се проширује надлежност судије за извршење кривичних санкција.

Министарка додаје да ће те измене и допуне допринети бољем трематну осуђених лица, као и побољшању статуса државних службеника који су запослени у управи за извршење кривичних санкција.

 

 

 

Извор: Танјуг


Source: Српска напредна странка (https://www.sns.org.rs)

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »