Група руских стручњака: Три главна сценарија за развој косовског питања

Група руских стручњака за Балкан објавила је извештај у којем су детаљно испитали различите сценарије за развој ситуације на Косову и Метохији. Постоје три главна сценарија за развој косовског питања — непризнавање (очување статуса кво), разграничење (размена територија) и присилно признавање кроз оружани сукоб, наводи се у документу.

«Сценарио одржавања статуса кво након једностраног проглашења независности 2008. године објективно је испунио интересе већине међународних актера. Међутим, превођење преговарачке платформе Београда и Приштине 2010. године под окриљем УН-а под окриље ЕУ уништило је саму могућност имплементације овог сценарија. Добровољни пристанак Београда да се повуче из преговарачког формата Савета безбедности УН-а у великој мери је сузио простор за маневар у Москви, чиме је руском одељењу за спољну политику остало само да ”призна било какав билатералнои компромис» и лишило је руске дипломате директног учешће у преговорима, али и жеље да се предузму проактивни кораци», кажу руски аналитичари.

Истовремено, по њиховом мишљењу, дугорочно одржавање такве «државе» тешко да је могуће. Приштина себе сматра «на ивици победе» и редовно предузима провокативне акције како би се приближила победи, док Србију притискају споља, посебно због статуса Кандидата за чланство у ЕУ.

«Први велики напредак у косовском питању на међународном нивоу морао би бити формирање сталног «Балканског савета», који би укључивао Европску унију, Русију, САД, Кину и, вероватно, Турску као међународног посматрача уз посредовање УН-а, с једне стране, и целог Западног Балкана. Друга потенцијална међународна платформа је «Стална балканска конференција», коју предводи ЕУ, а посредују високи представници из Сједињених Држава и Русије“, предлажу руски балканисти.

Што се тиче разграничења, они истичу да је главни камен спотицања које ће територије бити укључене у овај процес и са каквим гаранцијама. Поред тога, ово питање је један од покретача антивладиних протеста у Србији, а такође може довесту до ескалације тензија у северној Македонији и Босни и Херцеговини, о чему су западни лидери више пута давали изјаве.

«Даља судбина преговора између Београда и Приштине и еволуција идеје поделе Косова (без обзира на конкретне резултате Берлинског самита и предстојећих у Познану и Паризу) директно ће зависити од три кључна фактора: способности српских власти да стабилизују унутрашњу политичку ситуацију у земљи, постизање политичког консензуса о овом питању на Косову и одбацивању идеје «велике Албаније» од стране албанских политичара из Албаније и Косова“, закључује се у извештају.

Анализирајући вероватноћу оружаног сукоба, стручњаци пре свега примјећују двосмисленост снага страна: спорне листе ветерана УЧК у Приштини са једне, непознате могућности наводно постојећих српских оружаних формација с друге стране.

«Сумирајући горе наведено, у случају директног војног сукоба између косовских Албанаца и косовских Срба, Албанци се морају ослањати само на РОСУ, а косовски Срби на помоћ Београда. У том смислу, западни мировњаци, КФОР и ЕУЛЕКС, као и војно особље америчког кампа Бондстил постаје кључни учесник у сукобу… чак и у бројчаном смислу, број међународних мировњака који су на Косову у овом тренутку је сасвим упоредив са потенцијалним учесницима оружаног сукоба са албанском станом».

Експерти су представили највероватнији сценарио оружаног сукоба на Косову: РОСУ окупира било који важан стратешки објекат, на пример, Газиводе или Трепчу, Срби блокирају тај објекат (да би спречили да РОСУ добије подршку у снагама), почињу преговори Београда и Приштине. Истовремено, српско руководство се или суочава са притиском опозиције или чини уступке Западу, који «смирује» косовске Албанце. Било који од сценарија, кажу стручњаци, за Русију «не носи ништа добро».

«Стога је очигледно да ће најтактички компетентнија одлука за Русију у овом тренутку бити подршка и одржавање статуса кво на Косову, чији је израз Резолуција Савета безбедности УН бр. 1244. Истовремено, руско министарство иностраних послова и представници јавне дипломатије треба да буду морално спремни за могућност промене преговора и активније учешће Русије у решавању косовског питања.

«Напомињемо да је успех руско-српског филма «Балканска међа» врста доказа да Русија треба да буде активније присутна на Косову — то је историјски оправдано и биће добро прихваћено од стране широког дела становништва».

Авторы: Никита Бондарев, к.ист.н., доцент РГГУ, бивши председник Балканске групе РИСИ, Јекатерина Ентина, к.полит.н., доцент НИУ ВШЕ, заменик декана факултета светске политике НИУ ВШЕ, Петар Искендеров, к.ист.н., научни сарадник Института за славистику РАН, Олег Бондаренко, директор Фонда прогресивне политике, руководилац пројекта «Балканист.ру»

Source: Информативна агенција NewsFront (https://srb.news-front.info)

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »