Феномен «Жутих прслука»: Протести односе животе и евре

Пола године се већ «жути прслуци» боре за социјалну правду на улицама француских градова, што је, по дужини и жестини, незабележено у новијој историји. Овај бунт, заснован на егалистичким, праведним и хуманим захтевима, прожет је, већ 26 субота заредом, урбаном герилом, рушилачким походима и борбеном сценографијом у којој има откинутих прстију, избијених очију, осакаћених и погинулих.

The Portland Press Herald

Социјално време у Француској мериће се пре и после «жутих прслука», баш као што је историјски часовник до сада радио нариктан на период пре ’68. и после ње.

Уморни од пореских намета, скупоће, неравноправне расподеле богатства и бескрупулозне администрације, Французи су у оквиру актуелног протеста први пут изашли на улице 17. новембра прошле године. Кап која је прелила чашу стрпљења била је цена бензина. После се списак незадовољстава ширио, а међу главним захтевима је било увођење партиципативне демократије кроз грађански референдум.

Данас се једноставно траже оставка председника и распуштање скупштине.

На првом протесту у целој земљи окупило се, према различитим подацима власти и организатора, између 290.000 и милион и триста хиљада људи. Касније је њихов број опадао, да би почетком овог месеца званично пао најниже, испод двадесет хиљада.

Разлог за мањи одзив, уз Макронове дарове на столу, јесте и размимоилажење у концепту.

Многобројни су разлози за актуелни талас насиља током протеста. Један од њих је што се Французи традиционално оштро боре за своја права. То вуче корене још од револуционарног јакобинског духа, иако су се они залагали за централизам и недељивост француске републике, а данас се тражи давање више власти регионима, имајући пре свега у виду да се бране већа права за ситно грађанство и укидање неједнакости засноване на богатству.

Уосталом, побуну ’68. су водили троцкисти, па све то, ипак, заједно треба приписати јаким галским генима.

«ОРУЖАНО КРИЛО»

Током побуне «жутих прслука», ухапшено је више од 8.700 људи, две хиљаде је осуђено, а 390 послато у затвор. Пре неколико дана ухапшен је и седамнаестогодишњи младић који је као таоце држао четири жене у једној продавници новина и сувенира, представљајући се као оружано крило «жутих прслука».

Један од разлога за изражено насиље је и феномен «црног блока», екстремног међународног левичарског правца, заговарача милитантне грађанске непослушности, антиглобалистичке оријентације.

Анархистички елементи убацују се на протесте да би, обично на крају окупљања, ушли у отворени сукоб са полицијом, поломили и запалили што више градског мобилијара, узвраћајући насиљем на дивљање либералног капитализма.

Онај други биланс, људски, далеко је алармантнији.

Као директна или индиректна последица побуне живот је изгубило 12 људи. Повређено је више од 2.400 протестаната и 1.700 чувара реда. Међу демонстрантима има 280 тешко страдалих, 22 је изгубило око, петоро шаку или део руке.

Удружења за заштиту људских права указују на проблематичност нове врсте «флеш бола», под ознаком ЛБД 40, са гуменим мецима калибра 40 милиметара, и других врста пројектила намењених за «нелетално одвраћање», које користи полиција. Због тога је Високи комесаријат за људска права УН затражио од званичног Париза опсежну истрагу.

Израчунато је да је од почетка протеста испаљено преко 13.000 хитаца, а покренуте су 83 истраге за употребу оружја.

Истина је и да је председник Макрон, осуђујући насиље као и највећи део јавности, врло брзо пошто су разбијени први излози кренуо да попушта и нуди одговоре у бројкама са много нула. Процењује се да различите до сада предложене мере вреде око 17 милијарди евра, а порез би требало да буде смањен за чак 95 одсто грађана.

Одговори до којих се стигло кроз велику националну дебату, међутим, само су делимично задовољили Французе. Симпатије за «прслуке» и подршку њима још показује половина нације.

Власт очекује да ће бунт и даље да јењава, што због уступака и понуђених мера, што због замора учесника протеста. Ипак, револуционарни дух Француза моћи ће, по свој прилици, да се смири у потпуности у ова времена тек када продукт либералног капитализма буде омогућио обичном раднику да нормално живи.

«ЖУТИ ПРСЛУЦИ» У БРОЈКАМА

* Демонстрације први пут одржане 17. новембра 2018. године

* Живот изгубило 12 људи, повређено више од 4.100

* Тешко повређено 280 демонстраната, 22 изгубило око…

* Укупна штета од насиља износи око 200 милиона евра

* Ухапшено више од 8.700 људи, 2.000 осуђено, а 390 послато у затвор

* Мере предложене због протеста вредне око 17 милијарди евра

* Симпатије за «прслуке» и подршку њима још показује половина нације

Горан Чворовић

http://www.novosti.rs

 

 

 

 

 

Source: Информативна агенција NewsFront (https://srb.news-front.info)

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »