За кога је 1389. звонио Нотр Дам?

Краљ Француске је с радошћу примио вест о победи, а сутрадан је отишао да се захвали Богу у париској цркви Нотр Дам са својим стричевима и велепосланицима краљевства, где је одржана свечана миса с преданошћу Светом духу.

Тако о обележавању Косовског боја и победи хришћана у Паризу, између осталог, пише у «Хроници калуђера из Сен Денија».

Ово дело анонимног аутора, писано на латинском, обухвата историографске текстове од 1380. до 1422. године и хронолошки описује живот краља Шарла Шестог у том периоду.

Његов спис је Луј Белаге 1840. године превео на француски.

Прича се да је, у контексту оног доба, када је од венецијанских амбасадора краљ добио информацију да је сломљена отоманска војска која је намеравала да покори цело хришћанство, Шарл Шести отишао је у цркву на молебан, а том приликом звонила су и звона чувене катедрале.

Победничку војску калуђер описује као неустрашиву, наглашавајући да су малобројније снаге с вером у Бога пружиле пожртвован отпор и да нису затрептала јуначка срца ни код неочекиваних напада и заседа.

У целој овој причи треба разумети контекст оног доба, када се свака победа хришћана над отоманском војском славила као велики тријумф целог хришћанства. А вести су тада стизале са закашњењем, и са неким непровереним подацима, понекад и измењеним именима.

Тако је пораз постао победа.

У архивама се наиме, наводно, крије и историјска гласина да су звона са катедрале у ствари звонила у част тријумфа угарскога краља, а не у славу Лазаревих витезова.

Мада се у истим изворима Турцима приписује освајање Бугарске и Влашке, коју тада нису имали, Бајазит је испао султанов нећак, код Белагеа у фусноти налазимо да већина историчара истиче да је Мурат убијен од стране хришћанског војника на бојном пољу Косова.

Суштина је иста. Вести су онда путовале споро и непроверено. Тако је слављена победа уместо пораза, али је пре свега слављен претпостављени успех хришћана у коме смо ми имали кључну улогу — каже, за «Новости», француски историчар и професор на универзитету у Версају Алекси Труд.

Он наглашава да је то тада био велики догађај.

 Према подацима из оног времена, док је путовала вест до Француске, звониле су све цркве у Европи, а недавно се сазнало да је Шарл Шести тим поводом наредио да се огласе звона не само у Нотр Даму, већ и у свим француским црквама — открива Труд.

Чињеница да је пораз претворен у победу по њему не мења много у историографском контексту.

То има изузетно велики симболични значај који показује везу између Истока и Запада, католика и православаца, који су се у оно време ујединили у заштити хришћанства — истиче наш саговорник.

И његов колега, познати француски историчар и професор са Сорбоне Жан-Пол Блед наглашава важност овог догађаја.

Иако су у то време католици и православци већ били одвојени, осећај јединства у одређеним приликама је и даље постојао. То, наравно, не треба транспоновати у данашње време. Оно што тај догађај говори је, такође, да пријатељство између Француске и Србије сеже много дубље од 19. века — истиче Блед за «Новости».

Разне верзије круже о овом догађају, а о свему су писали и други путописци.

О свему детаљно извештава у свом делу «Снивање старог ходочасника» и француски средњовековни путописац Филип де Мезијер.

Он наводи податке да је Шарл Шести тражио да се у Нотр Даму служи Те Деум тим поводом — каже, за наш лист, француски новинар Жан-Кристоф Бијисон, који је у својим текстовима у савремено доба и сам писао о овом догађају, подсећајући, у тешким тренуцима, на везе између две нације кроз историју.

Овај догађај често је истицан у важним тренуцима, па је тако, све детаљно објасно академик Луј Леже, универзитетски професор и први француски слависта, у свом чланку «Косовска битка и пад српског царства» у оквиру радне седнице француске Академије 1916. године, усред Првог светског рата, у периоду када је Србији и јунаштву српских ратника у Француској одавана велика почаст.

ГАФ СА ЗАСТАВАМА

Српска застава се у новијој историји вијорила у Нотр Даму, уз земље победнице, када је свим звонима слављен тријумф у Првом светском рату, а онда и сто година касније, под другачијим околностима, када су победницама придодате и све остале заставе, поражених и непостојећих држава укључујући и такозвано Косово.

Звонима с Богородичине катедрале обележен је и крај Другог светског рата.

Горан Чворовић

http://www.novosti.rs/

 

Source: Информативна агенција NewsFront (https://srb.news-front.info)

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »