Интервју Ђорђа Милићевића за Информер: Људи, ја сам био пресечен на пола, живот ми је висио о концу

После несреће нисам имао појма колико су озбиљне повреде. На ногама сам сачекао полицију. Полицајац ми је рекао да имам крв на кошуљи… А онда сам изгубио свест
После саобраћајке нисам био ни свестан да ме је појас пресекао на пола и да ми је буквално само кожа држала унутрашње органе! У оном шоку, одмах после несреће, када се службена ‘шкода’ закуцала у зид поред пута, успео сам да разбијем стакло и да изађем из кола. Извукао сам напоље возача, којем су обе ноге биле поломљене, сачекали смо полицију и Хитну помоћ. А онда сам се онесвестио…
Овако своју исповест започиње Ђорђе Милићевић, шеф посланичке групе СПС и потпредседник Скупштине Србије. Он је замало погинуо 2. новембра прошле године у близини Ваљева када је аутомобил у коме је био слетео с пута. Милићевић каже да је само пуком срећом преживео и данас је најсрећнији што Васкрс у свом родном Ваљеву дочекује са супругом Весном и ћерком Ивом.
– Пет месеци је трајало изузетно напорно и неизвесно болничко лечење. Сада сам се коначно вратио породици и својим активностима. Добро, можда не баш свим, јер не смем више да играм фудбал. Али најбитније је да сам са породицом и да сам се вратио у Скупштину…

Како се сећате несреће?

– Не сећам се уопште тренутка несреће. Спавао сам на свом седишту, возач је возио… Али добро се сећам свега што је уследило. Из сна ме је тргао страшан удар. Био сам затечен, али сам брзо схватио шта се десило. Мој возач и добар пријатељ био је поред мене у несвести. Ја сам био свестан и најбитније ми је било да помогнем пријатељу. Покушао сам да изађем из кола, али нисам успео да отворим ниједна врата. Ногом сам разбио стакло на сувозачевом месту и успео сам некако да се искобељам напоље. Извукао сам возача из кола. Потом сам изашао сам на пут и зауставио прва кола која су пролазила. Рекао сам жени за воланом шта се десило и позвали смо Хитну помоћ.

Тада нисте знали колико сте тешко повређени?

– Нисам имао појма колико су озбиљне повреде. На ногама сам сачекао полицију. Полицајац ми је по доласку рекао да имам крв на кошуљи и да је боље да прилегнем. Послушао сам га. И онда сам изгубио свест.

Кад сте заправо сазнали да вам је живот висио о концу?

– У ваљевској болници, после операције која је трајала осам и по сати! Ни лекари нису били сигурни да ли ћу се пробудити из анестезије. Ипак, дошао сам себи. Са ваљевским лекарима живот ми је спасао доктор Владимир Ђукић, партијски колега и изузетни хирург. Дошао је у Ваљево чим је чуо шта се десило. Кад сам видео лекаре и забринуто лице свог брата, који је први ушао у собу да ме види, схватио сам да је озбиљно. Објаснили су ми да сам био буквално пресечен на пола. Десна страна трбушног мишића била ми је потпуно поцепана, имао сам оштећено танко и дебело црево, извађена ми је слезина… Доктори су ми рекли да ми је само кожа држала унутрашње органе да се не проспу! Опоравак је зато био дуг и тежак. Лежао сам више од 40 дана на леђима, у једном положају, буквално разапет на кревету. Плашио сам се да заспим, јер сам мислио да се нећу пробудити.

Причало се да сте у ноћи несреће касно кренули из Београда за Ваљево, да сте били јако уморни…

– Ми Ваљевци смо велике локалпатриоте. Не знам како то да опишем. Најлепше ми је код куће, са супругом и ћерком. За све време колико се бавим политиком и колико сам посланик, ниједном нисам преноћио у Београду, без обзира на то колико траје седница парламента. Супруга ми је често говорила да останем у Београду, да се не малтретирам и у пола ноћи долазим за Ваљево. Али то је јаче од мене. Чак ми је вече пре несреће, први пут од када радим овај посао, рекла да можда не би требало да идем на пут јер изгледам веома уморно.


Хоћете ли сад успорити?

– Много сам о томе размишљао лежећи у болници. Кроз главу су ми пролазиле свакакве мисли. Највише о породици. Како ћерку нисам извео на пут и како сам због посла на супругу свалио сав терет бриге о кући и ћерки. Много сам размишљао и о брату, за кога сам веома везан. Схватио сам да морам мало да успорим. Да више пажње и времена посветим онима које највише волим.

Шта је вам било најтеже током опоравка?
– Најтеже ми је пао разговор са ћерком уочи завршне операције и одласка за Београд, 8. јануара. Празнике сам провео код куће у кревету и требало је ујутру да путујем. Хтео сам да избегнем сусрет са ћерком. Нисам желео да гледа како ме износе, јер сам тада био и даље непокретан. Међутим, Ива је навила сат и дошла је код мене у собу. Питала ме је где сад идем. Објаснио сам јој да идем на нову операцију. Погледала ме је и рекла: ‘Обећај да ћеш се сигурно вратити!’ Дао сам јој амајлију коју носим око врата да ми је чува и врати кад дођем, а она је мени дала плишаног меду ког сам јој давно купио и који, како је рекла, решава све проблеме. Е, то је био најтежи тренутак…

Извор и фото: Информер

The post Интервју Ђорђа Милићевића за Информер: Људи, ја сам био пресечен на пола, живот ми је висио о концу appeared first on Социјалистичка партија Србије.

Source: Социјалистичка партија Србије (http://www.sps.org.rs)

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »