Амерички притисак на Иран гура цену нафте

Власти САД су недавно одлучиле да не продуже привремене дозволе за увоз иранске нафте, које важе до 2. маја ове године. Дозволе су издате у новембру прошле године за осам земаља, међу којима су Индија, Кина, Италија, Грчка, Јапан, Јужна Кореја, Тајван и Турска.

Независни стручњак и економиста из Лондона, стручњак из области нафте и гаса Манучер Такин прокоментарисао је за Спутњик како би на ову одлуку Вашингтона могли да реагују амерички савезници и купци иранске нафте.

„То зависи од политичке ситуације у конкретним земљама. Неке државе су независне и не маре за амерички притисак и претње, док су неке под притиском САД. Вашингтон утиче на њихове односе са другим земљама на финансијском тржишту. Када такве земље купују валуту и морају да изврше плаћање, суочавају се са много проблема, јер се банкарски систем налази у рукама САД и не дозвољава лаке трансфере новца“.

„Раније је Иран пословао са одређеним земљама, на пример са Индијом и Кином. Продавао је нафту за њихову националну валуту, рупију или јуан, а тај новац се чувао на банковним рачунима. Када је Иран куповао робу, плаћао је са тог рачуна. Наравно да тај метод није погодан за Иран, јер ако постоји клијент, онда постоји и слобода да се преговара за нормалну цену“, рекао је Такин.

„Можда Кина неће обраћати много пажње на ту забрану, али Индија ће, плашећи се санкција, смањити куповину нафте од Ирана. Посебан проблем је положај приватних компанија, које се у највећој мери суочавају са тим санкцијама. Многи од тих купаца су приватне рафинерије нафте, које се не могу супроставити америчком притиску, али велике националне рафинерије, на пример у Индији и Кини, наставиће да купују иранску нафту“, рекао је стручњак.

На питање на који начин ће америчке санкције утицати на тржиште нафте, Такин је рекао да ће цене нафте расти, и да ће се то приметити чак и у Америци.

„Председник Доналд Трамп не жели да изгуби популарност, али цене се могу повећати и у САД, а Американци већ купују галон бензина за три долара“, закључио је стручњак.

Са друге стране, председник Савета за економску сарадњу између Ирана и Афрке Хасан Хосруџерди истакао је да ће ситуација на тржишту нафте зависити од понашања учесника на њему.

„Свакако да ће прекид испорука нафте из Ирана утицати на стање на тржишту. Тренутно се основни део иранске нафте извози у земље које имају дозволе за њену набавку. Познато је да Иран може да извози око 500 хиљада барела поврх онога што извози у те земље. Ипак, треба да прође време, сада не можемо како треба да прокоментаришемо реакцију на намере САД“, рекао је Хосруџерди.

На питање да ли ће САД промовисати на тржишту Саудијску Арабију када створе потешкоће за продају иранске нафте, он је рекао да нема сумње у то да све што је лоше за Иран иде у корист Саудијске Арабије.

„Али могу ли Саудијци у потпуности надокнадити испоруке иранске нафте? Не могу, јер Саудијска Арабија нема тако велики потенцијал. Пре неког времена, они су се веома трудили, али нису успели да то учине“, истакао је председник Савета.

Поред тога, он је прокоментарисао како ће мањак нафте на тржишту утицати на унутрашње тржиште САД.

„Када опадну залихе нафте, цена на тржишту расте. Каква ће бити политика земаља у том случају? Цена нафте ће порасти у свим земљама. Тржиште ’црног злата‘ тешко ће моћи да надокнади два милиона барела нафте. Неизбежне су негативне последице таквих мера“, закључио је Хосруџерди.

Спутњик

Source: Информативна агенција NewsFront (https://srb.news-front.info)

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »