Колико буџет Србије годишње коштају све ослобађајуће пресуде и неосноване оптужнице…

Новица Тончев, народни посланик Социјалистичке партије Србије, на Четвртој седници првог редовног заседања НС у  2019. години, упутио је посланичко питање Државном већу тужилаца.

У складу са Уставом Републике Србије и законима који се тичу рада правосудних институција, судије и тужиоци не би смели да буду чланови политичких странака и политички активни.

 

            Поштоване колеге,

недавно сам овде указао на озбиљан проблем у функционисању правосуђа у Пчињском региону и поставио неколико конкретних посланичких питања која се односе на рад Вишег јавног тужиоца у Врању Данијелу Трајковић.

Сви знамо да по Уставу Србије и свим законима које регулишу рад правосудних институција, тужиоци и судије у свом раду не би смели да имају било какве везе са политиком и политичким странкама.

Међутим, у случају тужитељке Данијеле Трајковић то правило не важи. Она је пре 2000. године каријеру почела као кадар ЈУЛ-а тако што је ажурно водила записнике на састанку Општинског одбора ЈУЛ-а у Сурдулици, али је стални радни однос у тужилаштву у Сурдулици засновала као члан Српске радикалне странке, да би после 5. октобра уточиште пронашла у странци Владана Батића, а потом је била блиска Демократској странци, да би данас променила политичку опцију због избора на вишу тужилачку функцију.

Давне 1996. године Данијела Трајковић је кршила закон пуних пет година тако што се као радник тужилаштва бесправно уселила у стан Фонда солидарности у Сурдулици. Није плаћала трошкове кирије и фонд ПИО Врање је поднео захтев за принудно исељење које је тада и спроведено. Након тога се бесправно уселила у војни стан одакле је избачена, а судски спор који је водила правоснажно је изгубила. Госпођа Трајковић 2010. године решава стамбено питање тако што купује стан у Београду, који није желела да укњижи на своје име, већ је као купац и власник формално у уговору о купопродаји наведен њен свекар. Ово поуздано знам јер је стан купила од мог предузећа и процедура купопродаје пролонгирана по њеном захтеву док не смисли на чије име ће формално да укњижи стан. Само могу да претпоставим да је желела да прикрије порекло новца јер стан од плате заменика јавног тужиоца сигурно није могла да купи.

О томе како је урађена фасада на њеној породичној кући у Сурдулици, који радници су радили и да ли је нешто платила најбоље је да сама објасни јавности. У периоду од 2009 – 2013. године обављала је дужност члана Црквеног одбора, црквене општине Сурдулица и са те позиције активно је учествовала у усвајању финансијских планова и завршних рачуна црквене општине Сурдулица, што укључује и праћење и верификацију средстава добијених од донатора, а донатори су били станке у предметима које она заступала као јавни тужилац.

У фебруару 2011. године Данијела Трајковић је као члан Надзорног одбора регистровала и основала заједно са пријатељицама Удружење грађана које се звало „Сигурна кућа“ у Сурдулици. Она је 14. септембра 2011. године у предмету КТ 25/11 Вишег тужилаштва у Врању донела решење којим се једном осумњиченом грађанину налаже да по основу опортунитета уплати 100.000 динара на рачун „Сигурне куће“. Осумњичени је поступио по налогу тужитељке, уплатио је новац, донео уплатницу тужилаштву, па је госпођа Трајковић донела решење којим је одбацила кривичну пријаву МУП Врање.

Ово су само неки показатељи из биографије Данијеле Трајковић која је као основни јавни тужилац у Владичином Хану неосновано прогањала људе по политичкој основи.

Због свега овога, поставио сам одређена посланичка питања, али од Државног већа тужилаца нисам добио комплетне одговоре. Добио сам неке статистичке податке који показују да је Данијела Трајковић 2016. године оптужила 55 лица, да је ослобођено 18. Затим, 2017. године 41 лице, ослобођено 11, да даље не наводим. Дакле, ово је изузетно лоша статистика резултата рада Данијеле Трајковић као тужиоца. И то са пуним правом могу да вам кажем јер сам ја овде гласао као посланик да она буде изабрана за вишег јавног тужиоца у Врању. Иако сам тадашњем министру Селаковићу рекао да ћу гласати са великом резервом, ево, показало се да сам био у праву.

Такође поставио сам питање колико је новца из буџета Србије исплаћено људима који су ослобођени од оптужница које је подизала Данијела Трајковић и добио сам од Државног већа тужилаца одговор да се трошкови исплаћују у складу са чланом 265. Закона о кривичном поступку. Умем да читам закон и мени је познато како је та ствар законом регулисана, али је моје посланичко питање, колико је било прецизно и јасно, и поновићу га још једном. Колико буџет Србије годишње коштају све ослобађајуће пресуде и неосноване оптужнице правоснажно донете за време мандата Трајковићеве у Хану и Врању за сваки предмет појединачно?

The post Колико буџет Србије годишње коштају све ослобађајуће пресуде и неосноване оптужнице… appeared first on Социјалистичка партија Србије.

Source: Социјалистичка партија Србије (http://www.sps.org.rs)

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »