Мали: Проблем швајцараца решавамо после више од деценије

Министар финансија Синиша Мали изјавио је да ће се лекс специјалисом о грађанима задуженим у швајцарцима, о којем ће данас расправљати посланици у скупштини, после више од једне деценије бити решен тај проблем за 15.785 грађана.

Предлог закона је, како је рекао, компромис и најбоље решење за све три стране, удружења грађана, банака и државе.

Мали је рекао да ће издвајања државе у сврху примене овог закона ће износити до 11,7 милијарди динара и то у случају да сви корисници прихвате понуђено решење.

„Најважније је да ће тим законом бити обухваћени сви корисници тих кредита, како би грађанима омогућили трајно решење проблема“, нагласио је Мали.

Истакао је да држава не сме да дозволи да ти људи остану на улици.

„Председник Србије Александар Вучић је пре три недеље посетио грађане док су протестовали и обећао им да ће бити пронађено решење. Разговори нису били или ни мало лаки и данас испуњавамо обећање које је тада дато“, навео је Мали.

Предложеним законом грађани који су задужени у швајцарским францима имаће могућност да реше овај финансијски проблем, без обзира на висину дуга, напоменуо је Мали.

Каже да је било различитих мишљења у јавности и да је то била индивидуална одлука и да држава и грађани не треба да плаћају нечије погрешне одлуке.

Мали је истакао да држава сада има могућности да им помогне, као и да опозиција лицемерно и тужно покушава да ту немилу ситуацију искористи како би стекла јефтине политичке поене и да то раде исти они који су те грађане преварили пре 10 или 20 година да узимају те кредите.

Нагласио је да је држава имала у прва три месеца суфицит од 15,8 милијарди динара, а да је 19 милијарди био планиран дефицит, тако да су резултати бољи за 300 милиона евра.

Мали је подсетио да смо прошле године имали привредни раст од 4,3 одсто по чему смо оставили иза себе скоро све земље из региона и поједине чланице ЕУ.

Министар је казао да је укупна вредност директних страних инвестиција износила код нас 3,5 милијарди евра, док су све друге земље у региону привукле 1,9 милијарди.

Навео је да је на крају марта јавни дуг био 50,8 одсто БДП, као и да је незапосленост пала на 12 одсто.

Мали истиче да је предлогом лекс специјалиса за швајцарце предвиђено да се преостали део дуга конвертује у евре, а да износ добијен конверзијом буде умањен за 38 одсто и да каматна стопа буде ограничена на 3,4 одсто.

„Додатно олакшање представља и чињеница да се обрачун конверзије врши на износ без затезних камата, на чему је држава инсистирала“.

Мали истиче да је предвиђено да каматна стопа не може бити већа од 3,4 одсто, плус тромесечни или шестомесечни ЕУРИБОР, односно фиксна каматна стопа не може бити већа од четири одсто.

У року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона, банка је дужна да достави корисничку понуду за закључење уговора.

Уколико прихвата да се конверзија стамбеног кредита изврши у складу са овим законом, корисник је дужан да у року од 30 дана од дана пријема докумената о томе обавести банку и са банком закључи уговор о конверзији.

„Корисници који се одлуче за конверзују неће сносити никакве додатне трошкове као што су трошкови јавних бележника и катастара, а сва постојећа средства обезбеђења остају на снази“, истакао је Мали.

Одредбе закона примењују се и на уговоре о кредиту, односно на стамбене кредите код којих је до дана ступања на снагу овог закона дуг по кредиту доспео у целости, а није покренут поступак принудног извршења или вансудског намирења.

То јест, код којих је до тог дана покренут или је у току поступак принудног извршења или вансудског намирења, укључујући и стамбене кредите код којих је извршена продаја стамбене непокретности која је била средство обезбеђења, а дуг није измирен у целости.

Банка код које корисник отплаћује стамбени кредит односно која има потраживање по основу тог кредита на дан ступања на снагу овог закона дужна је да понуди конверзију преосталог дуга по том кредиту у дуг индексиран у еврима по курсу за конверзију.

Преостали дуг чини износ главнице на дан конверзије увећан за износ доспеле, а ненаплаћене редовне камате на дан конверзије.

Банка је дужна да на износ дуга примени каматну стопу према понуди која је важила на дан 31. марта 2019. за кредите индексиране у еврима који су исте врсте и рочности и имају исти тип каматне стопе (променљива или фиксна) као и стамбени кредит.

Парнични поступак чији је предмет спора у вези са валутном клаузулом код уговора о кредиту како је дефинисан овим законом покренут до дана ступања на снагу овог закона прекида се даном ступања на снагу овог закона.

Извршење у поступку принудног извршења односно поступку вансудског намирења у вези са наплатом потраживања по основу уговора о кредиту како је дефинисан овим законом одлаже се од дана ступања на снагу овог закона и поступак може бити настављен само у одређеним условима.

Банка је дужна да у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона достави кориснику понуду за закључење уговора о конверзији уз индикативан обрачун конверзије кредита извршен по курсу на дан слања применом каматне стопе и предлог уговора којим се врши конверзија са новим планом отплате.

Коначан текст уговора којим се врши и конверзија споразумно ће утврдити банка и корисник у складу са прописима.

У случају да корисник у предвиђеном року не обавести банку да прихвата да се извршивши конверзију кредита односно не закључи са банком уговор којим се врши конверзија – отплата кредита се наставља у складу са уговором о кредиту, а поступци прекинути односно одложени настављају се наредног дана од дана истека тог рока.

Сва средства обезбеђења успостављена по основу уговора о кредиту остају на снази, без потребе њиховог поновног успостављања или уписа у регистре код надлежних државних органа, укључујући, без ограничења, и хипотеку и осигурање код Националне корпорације за осигурање стамбених кредита.

На захтев за накнаду трошкова у вези са конверзијом и умањењем дуга поднетог од стране банке, Република Србија надокнадиће 15 одсто од износа добијеног конверзијом.

Корисник је дужан да настави са отплатом рата односно ануитета утврђених важећим планом отплате до дана закључења уговора којим се врши конверзија.

Износ умањења дуга утврђеног у складу са обрачуном који сноси банка у целости се сматра порески признатим расходом у смислу закона којим се уређује опорезивање добити правних лица.

Банка има право и на порески кредит у висини од два одсто од износа преосталог дуга.

Финансијска средства потребна за спровођење закона обезбедиће се у буџету емитовањем обвезница.

„За спровођење овог закона у 2019. години није потребно обезбедити средства у буџету Републике Србије. Укупан ефекат овог закона на буџет Републике Србије износи до 11,68 милијарди динара (11.686.680.000)“.

За спровођење овог закона у периоду од 2020. до 2023. године планираће се до 389,5 милиона динара (389.556.000) по годинама за трошкове камате.

Како је наведено, у 2024. години планираће се износ до 10,1 милијарди динара (10.128.456,000) ради измирења трошкова камате (до 389.556.000 динара) и отплате главнице (до 9.738.900.000 динара).

Закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у Службеном гласнику Републике Србије.

 

Плате у предшколским установама веће за девет одсто

Министар финансија Синиша Мали изјавио је у Скупштини Србије, образлажући Предлог закона о допуни Закона о буџетском систему, да ће плате запослених у предшколским установама бити од маја повећане за девет одсто.

„Плате запослених у предшолским установама биће повећане за девет одсто у односу на плату из децембра 2018. године, уместо досадашњих седам одсто, почев од плате за мај 2019. године“, рекао је Мали.

Он је посланицима представио и Предлог Закона о давању гаранције Републике Србије у корист Сосијете женерал банке, Комерцијалне банке и Војвођанске банке за измирење обавеза јавног предузећа „Србијагас“.

„Реч је о задужењу “Србијагаса“ по основу Уговора о кредиту за изградњу гасовода на територији Србије од границе с Бугарском до границе с Мађарском и другим суседним земљама са Србијом, кроз улагање у капитал акционарског друштва Соутх Стреам Сербиа из Швајцарске“, рекао је Мали.

Додао је да је износ кредита 70 милиона евра, а рок враћања шест година, укључујући период почетка од две године.

 

 

 

Извор: Танјуг


Source: Српска напредна странка (https://www.sns.org.rs)

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »