Председнички избори у Украјини — афера на државном нивоу

Председнички избори у Украјини — афера на државном нивоу

Прекретница за Украјину. Прошао је први круг избора који је показао је да људи у земљи желе промене и виде их у неискусном, али амбициозном кандидату Владимиру Зеленском.

Крајем прошле године, социолошке студије назвале су Порошенка лидером антирејтинга, а ситуација се од тада уопште није променила. За пет година владања земљом, он није испунио своја обећања о европском животном стандарду, борби против корупције и окончању оружаног сукоба на истоку земље. Штавише, као што је недавно наведено у немачком листу Шпигел, сукоб је у великој мери постао изговор за бројне политичке неуспехе.

«Ми спроводимо реформе једном руком, јер другом морамо да обуздамо агресију нашег суседа», говори Порошенко.

Ако сагледамо велико незадовољство украјинског народа, изгледа чудно то што је Порошенко напредовао у други круг. Међутим, већина људи је била преокупирана вођстом шоумена Владимира Зеленског да би обратили пажњу на велику превару коју је садашњи председник Украјине организовао да би добио други мандат.

Лишени права гласа
«Да су за Порошенка Украјинци у Русији били суштина, сви напори би били уложени како би и они гласали», рекла је украјински политиколог Алекандра Решмедилова, коментирајући чудну одлуку Централне изборне комисије Украјине да спречи гласање Украјинаца који живе у Руској Федерацији.

И овде је експерт апсолутно у праву. Многи Украјинци у протеклих пет година били су приморани да напусте земљу у покушају да зараде новац у иностранству. Према подацима Министарства спољних послова Украјине, у Русији има 3,5 милиона Украјинаца, а с обзиром на прозападни став Петра Порошенка, било је очигледно да они неће дати свој глас њему.

“Имам утисак да је прича о затварању бирачких места покушај да се избаце неки бирачи који не би гласали за садашњег председника“, оценио је политиколог Алексеј Јакубин.

Кијев је свој став објаснио чињеницом да је Русија земља агресора и да није сигурно гласати тамо због рада специјалних служби. Међутим, власти нису прецизирале шта са грађанима Украјине, које су лишили њихових законских права. Само 1% Украјинаца који живе у иностранству гласало је на изборима.

У сличној ситуацији су и становници територије Донбаса који нису под контролом Украјине. Разлози су исти.
2014. Порошенко је обећао да ће окончати сукоб за неколико недеља, а рат траје већ пету годину. Какве год циљеве да има актуелни председник, ти људи пре свега желе мир, и гласали би за оног ко би могао да обезбеди тај мир. Они би свакако дали предност опозиционом кандидату Јурију Бојку, који је и сам рођен у Донбасу, али им то није било дозвољено.

Демократија на продају
«Мрежа» — тако су украјински медији назвали сензационални систем подмићивања бирача, који је развијен у седишту Петра Порошенка. У Украјини је тај сисем одавно постао опште прихваћена чињеница. Политиколози то више воле да зову контролисаним гласањем.

Принцип система је прилично једноставан. Агитатори које су запослили штабови који су примили 1.000 гривни (37 долара) за рад под кринком социолошке студије, регрутовали су присталице садашњег председника, обећавајући им новац за гласање на изборима. Нагласак је стављен на сиромашне, као и пензионере и државне службенике, као најприступачнији део становништва. Тако је формирана обимна база података. Касније су људи на овој листи телефонирали позивним центрима и позивали их да попуне захтев за примање новца. Важно је напоменути да је финансирање ове шеме дошло из државног буџета под маском социјалне помоћи у оквиру великог програма „Брига“.

Кијев је за то дао невероватне суме новца. У просеку — 85 милиона гривни (3,2 милиона долара) за регион. Специфичност “Бриге” је и у томе што она апсолутно није везана за било коју категорију грађана, што значи да свако може да добије материјалну помоћ.

Вреди напоменути да су о таквим преварама сазнали у Министарству унутрашњих послова. О томе је више пута говорио шеф одељења, Арсен Аваков, наглашавајући да је одељење спремно да се одупре таквим акцијама било ког кандидата.

„Циљну публику одвајају од оних који су верно уз кандидата у време иницијалне анкете, и тако добијену мрежу реализију из буџета. Према различитим проценама, планирана покривеност бирача је од 700 хиљада до 6 милиона“, објаснио је министар принцип система који је створен у седишту Порошенка у једном интервјуу.

Фарса уместо гласања
“Искључивање” бирача противника и велики програм подмићивања су два најамбициознија пројекта Порошенка којима се служио да би ушао у други круг. Међутим, нису једини.

31. марта у Украјини је владао хаос. Иако, на основу логике, све снаге треба да буду мобилисане да би спровеле транспарентан и демократски изборни процес, од самог јутра у региону земље пријављивали су разне повреде на гласачким местима. На пример, у региону Одесе, два бирачка места се уопште нису отворила, јер се испоставило да је локална изборна комисија добила погрешне гласачке листове.

У Волинском региону на четири локације гласачких листића није било довољно. И то упркос чињеници да је Централна изборна комисија штампала много више гласачких листића него што је било потребно. Према подацима Државне службе за статистику, од 1. јануара 2019. године у Украјини је живело 42 милиона људи, а одштампано је 60.260.000 гласачких листића, што је много више, чак и ако узмемо у обзир оне који живе у иностранству.

Да бисмо разумели зашто је било потребно потрошити толико папира, погледајмо следеће фотографије.

Прва је из града Бахмут, региону Доњецка. Друга — Торецк, такође у региону Доњецка. На сликама су гласачки листићи, који су убачени одједом, на гомилу. Онај коме је поверен такав прљав посао изборне преваре се није ни потрудио да листиће убаци један по један.

Генерално, Донбас је постао центар за превару, због чињенице да је ванредно стање на снази у региону, а цели административни ресурс подређен је војним представницима Кијева, а они Врховном команданту Петру Порошенку. У Бахмуту су постојала бирачка места на којима је више од 60% бирача гласало за Порошенка. Постоји више од десетак таквих градова у региону Доњецка, а Петро Порошенко, према седишту Јурија Бојка, постигао је нереални број гласова овде, који у просеку прелази 55%.

И постоји још један занимљив аспекткоји у Украјини називају «мртве душе». ЦИК је у регистар уврстио све бираче без разлике, укључујући и оне који нису могли гласати: становници територије која није под контролом Украјине, па чак и мртве. На овој листи се појавио и Александар Захарченко, који је убијен прошлог лета и био признат као терориста у Украјини. Сви ти људи, живи и мртви, су «гласали» за Петра Порошенка. Они су створили изненађујуће висок одзив за Украјину — 63,48%, у бројевима 17 000 599 људи.

Полиција је покренула кривични поступак, али његова даљња судбина остаје непозната.

“Полиција је пронашла спот са информацијама о веома високом броју гласова у корист једног од председничких кандидата на неким бирачким местима. Видео снимак садржи информације о илегалном коришћењу листића на осам локалитета у фронталним подручјима Авдејевке и Торецка“, изјавили су 7. априла из прес службе Националне полиције Доњецког региона.

Истовремено, остаје занимљиво да је са 2,7 хиљада прекршаја које је полиција регистровала током гласања, Централна изборна комисија, која је потпуно лојална садашњем председнику, то није регистровала.

На основу тога, стварно усклађивање резултата пребројавања гласова могло би бити потпуно другачије. Јулија Тимошенко, која је била на трећем месту, рекла је 31. марта да води. Међутим, из нејасних разлога, она није оспоравала резултате ЦИК-а, и фокусирала се на предстојеће парламентарне изборе. Што се тиче Порошенка, сви његови фалсификати дали су му само 15,95% гласова, што је упола мање од лидера, Владимира Зеленског.

Сада, председничка администрација тврди да овај јаз није тешко премостити, позивајући се на изборе у Аустрији 2016. године. Тамо је Норберт Хофер, који је у првом кругу победио Алекандра Ван дер Белена за 13,8%, на крају изгубио на изборима.

Међутим, Алексеј Јакубин је сигуран да овај пример није сасвим тачан: “Аустрија је парламентарна република, а улога председника у њој је потпуно другачија. Фокус бирача на изборима и контекст избора такође су потпуно другачији”.

Истовремено, он није искључио чињеницу да је администрација тиме створила подлогу за ново фалсификовање, поготово зато што социјални програм «Брига» наставља да функционише.

Извор: https://dozennews.info/staatsbetrug-oder-prasidentschaftswahlen-in-der-ukraine/

Source: Информативна агенција NewsFront (https://srb.news-front.info)

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »