Српске владике полемишу о украјинском питању

Недавно објављени став Српске православне цркве о црквеној кризи у Украјини био је полазна тачка са које су оштра саопштења разменили владика бачки Иринеј и епископ западноамерички Максим. Последње саопштење у тој полемици, која је прешла и на лични ниво, објављено је јуче од стране епископа бачког.

Српска православна црква(Фото: Лола Ђорђевић)

Повод да владике један другоме замерају неупућеност, извртање чињеница и скривене намере била је препорука Синода СПЦ јерарсима и клиру „да се клоне литургијског и канонског општења не само са г. Епифанијем Думенком и његовим следбеницима, него и са архијерејима и клирицима који им саслужују и ступају у општење са њима”.

Будући да је са Епифанијем, „предстојатељом Православне цркве Украјине” саслуживао и сам васељенски патријарх Вартоломеј, и у српској цркви, али и ван ње, код представника других православних цркава, јавила се недоумица да ли то СПЦ прекида општење са „првим међу једнакима” и Васељенском патријаршијом. Оба епископа, у два одвојена текста, како су сами навели, подстакнути јављањем оваквих недоумица, дају свој одговор на ово питање. Епископ бачки Иринеј наводи да „о прекиду општења са Цариградом у синодском тексту уопште нема помена”, али да се „не може пренебрегнути општеобавезујућа канонска норма да нема општења са изопштенима”, као и да је посреди однос према појединцима у епископату, клиру и народу, а не према црквама као таквим.

Владика западноамерички Максим потом је обавестио своје свештенство и вернике да се постојано држе досадашње праксе при заједничком богослужењу и саслуживању са свим православним епископима, свештенством и верницима свих православних епархија у САД. „Поручујемо свим православним верницима поверене нам епархије да не подлежу било каквим дезинформацијама о наводном неучествовању наше Цркве у свеправославним богослужењима. Постоје чудновати ставови који долазе са разних страна, чији портпароли негде тврде, а негде сугеришу, да српска црква, тобоже, препоручује да се клонимо општења са онима са којима смо до сада били у општењу”, наводи се у саопштењу владике Максима.

После објављивања овог текста епископ бачки Иринеј поделио је са јавношћу свој неодољиви утисак да „преосвећени аутор ових исказа свесно замагљује и изврће ствари” и да прећуткује постојање „Порошенкове Православне цркве Украјине” када позива на свеправославна богослужења. Ставио је до знања и да се помињање портпарола „неименованог, али и подразумеваног”, односи на њега, владику бачког, као портпарола СПЦ. На крају му поставља и питање: „Чији – или чега, пре свега – гласноговорник или портпарол јесте мој млађи саепископ и саслужитељ, владика Максим?”

Убрзо је уследио и одговор. У жељи да појасни своје ставове, али и због тога што је у тексту владике Иринеја „без ваљаног аргумента” представљен као особа која манипулише истином уз инсинуације да је нечији портпарол огласио се поново и епископ западноамерички. Повезивање „аутокефалне Православне цркве Украјине” са његовим саопштењем за владику Максима је „немогућа мисаона акробатика”, уз опаску „очигледно неупућеном бачком владици” да „Порошенкови Украјинци” не постоје као црквени ентитет у Америци и да је само охрабрио свештенство и вернике да наставе са досадашњом праксом. Реаговао је јуче новим текстом владика бачки Иринеј, који је навео да владика Максим не одговара или то чини само делимично на запажања о крајњим последицама његових ставова. „Проблем неопштења међу Православним Црквама, нажалост, постоји… Никакав портпарол не измишља тај проблем, а ниједан епископ, па ма то био и прогресивни епископ западноамерички, не може га превидети”, наводи се у најновијем саопштењу владике Иринеја. Како је истакао, првобитно се и огласио, не да би напао владику Максима због његове нормалне архипастирске делатности, већ да би се бранио од његових прозивки и напада да злоупотребљава портпаролско послушање. Он је, затим, свог сабрата упитао и како тумачи, како је навео, теорију Васељенске патријаршије која је поново актуелизована, а која „подразумева да једини прави и канонски епископи у дијаспори јесу њихови епископи, а сви остали, из било које јурисдикције, само су њихови викари”. Дакле, „са цариградског становишта ко је канонски исправан епископ, он или ја?”, запитао се владика бачки.

Иначе, почетком године у одвојеним интервјуима ова два епископа српске цркве изнела су потпуно различите ставове у медијима поводом ситуације у Украјини. „Поступке Фанара видим, у крајњој линији, као озбиљно угрожавање аутентичности сведочења Православне Цркве о Христу, Распетом и Васкрслом… Због ове нове, источне варијанте папства, односно због појаве схватања да епископ који је први по части и рангу није први у сабору, него први по себи, изнад сваког сабора, може настати нови велики раскол”, изјавио је владика бачки Иринеј. О одлукама Фанара са много више оптимизма говорио је епископ западноамерички Максим. „Изнећу своје скромно мишљење, за које знам да је ’мањинско’: верујем да крајњи циљ интервенције првопрестоне Цркве није заузимање једног географског простора, већ узношење у литургијски свет огромне већине украјинског народа који је – из разних, оправданих или неоправданих разлога – до сада остао ван домашаја Евхаристије истинске Цркве… Можда је овим потезом Цариград на губитку, како то виде Москва и многи други. Међутим, дугорочно гледано, можда је ово квасац неког дубљег јединства који ће доћи после нашег нараштаја.”

Аутор: Јелена Чалија
Политика

Source: Информативна агенција NewsFront (https://srb.news-front.info)

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »