„Од дужности и заклетве не одступај“ светска премијера филма о Николају Краснову

Данас је у оквиру Мартовског међународног фестивала документарног и краткометражног филма, одржана светска премијера филма режисера Алексеја Буркина и Јелене Громове„Од дужности и заклетве не одступај“. Филм је на неки начин својеврсно одавање почасти и захвалности чувеном  руском архитекти Николају Краснову, чија је судбина везана колико за Русију, толико и за Србију.

Премијера филма „Од дужности и заклетве не одступај“

Није случајно да је за прво премијерно извођење филма одабран баш Београд. Пре сто година, чувени архитекта, градитељ Ливадијског дворца, Николај Краснов, је био принуђен да отпутује из бољшевичке Русије и да отпочне са 55 година – нови живот у Београду.

За целокупно време своје каријере, Краснов је изградио више од 100 грађевина, при чему се његово мајсторсво током живота само усавршавало!

Детаљ са зграде Министарства иностраних послова (фото :Лола Ђорђевић)

Својим невероватним стваралачким даром, естетским осећајем за урбанистички склад и високим естетским идеалима, Краснов је Београд између два рата претворио у град, чијим су грађевинама могле позавидети европске и светске метрополе.

Истанчен осећај за лепоту, искуство и таленат Николаја Краснова потпуно мењају изглед Београда Краснов је пројектовао све најважније административне зграде у Београду, тадашње Министарство финансија, данашњу зграду Владе Србије и зграду тадашњег Министарства шума и руда, пољопривреде и вода (данашње Министарство иностраних послова)која је најмонументалнији и просторно најобухватнији објекат који је Краснов извео на нашим просторима.

Детаљ са зграде Владе Србије (фото :Лола Ђорђевић)

Ауторским третманом хералдичке декорације на фасадама својих објеката обележио је читаво једно раздобље српске архитектуре.

Николај Краснов је рођен 23. октобра 1864. у Подмосковљу, а студије сликарства, вајарства и архитектуре завршио је на Московском уметничком училишту. Ову престижну школу Краснов је уписао са свега 12 година, а школарину је успевао да плати учествујући и побеђујући на бројним конкурсима.

Улица Николаја Краснова у Београду (Фото: Лола Ђорђевић)

Након десетогодишњег школовања, одлази на Крим и постаје Главни градски архитекта Јалте. Истакавши се својим радом и умећем у изградњи палата, пресецању канала, уређењу обале и улица, Краснов је привукао пажњу цара Николаја II, тако од цара добија задатак да му сагради летњиковац — Ливадијски дворац.

Ово здање и данас представља велику туристичку атракцију, а историјски је значајан јер је у њему 1945. године одржана Кримска конференција, на којој су Черчил, Рузвелт и Стаљин одредили даљу судбину читавом свету.

Изложба посвећена стваралаштву Николаја Краснова (Фото: Лола Ђорђевић)

Након изградње овог велелепног здања Краснов постаје архитекта руског царског двора, а две године касније добија и звање академика архитектуре петроградске Академије уметности.

После Октобарске револуције, као и многи његови сународници, и Николај Краснов је био принуђен да напусти домовину. 1919. године је стигао на Малту, где је са породицом живео у избегличком кампу. За хлеб је зарађивао сликајући аквареле за ситан новац.

На позив Савеза руских инжењера и технолога у Краљевини СХС, Краснов 1922. године, долази у Србију, где ће остати до смрти. Након тешког живота у избеглиштву, Краснов се запошљава у Архитектонском одељењу Министарства грађевина и коначно добија прилику да покаже сав свој раскошан таленат.

Амбасадор Александар Чепурин на премијери филма филма „Од дужности и заклетве не одступај“ (Фото: Лола Ђорђевић)

Тешко је набројати сва дела руског архитекте, па ће мо набројати тек нека од њих.

Поред поменуте две предивне грађевине, Краснов је заслужан за изглед Зграда Архива Србије, Моста краља Александра I(данас Бранков мост), ентеријера Старог двора на Дедињу, обнове цркве Ружице,позоришта Мањеж(данас Југословенско драмско позориште.зграде Државног савета(данас Министарство финансија), Спомен-костурнице на Виду која спада у најзрелија остварења српске меморијалне архитектуре у периоду између два светска рата.

Премијера филма „Од дужности и заклетве не одступај“(Фото: Лола Ђорђевић)

И ту није крај.

Мало је познато да су се два архитектонска генија, Николај Краснов и Момир Коруновић, срели на једном престоничком здању. То је зграда Соколског дома „Матица”, данас познатија као Стари ДИФ. Ово велелепно здање пројектовао је Коруновић, али је главни портал на згради у Делиградској ауторски потписао управо Краснов.

Иза њега су остала и многа започета а не завршена дела.

Николај Петрович Краснов преминуо је 8. децембра 1939. године у Београду. Сахрањен је на руској парцели београдског Новог гробља.

Гроб Николаја Краснова (Фото: Лола Ђорђевић)

Великог руског генија пријатељи су од миља звали Чича Краснов и међу својим сарадницима је био веома омиљен и изузетно поштован.

При стварању дела сниматељска група Студија социјалног филма „Вифсаида“ и филмског студија „Руски пут“ је посетила: Крим, Москву, Валету, Београд.

Филм је снимљен уз  финансијску подршку Министарства за културу Руске Федерације и организационој подршци Амбасаде Руске Федерације у Републици Србији, Пројекта „Руси на Балкану“, Српског одељења Међународног друштвеног фонда „Јединство православних народа“, Патриотског удружења „Светосавско јединство“.

Премијера филма „Од дужности и заклетве не одступај“(Фото: Лола Ђорђевић)

„Од дужности и заклетве не одступај“ гласи назив филм, а може се рећи и животно правило чувеног архитекте. Слава му и огромно ХВАЛА за све што је створио.

Лола Ђорђевић

Source: Информативна агенција NewsFront (https://srb.news-front.info)

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »