Boško Mijatović: „Veće je interesovanje za grmljavinu topova nego za tokove ekonomske istorije“

Beograd, 28. marta 2019. – Činjenica je da nema sistematičnog istraživanja ekonomske istorije kod nas, ne postoje nijedna katedra za ekonomsku istoriju Srbije. Istoričari se malo bave pitanjima ekonomske istorije, ekonomisti tom problemu posvećuju nedovoljno pažnje. Istoričarima nedostaje interesovanje za ekonomske aspekte, ekonomistima nedostaje istorijski kontekst ekonomskih pitanja. Kao da su svi više zainteresovani za grmljavinu topova i za političku istoriju nego za tokove ekonomske istorije. Sve te okolnosti podstakle su me da se u ogledima u ovoj knjizi, pisanim tokom dvadesetak godina, pozabavim temama koje su me zanimale a pri tome su ostale neistražene i skrajnute – rekao je Boško Mijatović na predstavljanju svoje nove knjige Zemlja, novac, država u Centru za liberalno-demokratske studije.
Pored autora, u razgovoru o knjizi koja je pre nekoliko meseci objavljena u izdanju Arhipelaga učestvovali su profesor dr Boris Begović, dr Goran Nikolić i glavni urednik Arhipelaga Gojko Božović.
Knjiga Zemlja, novac, država u nizu odlično napisanih i analitičnih ogleda prati srpsku ekonomsku istoriju od srednjeg veka do vremena naše savremene tranzicije na početku XX veka. Mijatović u ovoj knjizi, između ostalog, govori o ekonomskim prilikama u Braničevskoj oblasti u drugoj polovini XV veka, istoriji srpskog budžeta, o poreskoj politici u Srbiji u XIX i XX veku, o šaštiti seljaka od finansijskih rizika u nekadašnjoj Srbiji, o novčanom kreditnim poslovima Narodne banke Srbije u prve dve godine Prvog svetskog rata, o zameni novca prilikom nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca ili o ekonomskoj politici i konjunkturi u Kraljevini od 1919. do 1925. godine.
Na kraju knjige Zemlja, novac, država Boško Mijatović ispisuje najcelovitiju istoriju moderne srpske tranzicije. „U tranziciju je Srbija krenula brzim korakom, ali se on tokom vremena usporio pa se zemlja nalazi tek na polovini puta“, naglašava autor u zaključku ove svoje studije.
– Ono što Mijatovićeve radove objavljene u ovoj knjizi čini vrednim jeste njegov istraživački pristup kome je cilj spoznaja prošlosti, spoznaja onog što se zaista dogodilo, kao i objašnjenje uzročno-posledičnih veza koje su dovele do zabeleženih ishoda. Ovog autora ne interesuje šta će biti političke implikacije nalaza do kojih je došao, još manje da li će se neko zbog toga uzbuditi. Za mene je najznačajniji rad u ovoj knjizi onaj koji je posvećen zameni austrijskih kruna dinarima 1920. godine. Reč je o političkoj i ekonomskoj kontroverzi koja je stvorena prinudnom zamenom austrougarskih kruna dinarom po kursu 4:1. Najbitniji nalaz ovog rada jeste da ekonomske kontroverze nema – rekao je profesor dr Boris Begović.
Posebnu pažnju Boško Mijatović u knjizi Zemlja, novac, država posvećuje političkim tumačenjima i zloupotrebama ekonomije i ekonomske istorije. Neki od najznačajnijih tekstova u ovoj Mijatovićevoj knjizi bave se upravo empirijskim, naučnim, istraživačkim i analitičkim preispitivanjem političkim i ideološkim tumačenjima pojedinih događaja ili procesa iz srpske ekononmske istorije, odnosno razlozima zbog kojih su se činjenice povukle pred predrasudama, a naučni argumenti pred ideološkim verbalizmom.
– Boško Mijatović spada među najbolje savremene srpske ekonomiste, a u sferi ekonomske istorije, kojom se bavi ne samo u ovoj knjizi, bez sumnje je vodeće ime. Knjiga sistematizuje neka, do danas sporna pitanja naša ekonomske, a po svojim reperkusijama i političke istorije. Jasan i lak stil pisanja, konciznost i jezgrovitost deluju na čitaoca da zaista pročita knjigu od početka do kraja. Knjiga može da bude jednako korisna i ljudima koji se stručno bave ovim pitanjima ali i širokoj čitalačkoj publici – smatra dr Goran Nikolić.
Pre knjige Zemlja, novac, država Boško Mijatović je, između ostalog, objavio knjige Ekonomija, politika i tranzicijeDuvan i srpska država u XIX vekuDva veka Dečanske ulice i Ilustrovana istorija beogradskih kafana – od Turskog hana do Aero kluba (sa Borisom Belingarom).

Source: Портал за културу Југоисточне Европе SEEcult.org (http://www.seecult.org)

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »