Вучић: Србија не да да је сломе, Србију не могу да победе

Србија не да да је сломе, Србију не могу да победе, поручио је вечерас председник Србије Александар Вучић у Нишу, на манифестацији обележавања две деценије од почетка НАТО агресије.

Вучић је у обраћању пред око 20.000 људи у Нишу, током којег су га повремено савладавале емоције, подсетио на догађаје од пре 20 година и данас, када су, како је констатовао, „кренули Србију да сруше“.

„Хоћу да поручим одавде, да шта год да се догоди, никада немојте било коме да допустите да сруши слободу и независност Републике Србије! Никада!“, поручио је српски председник.

„Пет година обележавамо на овако величанствен начин годишњицу агресије НАТО на једну малу, слободољубиву и никада покорену земљу. Поносан сам на вас, драги грађани Србије, јер ваш слободарски дух, натерао нас је да учећи младе генерације о ономе што се збивало, не заборавимо да будућност можемо да градимо само на таквим основама, чувајући слободу, самосталност и независност Србије као највише вредности. Хвала вам што је Србија поноса и будућности, вечерас, овде са нама“, рекао је председник Вучић.

На крају, нећемо памтити речи наших непријатеља, цитирао је речи Мартина Лутера Кинга, него тишину наших пријатеља.

„И једино што имам да додам је, да тада, пријатеље готово да нисмо ни имали. Хвала онима који нису били против нас, али нам помагао није готово нико“, подсетио је Вучић.

Били смо, каже, сами, суочени са највећом војном силом на свету, са коалицијом богатих и моћних, са 22. 000 тона бомби и ракета, и са њиховим јасним циљем: да нас поразе, унизе и да један део наше територије предају неком другом.

Данас, двадесет година касније, ми поново имамо пријатеље, али и оне који нам више нису непријатељи, уз јасну разлику у мишљењу о свему што се догађало.

„И оно што је за нас злочин, а смрт две и по хиљаде цивила, смрт 79 деце, девастирање једне земље, штета која се мери десетинама милијарди долара, за нас ће увек бити злочин, за њих је, ако и толико хоће да признају – грешка, уз коју, ту и тамо, додају и израз, трагична“, рекао је и додао:

„То је оно на шта ми никада нећемо пристати“, рекао је Вучић и наставио – не овде, у Нишу, на који су, противно свим конвенцијама, бацане касетне бомбе, да би убијале трдунице на пијацама. И не у Варварину, не у Грделици, не у Раљи, Мердару, Пазару, Батајници, где су њихове грешке за нас значили губитак најважнијих од свих живота, дечијих.

Немамо ми права на то, да погнемо главу и сами кажемо, па добро, грешка, јер, истакао је, „ми нисмо грешка“.

„Ми смо бројчано мали, поносни народ, победник у великим ратовима, снажан, даровит, спреман на жртву, али и на помирење, уз тај један мали услов, важан за наш опстанак. Да не заборављамо. Никада, никоме, наше животе“, рекао је председник Вучић.

Навео је да је све остало нешто што се да поправити, да рушевине нису одавно главни део нашег сећања, већ су похрањене међу све оне које смо доживели у историји.

„Изградили смо нове болнице, уместо оних 19 које су уништене, и нове школе, уместо 69 уништених, и нове стамбене објекте, уместо 25. 000 уништених, и нове путеве, мостове, пруге… али, овде, у Нишу, нашу Љиљану Спасић, трудну, нико не може да врати. Ни у Варварину, нашу Сању Миленковић, ученицу првог разреда Математичке гимназије. У Алексинцу, породицу Милић… Двогодишњи Марко Симић из Новог Пазара, десет дана пошто је радосно дувао свећице на рођенданској торти, погинуо је у крилу свога оца Владана. Брат и сестра Стефан и Дејана заједно су изгубили животе у нападу НАТО авијације у Раљи. Мала Милица из Батајнице, постала је симбол свих невиних жртава…“, навео је председник.

За те злочине, каже, нико није одговарао.

„Српски цивили били су дозвољена мета агресије НАТО-а, 2.500 живота. То нећемо и не смемо да заборавимо. И нису они били грешка, и њихово узимање јесте био злочин“, рекао је Вучић.

То Србија, данас, и сме, и може, и мора да каже, подвукао је Вучић и додао да нас на то тера будућност и одговорност коју за њу носимо.

„И 20 година после бомбардовања, та будућност је и најсветија обавеза коју имамо и према жртвама, и према сећању. То је обавеза према животу, који, у овој земљи, тако крцатој смрћу, мора да постане најсветија дужност. И ни један више, никада, не сме да буде проглашен, за грешку. Као што они убијани у Јасеновцу, операцији Олуја нису били никаква грешка, већ нечија намера“, навео је Вучић.

Живот, сигуран, слободан, мора да буде наш први задатак и наш најважнији циљ.

Председник је рекао да данас демантујемо „злочиначки оптимизам“ Џејмија Шеја, тадашњег портпарола НАТО, портпарола „крвавог похода на нашу земљу“, који је веровао да Србе „треба спокојно бомбардовати, јер ће све брзо заборавити“.

Нашу толерантност, нашу спремност да опростимо и пружимо руку помирења погрешно је, каже, протумачио.

„Нисмо и никада нећемо заборавити злочине које сте починили овој земљи и овоме граду“, рекао је председник Србије и додао да исто тако нећемо заборавити Хандкеа, Солжењицина, Пинтера и Чомског, велике људе, који су интегритетом својих личности стали на страну мале Србије, на страну истине и подржали нас.

Никада, истакао је, нећемо заборавити ни Мариноса Рицудиса, капетана грчке ратне морнарице који је одбио наређење врховне команде НАТО да пошаље смртоносне пројектиле на Србију.

„О свему осталом, ми данас можемо да разговарамо, сем о забораву. И о Косову, које су нам бомбама и лошом политиком, и њиховом и нашом, готово откинули од остатка тела, и о суседима који су ћутали, о Европи, која је учествовала, и о решењима, компромисима, миру“, поручио је Вучић.

Срби који живе на Косову и Метохији најобесправљенија су етничка групација на тлу Европе, а о њиховим правима и безбедности требало би да брину УНМИК, КФОР и ЕУЛЕКС, барем формално, у складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН, подсетио је председник.

„С правом се питамо: због чега земље чланице НАТО које су због тобожње заштите права Албанаца разориле нашу земљу, данас нису заинтересоване да Србима на Косову и Метохији обезбеде цивилизоване и безбедне услове за живот? Нису истражени, нити процесуирани гнусни злочини почињени над Србима. Извештај Дика Мартија о вађењу органа отетих Срба у такозваној Жутој кући упорно игноришу међународне правне институције. Због чега је сада одједанпут тако тешко да се формира Заједница српских општина, да се укину таксе на увоз робе из Србије и БиХ, због чега се толеришу формирање албанске војне силе и њена претња српском становништву?“, запитао је Вучић.

Зато, и данас, каже председник, двадесет година касније, изражавамо захвалност најбољима и најхрабријима међу нама, а то су Срби са КиМ, који чувају своја огњишта и наше српско име и презиме.

„И, надамо се да никоме неће на памет да падне да их убија и протерује. У противном, наш народ нећемо, не смемо и не можемо да оставимо на цедилу“, поручио је Вучић.

Током свог дугог историјског трајања Србија се више пута попут феникс-птице дизала из пепела, рекао је и додао да се опоравила и од санкција деведесетих, од пустоши и ужаса који су остали иза бомбардовања, и од унутрашње пљачке земље и уништавања националне економије после петог октобра.

„На том путу опоравка не могу нас зауставити“, истакао је Вучић.

Народ Србије је, каже Вучић, донео одлуку да не жели чланство земље у НАТО-у и да је војна неутралност наш природни избор.

Хоћемо сами да чувамо своје небо и бринемо о својој земљи.

Србија је данас осигурала себи позицију да буде респектовани иницијатор политичких решења, истиче председник и додаје да смо показали спремност да компромисима, да уступцима, једном заувек затворимо књигу непрестаних сукоба и отворимо раздобље мира и просперитета за све народе Балкана.

„Нажалост, јасно је да други то не желе, да желе пораз и унижење Србије. Наш одговор је јасан, разговоре и преговоре увек хоћемо, а пораз Србије, ма колико дуго чекали, нећете дочекати“, рекао је и поновио да смо спремни за дијалог, а да не мислимо да смо безгрешни и да знамо да смо радили лоше ствари.

„Знајући колико тога и од нас зависи, спремни смо на сваки дијалог, на искоришћавање и најситније могућности која се пред нама појави, хоћемо да радимо, са свима, да пружамо руку, саслушамо, договоримо се, јер је баш нама мир најважнији, и баш нама су животи најпотребнији“, рекао је Вучић.

Али, каже, очигледно је да други не желе српску испружену руку, него нашу погнуту главу.

Много смо пута, рекао је, главу сагињали, главу и губили, али никада се погнули нисмо зато што је неко други то тражио.

Да погнемо главу кад ми то хоћемо, а не кад од нас то траже – то је суштина слободне, самосталне и независне Србије, каже Вучић.

„Грешка је била све што су неки други урадили. И злочин. И то не смемо да прекинемо да понављамо, ма колико они јаки били, да је то био злочин над нашом децом и народом, рекао је и додао да је то тако, јер је сваки прелазак на силу, на бомбе, као аргумент -злочин. Свака казна, примењана на недужном, јесте више од злочина“, сматра Вучић.

Балкан је, упозорава, и даље „запаљива смеса“, са којом више нико не сме да погреши.

Морамо, и Србија ће све урадити да тако и буде, да комуницирамо речима, а не гвожђем. Морамо да почнемо да се поздрављамо, а не да се гледамо преко нишана.

Морамо да тражимо решења, да бисмо избегли метке, поручио је председник, истичући да то није зато што смо слаби, напротив, јер је Војска Србије данас респектабилна сила, али и гарант, не рата и сукоба, већ управо очувања и одбране наших државних и националних интереса.

Али, разговор уместо метака, то мора да буде наша политика, политика будућности.

То је, на крају, и једини начин, да нађемо мир и за све оне који су погинули, у свим тим ратовима, па и у агресији од које је прошло двадесет година, да их се у миру, и на миру сећамо:

„И да знају да злочина више неће бити, баш као и да је онај, над њима, запамћен. И никада неће бити заборављен. И да знају да Србија живи, и за њих“.

„Част ми је да овде поред Чегра, на коме је Стеван Синђелић кубуром исписао једну од најславнијих страница српског родољубља и јунаштва, да поред светих лобања Ћеле-куле, поздравим све вас, поздравим народ Србије и кажем да Србију не могу да победе, да ће Србија да побеђује у броју нових фабрика, а само у Нишу сам их отворио шест, инвестиција, стварањем богатијег друштва, али и да ће имати снаге да се избори са свима који желе да је на путу нормалности и успеха зауставе. И, наравно, Србија ће имати поноса да се сећа себе и својих жртава, оних који су пали за слободу отаџбине, који су једино што су имали, живот, дали за спас отаџбине. Нек им је вечна слава, заувек ћемо их памтити. Слава нашим војницима, полицајцима, обичним српским људима, нашој погинулој деци“, рекао је председник Александар Вучић и закључио речима:

„Нека вечно живи наша једина и непокорена и непоколебљива отаџбина Србија.

 

Почаст официру Вучковићу

Председник Александар Вучић веома емотивно је вечерас у Нишу доживео сусрет са Слађаном Вучковићем, подофициром који је током НАТО агресије изгубио обе шаке.

Председника су, док му се обраћао током говора у Нишу, савладале емоције:

„Драги Слађан, дивни човек, подофицир који је изгубио обе шаке, налетео је на 107 мину коју су злочинци бацили, али има унуке и имаће их још, ако Бог да…“, обратио се Вучић Вучковићу на обележавању две деценије од почетка НАТО агресије.

„Хвала вам на јунаштву, на оданости отаџбини. Нема ништа прече и важније од отаџбине. Хвала вам бескрајно за све што сте за отаџбину урадили и децу спасили од злочиначких мина“, рекао је Вучић и потресен његовом судбином, током говора поводом 20. годишњице НАТО агресије, чак и заплакао.

„За разлику од вас, ја могу и да плачем. Имам право на то, ви немате, јер Богољуб и Анђела би се љутили…“, рекао му је председник.

 

 

 

Извор: Танјуг/РТС


Source: Српска напредна странка (https://www.sns.org.rs)

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »