Уређење АП Војводине у оквиру уставно–правног поретка Републике Србије

Неђо Јовановић, народни посланик Социјалистичке партије Србије о Предлогу закона о финансирању Аутономне покрајине Војводина и Предлогу резолуције Народне скупштине Републике Србије о Војводини

Слажем се да квалитативни помаци када је у питању аутономија Војводине морају да постоје, али само до једне границе, а то подразумева аутономију до границе државности. Ако аутономија прекорачи ту границу државности, онда сте у нама добили озбиљне противнике који Вам то никада неће дозволити.

 

Одмах да изразим задовољство што имамо прилику да дискутујемо и расправљамо о једној парекселанс политичкој теми као што је Предлог који је предлагач поставио. Господине Чанак, изражавам задовољство што се ова расправа води у једном цивилизованом и пристојном нивоу и маниру, и мислим да све расправе треба управо тако и водити.

Са друге стране, сви они који ову дискусију сматрају фарсичном и ову седницу Скупштине сматрају фарсом су очигледно себе ампутирали од демократије и имплантирали се у диструкцији, насиљу и свему ономе што сигурно никада нећемо дозволити, а што су и манифестовали у овом Дому.

Када су у питању предлози о којима расправљамо, господине Чанак  замолио бих Вас да пажљиво саслушате нешто што ми се чини битним, што су и моји претходници наговестили, а ја ћу изнети у ком правцу износимо критике. Постоји нешто  у чему се апсолутно слажемо и постоји нешто у чему се дубоко не слажемо.

Слажемо се да Војводина треба да има аутономију.  Не слажемо се у обиму и суштини те аутономије. То је дубоко неслагање и оно је очигледно, нарочито након Вашег декларисања данас на расправи, када сте крајње отворено и јасно прецизирали ваш став када је у питању федерализација државе. Мислим да је то питање с Ваше стране сада дефинитивно решено.

Оно што није решено, без намере да ме погрешно разумете, јер не желим ни у ком случају да будем увредљив, јесте апсолутна недореченост онога што предлажемо. Недореченост у којој се крију многе замке. А зашто господине Чанак? Постоји више разлога.

Први, када је у питању резолуција. Кажете у првом ставу – поштујући Војводину као демократску, мултинационалну, мултиконфенсионалну, мултикултурну, аутономну покрајину итд, где наводите наравно и националне заједнице. Ја Вас питам –  да ли је исто тако демократска, мултинационална, мултиконфесионална, мултикултурна средина у којој живе и друге националне заједнице, као што је, рецимо, у Пчињском округу, као што је у Рашкој области где имамо и Албанце, Роме, и Бошњаке? Дакле, да ли ћемо морати у тој ситуацији за сваку ту област  доносити неку нову резолуцију? Шта то значи? Каква се врата у том смислу отварају? Врата чега? Врата неких нових аутономија? Врата неких нових сепаратизама? Ја мислим да је то једна опасна замка у коју ми сигурно нећемо упасти.

Даље, у другом ставу овог уводног дела Ваше резолуције, наводите, што по мени није коректно, да полазећи од Војводине као грађанске децентрализоване аутономије, обухвата три регије, итд, да сте уверени да Војводина није само мост Србије према европским интеграцијама, него чинилац стабилизације држава региона. Господине Чанак, шта то значи? Да ли то значи да је Србија дестабилизирајући фактор, а Војводина једини стабилизирајући фактор? У ком смислу је Војводина мост између Србије и Европе и ЕУ?

Војводина то може бити само у оквиру Србије, у оквиру правног и уставно-правног поретка Србије, у оквиру спољне политике, господине Чанак. У оквиру спољне политике Србије која се несумњиво води више него добро, како то ради председник Вучић и министар спољних послова Ивица Дачић. То не можете да доведете у сумњу у ни у ком случају. Па се поставља питање – зашто сте овако по мени крајње некоректан навод у уводном делу резолуције навели?

Даље, кажете да полазећи од историјске чињенице да је данашња АП Војводина настала као резултат антифашистичке борбе њених народа у Друго светском рату и ушла својом вољом у састав, како сте овде погрешили,  Федеративне Републике Србије, није Србије, знамо шта је, али то није тачно. Ви знате да то није тачно. Народно ослободилачки покрет је био ослободилачки покрет свеопштег карактера и не може се лоцирати из сегметна и везивати само за Војводину.

На крају крајева, господине Чанак и те како добро знате да је АВНОЈ прокламовао и гарантовао Војводину у оквиру Србије, не ван Србије. Да су АВНОЈ и ондашњи органи комунистичке партије исцртали одређене границе и те границе су дефинисале Војводину у оквиру Србије. Ви то нисте навели и јасно је зашто то нисте навели, барем нама у СПС, сигуран сам и нашим коалиционим партнерима.

Оно што је најспорније јесте оно што су моје колеге, превасходно у мојој посланичкој групи, наш овлашћени представник Душан Бајатовић, Жарко Обрадовић, колеге из СНС-а, пре свега господин Мартиновић, истакли.  Немојте очекивати од нас да пљунемо по ономе што афирмишемо, за шта се боримо и за шта се залажемо.

Ми јесмо део европских интеграција, ми јесмо на путу ка ЕУ, тај пут је трасирала ова власт и тај пут је несумњиво једини пут којим Србија иде. Сада, ако је то тако, а јесте тако, онда долазимо у ситуацију да вам поставимо једно логично питање – због чега би ми прихватањем ове резолуције афирмисали нешто друго осим онога што сами радимо? Чисто логично. Волео бих да и у том правцу продискутујемо. Наравно да ћете на сва ова моја питања, надам се, одговорити.

Оно што смо на Одбору за уставна питања и законодавство врло јасно и прецизно окарактерисали као супротно правном систему и Уставу, јесте проблем што се тиче дискриминације и повреде Закона о забрани дискриминације.Ви знате и сами да у Уставу Републике Србије постоји једно Уставом гарантовано начело, а то је начело забране дискриминације, па се поставља питање – зашто би Војводина била апострофирана на овај начин, дискриминишући нешто друго, нећу вам читати шта због тога што сте Ви ово написали у ставу 7. уводног дела резолуције.

Да приведемо крају сада овај критички део за који сматрам да је више него основан. Пробајте да ме демантујете, немам ништа против тога. Долазимо до предлога ваших, какве ставове и какве закључке би требали по Вама да усвојимо. Онда кажете да Војводина никада не сме бити сведена на положај региона. Војводина није сведена на положај региона. И ова власт и овај Устав није Војводину свео на положај региона.

Исто тако кажете да деловање државних органа и других јавних чинилаца према Војводини мора да буде такво да ће Војводина бити на неки начин ослобођена нахођења актуелне политичке већине. Да ли се то мало коси са демократским постулатима и начелима? Па и у демократији увек већина одлучи шта је битно, добро и како треба деловати, радити, уређивати, организовати. Малопре сте поменули организацију, због тога тај појам користим.

Даље, кажете да постојећа промена Устава мора да има у виду доградњу када је у питању аутономија Војводине. Слажем се да квалитативни помаци када је у питању аутономија Војводине морају да постоје, али само до једне границе, а та граница подразумева аутономију до границе државности. Ако аутономија прекорачи ту границу државности, онда сте у нама добили озбиљне противнике који вам то никада неће дозволити.

Онда долазимо до надлежности, финансијских ресурса, где имамо јединствен правни поредак и хтели ви то или не, уставно-правни поредак налаже да је уређење одређених питања, када се ради о фискалној политици, када се ради о буџету, када се ради о неким другим финансијским кретањима јединствено. Са друге стране, Статутом Војводине су одређене надлежности пренесене и оне су гарантоване. Око тога нема никаквих разлога за полемику нити било какав дијалог.

На крају, смета мало што нисте обухватили један историјски период који сте требали да обухватите. Мислим да је господин Шешељ јуче то апострофирао. Зашто у образложењу нисте обухватили период од 1690. године? Зашто нисте апострофирали напоре српског народа под вођством Арсеније III Чарнојевића, који је подигао Србе када су били актуелни бечки ратови, када је коначно тада постојала једна културна аутономија, персоналног карактера? Када су Срби освајали територије и када им је колико се сећам, господине Мартиновићу, Ви ме исправите ако грешим, цар бечки или аустријски Леополд донео инвитацију којом је гарантовао Србима да ће добити непокретна добра која су освојили у борби против Турака, сврставајући се на страну Беча.

После тога је дошло и до оног што подразумева и политичку димензију, па су Срби први пут имали аутономију управо у том периоду 1690. Године. Мислим да сам у праву када говоримо о историјским чињеницама.

Зашто то нисте унели у образложење ваших предлога, имајући у виду да је то генеза и да одатле сеже тај тзв. аутономашки напор да се дође до одређених решавања питања која Ви данас намећете и афирмишете, бојим се, на начин који мало превазилази границе аутономије онако како је ми видимо.

Сви ови аргументи које сам истакао нас опредељују само у једном правцу, а то је да ћемо гласати против ових предлога, да их нећемо прихватити, а да смо увек спремни за разговор који подразумева уређење АП Војводине у оквиру уставно–правног поретка Републике Србије, поштујући све стандарде, и европске и начела која су гарантована Уставом Републике Србије.

The post Уређење АП Војводине у оквиру уставно–правног поретка Републике Србије appeared first on Социјалистичка партија Србије.

Source: Социјалистичка партија Србије (http://www.sps.org.rs)

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »