Устав Републике Србије не препознаје АП Војводину као федералну јединицу

Душан Бајатовић, народни посланик и овлашћени предствник Социјалистичке партије Србије о Предлогу закона о финансирању Аутономне покрајине Војводине и Предлогу резолуције Народне скупштине Републике Србије о Војводини

Нема те врсте права грађана и грађанки, становника или гласача који живе на подручју Војводине, да из тога изводимо право да имамо некакву аутономију Војводине. Аутономију Војводине можемо да насловимо када је тумачимо кроз историјске догађаје, кроз културолошке ствари, али она мора да почива на Уставу Републике Србије.

 

Захваљујем се парламентарној већини што је ставила питање финансирања Војводине на дневни ред, иако оно очигледно неће бити данас успешно решено. Желим само да на неколико ствари одговорим у овој полемици.

Прво, ја сам поносан на улогу СПС од 1988. године, како год то неко тумачио. Говор који је изнео господин Чанак овде је типичан доказ како је коришћење историјских факата неспорно, као што је радио и господин Шешељ. Ви можете, комбинацијом великих историјских догађаја, типа Мајске скупштине, састанака опскурних друштава, Сомборска скупштина, да направите један микс и сада је тако испало да смо о будућности аутономије Војводине требли да расправљамо у прошлости.

Војводина је део Републике Србије и ако сам ишта добро данас чуо, господине Чанак, од Вас јесте да сте схватили да сепаратистички пројекти, типа „Војводина република“, више немају никакве шансе не зато што Ви нећете, него зато што не могу да опстану.

Подсетићу Вас да сте били врло поносни што сте учествовали на скуповима сепаратиста широм Европе. И дан данас у вашем програму пише да се залажете за Војводину републику. Ако нисте обрисали ових дана.

Да ли су то легитимне политичке идеје? Из историјског осврта смо видели да јесу. Панчевачки адвокат Дуда Бошковић, који је основао аутономашки покрет у Војводини 1924. године, за савезнике је имао, рецимо, Хрватску сељачку странку.

У периоду распада Југославије такође су те аутономашке или аутономистичке странке имале сличну врсту сарадње. Југославија се није распала захваљујући вољи својих народа, него вољи политичких елита.

Део вашег тумачења је да је најважнија година присаједињења Србији мимо покрета Срба до 1918. године. Нормално да је то присаједињење Војводине Србији донето одлуком Народне скупштине.

У спомињању 31. јул 1945. године, нажалост, морам да се сложим са четничким војводом Шешељем који негира све комунистичке акте, али то јесте био део онога како су комунисти посматрали организацију Југославије. Тачно је да је  Србија била покрајина, Војводина била покрајина, Косово било покрајина, Црна Гора била покрајина. Све су то били покрајински комитети код комуниста, ако читате историју Савеза комуниста, СКПБ. Према томе, јесте то правно пренето из народноослободилачке борбе и ја то поздрављам. Али не могу да се сложим са Вама да је то неки датум о коме треба да размишљамо. Прави датум је 1918. година.

Не волим оне који се представљају да су једини заступници интереса, како Ви волите да користите израз, грађана Војводине. Ви сте подржавали академика Фиру 2002. године, када је писао основни акт АП Војводине, што би значило устав АП Војводине, а то би значило Републике. Сада користите два термина који производе сумњу. Иако и ја, као и Ви, желим да будем локал-патриота, али Вам то лично замерам, производите сумњу јер користите два термина. Један је територија АП Војводине. Устав Републике Србије не препознаје територију АП Војводине као некакву федералну јединицу или као некакву категорију у том смислу.

Следеће, стално су покушавали неки кругови у Војводини, не и ја или СПС, да кажу да се аутономија заснива на праву грађана и грађанки. Нема те врсте права грађана и грађанки, становника или гласача који живе на територији Војводине, да из тога изводимо право да имамо некакву аутономију Војводине.

Ми аутономију Војводине можемо да насловимо када је тумачимо кроз историјске догађаје, кроз културолошке ствари и то је релативно, али она мора да почива на Уставу Републике Србије. Дакле, само на Уставу Републике Србије.

Ми желимо да промовишемо и у програму СПС постоји аутономија Војводине. Не мислимо да је треба укинути, за разлику од господина Шешеља. Желимо активности на побољшању стандарда, културе и сарадње. Ја често кажем господину Балинту – без мањине  нема већине. Војводина познаје тај суживот. Иако су пропали модели мултикултурализма у целој Европи, то је Ангела Меркел рекла још 2007/2008 године, хајде да видимо, ако можемо да примењујемо моделе интеркултурализма, јер очигледно мултикултуризам није имао довољно сажимање. У Војводини смо и у време ратних дешавања, ових најновијих, имали свакакве ситуације о којима сада не  бих да полемишем.

Дакле, мислим да сви који се залажу, укључујем и себе, да решимо питање аутономије Војводине, не треба да користимо термине, ни захтеве који воде ка томе да грађани Србије имају сумњу шта су наше стварне политичке намере.  

Добро је ако смо одустали од, а овде то не видим и нема у резолуцији, судске, извршне и законодавне власти. То и у будућој преради Устава под притиском Европе или не-Европе треба да буде избегнуто. Судска, извршна и законодавна власт морају да буду јединствене на територији Републике Србије. Војска, полиција, па чак и пореска управа, ако ништа  друго због немогућности да се успостави јасна методологија код пореске управе коме колико припада пореза, треба да остану јединствени.

Једну ствар морам да признам, иако смо били у различитим саставима власти још од 2000. године, ни у једном моменту овај парламент није имао, или барем ми из Војводине, нисмо имали политичку тежину и нисмо успели да се ујединимо око три ствари, а то су три закона – о пренетим надлежностима, о имовини и око финансирања АП Војводине.

Слажем се да они који политички добро промишљају увек знају да је боље затворити проблем и зато поздрављам ову седницу. Макар за сада медијски смо  затворили ово питање, а политички га отворили када почне прича око новог Устава. Боље је затворити политичко питање и држати га у неком законском оквиру, каквом-таквом, него да је оно стално отворено.

Хтео сам само да кажем још неколико ствари које се тичу финансирања АП Војводине, јер не верујем да су грађани прочитали ово што сте ви предложили око финансирања. Знате шта, ми не можемо имати никакву федералну јединицу, средњи ниво власти може бити орјентисан само на Војводину, јер за сада није здраво да причамо о аутономијама по Србији док она економски не ојача, док не завршимо отворено српско национално питање. Говорим и о Републици Српској и о ситуацији око Косова. Нема потребе да неко у Војводини због 20, 30 и 40 хиљада бирача који радије гледају Беч него Београд, треба да има некакве друге ставове.

Ваљда ћемо сви да се боримо за Србију да она успе и да на успешан начин затворимо, заокружимо, заштитимо још увек отворено српско национално питање.

Не кажем да није албанско отворено. Јесте. Ко га је отворио? Нисмо ми. Отворено је питање унутар Босне и Херцеговине. Видећемо шта ће бити са Македонијом. Ако се ова расправа и отвара у оквиру неке потенцијалне промене унутар Устава, она и даље мора да обезбеђује јединствену структуру Републике Србије.

Желимо да причамо око још неких ствари. Тачно је да је у време антибирократске револуције смењено 40 хиљада, можда и најбољих кадрова, добро школовани, али и 5. октобар, чији сте Ви били носилац сменио је још више људи у Војводини, а нисам сигуран да је процес био демократичнији него процес диференцијације. Бога ми, можемо да изведемо и ту статистику.

Ви сте искусан политичар и одајем вам ту признање. Изнели сте бројке које ми овде не знамо, колико смо и како пљачкали Војводину, колики је био доходак у динарима те и те године у Краљевини  Југославији… Не можемо да полемишемо са Вама, али могу да полемишем са нечим другим. Јесте, и жито се отимало, највише у Војводини, јер га је и било. Али и Војводина је живела и напредовала и педесетих, шездесетих и седамдесетих година, не захваљујући промени уставног система, него зато што је Југославија била тржиште од 22 милиона људи, економски добро уређено, без обзира на договорену економију, па је ваљда и Војводина имала неке користи од тога.

Иначе, сви мисле да се производи више жита у Војводини него у остатку Србије. Није тачно. Имамо године када се више жита физички произведе иза Дунава и Саве, него у Војводини. Ни та пољопривреда више не може да буде баш тако једноставно тумачена.

Индустријски комплекс, нисам сигуран да је у Војводини био тако велики, а данас га нажалост као последица 5. октобра нема. Ако бих  смео да Вам се придружим у Вашим, како бих рекао, локалним патриотским настојањима, мени више смета што све што се приватизује пређе у Београд. Али не можете ви да имате пореске олакшице за Сенту, Аду и Кањижу, не зато што је тамо већина Мађара, или Алибунар, а да то исто немате за југ Србије.

Значи, морамо да имамо исте критеријуме, да имамо иста економска права за све учеснике, било да су страни инвеститори, било да су домаћи. Тако бих  критиковао овај приступ уместо да сад паушално кажем, не могу у Војводини постојати два пореска система. Ми и сада имамо Пореску управу Нови Сад. Она обухвата, фактички, целу Војводину, али методолошки, како да издвојите ко је колико пореза дао?

Још једну ствар могу да подржим, али питање је да ли економско време у Србији, какво је сада, то дозвољава. Мали су приходи локалних самоуправа. Мора се ући у теорију раста тек када подигнете буџет на одговарајући ниво, онда ће лагано доћи до тога да како имамо суфицит у држави, тако имамо суфицит и опште државе. Након што урадимо домаћи задатак подизања привредне активности, након што урадимо довољно инвестиција, након што урадимо још много ствари и поставимо  вредније и боље организовано економско друштво, можда ћемо моћи да разговарамо о неким другим стварима о којима вреди разговарати када је у питању децентрализација.

Још једна молба свима, врло често мешамо појмове децентрализације која се пре свега односи на питање локалне самоуправе и оно што треба да се дешава на нивоу АП Војводине. Ми имамо Војводину у Републици Србији, нећемо заснивати положај Војводине на неком референдуму на коме ће учествовати већинско српско становништво, па ће онда бити поништена аутономија Војводине, барем је то мој став за разлику од господина Шешеља. Мислим да нама такви референдуми не требају, али нам треба уставно, правно јединство Србије, јединствен правни поредак.

Шта ми се овде није свидело? Не можемо да кажемо да хоћемо закон о финансирању Војводине, па онда кажемо ако је тај закон о финансирању Војводине у супротности са неким другим законима, примењиваће се закон о финансирању Војводине. Није то лекс специјалис. Морају да буду поштовани сви закони и морају сви једнако да се примењују. Ако у тим оквирима, господине Чанак, без коришћења термина „територија Војводине“, без заснивања аутономије на праву грађана и грађанки, пошто грађани и грађанке су сви у Србији, почнемо да отварамо питања која имају одраза у културолошкој сфери и пре свега у економској сфери, тада ћете вероватно у овом парламенту имати више савезника.

Док год Ви или Демократска странка, пошто су они то радили, на овај начин отварате питања о аутономији Војводине имаћете, ако ништа друго због сумње али и спорних политичких, уставно-правних и историјских чињеница,проблем да нађете савезнике за оне који желе да решавају проблем аутономије Војводине.

Према томе, ја сам захвалан и Вама и парламентарној већини и председници што имамо прилику данас да говоримо о питању аутономије Војводине. Ова тема неће бити успешна ако углови, промоција и решења питања аутономије и даље остану на овом тону на коме сте ви то сада предочили.

фото: Новости

The post Устав Републике Србије не препознаје АП Војводину као федералну јединицу appeared first on Социјалистичка партија Србије.

Source: Социјалистичка партија Србије (http://www.sps.org.rs)

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »