Амбасадор САД у Берлину поново изазвао бес због мешања у немачку политику, потпредседник Либерала Волфганг Кубицки захтева његово протеривање

Амерички амбасадор у Немачкој Ричард Гренел поново је изазвао бес земље домаћина због мешања у немачку политику. Потпредседник Либерала (ФДП) Волфганг Кубицки чак захтева његово протеривање.

То је за америчког амбасадора Ричарда Гренела очигледно било превише. Оно што је објавио немачки савезни министар финансија Олаф Шолц (СПД) није се свидело америчком дипломати: удео издатака за одбрану требало би, према планираном буџету полако да порасте на 1,37 БДП. Али, средњорочно планирање предвиђа да издаци за одбрану до 2023. поново падну на 1,25 процената – и то иако САД већ одавно захтевају да се Немачка јаче ангажује унутар НАТО. „Чланице НАТО јасно су ставиле до знања да ће се до 2024. кретати према два одсто, а не удаљавати се од тога“, изјавио је Гренел немачкој новинској агенцији дпа.

То што амерички амбасадор критикује висину планираних издатака за одбрану многи виде као мешање у унутрашње ствари Немачке. Посланик у Бундестагу и потпредседник ФДП Волфганг Кубицки чак захтева да Гренел напусти Немачку.

Кубицки је у уторак изјавио да би министар спољних послова Хаико Мас (СПД) „требало да Ричарда Гренела одмах прогласи персоном нон грата“. Јер: „онај ко се као амерички дипломата понаша као високи комесар једне окупационе силе, тај мора да научи да и наше стрпљење има граница.“ Гренел крши Бечку конвенцију према којој амбасадор не сме да се меша у унутарње ствари једне земље, сматра Кубицки.

„Потпуни дипломатски промашај“

И посланик СПД у Бундестагу Карстен Шнајдер одбацује критике америчког амбасадора. „Господин Гренел је потпуни дипломатски промашај“, каже Шнајдер додајући да он угрожава трансатлантске односе. „Све то више подсећа на јуначење некаквог неотесаног човека.“

Шеф посланичке групе ЦСУ у Бундестагу Александер Добринт сматра да је недопустиво да из америчке амбасаде Немачкој дају некакве налоге. „То уопште нема никаквог утицаја“, тврди Добринт додајући да Бундестаг не прихвата савете са стране. Буџет је „суверена одлука Савезне Републике Немачке и немачког Бундестага“.

Члан посланичке групе ЦДУ/ ЦСУ Михаел Гросе-Бремер каже да би амерички амбасадор, ако већ коментарише немачки буџет, морао да има укупан ангажману немачке. Он напомиње да је Немачка ангажована рецимо у Малију, где Сједињене Државе немају својих снага.

Сталне провокације

То да немачки политичари тако јасно устају против Гренела и његових изјава повезано је с ранијим догађајима. Откако је амерички председник Доналд Трамп у мају 2018. Именовао Гренела (52) за амбасадора у Берлину, упада у очи да он стално коментарише немачку политику и износи захтеве. Непосредно након преузимања дужности, он је тако изјавио да немачке фирме не би требало да послују с Ираном након америчког напуштања споразума с том земљом о коришћењу атомске енергије. У фебруару 2019. упозорио је Немачку и друге европске земље да не заобилазе америчке санкције против режима у Техерану.

Осим тога, Гренел је упао у очи изјавом да жели да ојача „конзервативце у целој Европи“, што је неувијена најава да убудуће намерава да подстиче деснопопулистичке странке. Гренел се умешао и у расправу о изградњи гасовода Северни ток 2, и у једном писму запретио америчким санкцијама фирмама које учествују у изградњи, с обзиром да тај пројекат, према његовом мишљењу, доводи Украјину у лош положај и повећава опасност од руске интервенције.

А пре неколико дана претеће писмо послао је немачком министру привреде Петеру петеру Алтмајеру (ЦДУ) у којем најављује смањење размене информација тајних служби с немачким властима ако Немачка дозволи кинеском концерну Хуавеј да учествује у изградњи нове мреже мобилне телефоније 5Г.

Све у свему, дугачак је то списак захтева, мешања у одлуке и претњи. Све то полако, али сигурно ставља на искушење стрпљење бројних немачких политичара.

Ангела Меркел се не узбуђује

Једна од оних која се не изјашњава о стилу америчког амбасадора је Ангела Меркел. Ипак, садржајно му се супротставила. У уторак је тако указала да је Немачка своје издатке за одбрану с некадашњих 1,18 одсто БДП, упркос већим стопама економског раста сваке године повећавала и да 2020. досеже 1,37 одсто БДП.

Бројке о средњорочном планирању она не сматра поузданим. „Одлучујући су реални издаци, а они су увек кориговани на горе“, нагласила је савезна канцеларка Ангела Меркел.

Source: Информативна агенција NewsFront (https://srb.news-front.info)

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »