Европски пут без јасне перспективе

То никако не значи да процес унутрашњих реформи у Србији треба зауставити или обуставити пут ка чланству, а оно ће доћи када и Србија и ЕУ буду спремне, указује Драган Ђукановић.

Ми и не очекујемо да постанемо сада чланица Европске уније, шта је спорно? Овим питањем је министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић одговорила на запитаност бар дела српске јавности о смислу европског пута наше земље, пошто је њена француска колегиница Натали Лоазо са страница нашег листа јуче поручила да „садашње стање ЕУ не омогућава пријем нових чланица”. Изјава министарке за европске послове у Влади Француске није неочекивана и у складу је са оним што држава Србија дели с грађанима када је реч о чланству у ЕУ, изјавила је Јоксимовићева. Сматра, како је истакла у изјави Танјугу, да је „2025. година и даље отворена могућност, ако и Србија и ЕУ поставе односе на темељу нове одговорности према реформама и кредибилној политици проширења”. Сличан је и став премијерке Ане Брнабић, која је јуче у разговору са Натали Лоазо изјавила да Србија остаје посвећена процесу европских интеграција као најефикаснијем начину за унутрашњу трансформацију друштва и подизање квалитета живота свих грађана.

Француска министарка, која је била у посети Београду, објаснила је своју изјаву „Политици” – искреношћу пријатеља.

„Француска жели да Србија успе у свом подухвату приступања ЕУ, да испуни ту амбицију. Француска говори језиком пријатеља и говори искрено. Искреност нас присиљава да у тренутку када ЕУ преживљава одлазак Британије кажемо да је суочена са изазовима са којима мора да се понесе. Рећи нешто супротно томе било би непоштено”, рекла је Лоазоова на конференцији за медије са председником Србије Александром Вучићем, који јој је захвалио за искреност. „И ту немам шта да додам. То је све оно што смо знали. То је коректан однос, боље да нам кажу истину, него да нас обмањују. То пријатељи раде”, рекао је Вучић.

Узимајући као мерило пријатељства отвореност у погледу европске перспективе Србије, француски председник Емануел Макрон можда се и најбоље показао. Он је још у априлу прошле године без увијања рекао да неће бити проширења ЕУ док се заједничка европска кућа, чији су темељи пољуљани брегзитом, мигрантском и финансијском кризом и другим проблемима, не консолидује. Опозициони ДСС јуче је оценио да је француска министарка својом изјавом ударила „политички шамар еврофанатицима у Србији”, али је ипак Макрон још тада приредио први „хладан туш” за „балканску шесторку”. Посебно за Србију и Црну Гору, које су само два месеца раније од Жан-Клода Јункера добиле 2025. годину као „индикативну” за улазак у ЕУ. Реч је, наравно, о Стратегији проширења ЕУ на западни Балкан, коју је урадила одлазећа Европска комисија, а која већ у мају на Самиту у Софији – није ни споменута. Уместо проширења, тема је била „конективити”, односно процес повезивања западнобалканске шесторке – најпре међусобно, а онда и са ЕУ.

„Мислим да је Самит у Софији организован само из страха да ће се политичке елите са Балкана окренути другима, а ту се највише мисли на Турску, Русију и Кину”, напомиње за наш лист политички аналитичар Бранко Радун, који, како каже, већ 15 година тврди да никада нећемо ући у ЕУ, а сада се полако и други уверавају у то. Пре свега због унутрашњих прилика у Унији.

„Чак и да уђемо у НАТО и признамо Косово – нећемо ући у ЕУ”, уверен је Радун, који указује да, и поред тог сазнања, не можемо да „сиђемо” с европског пута, јер би уследиле озбиљне консеквенце.

Радунова (пр)оцена да је чланство у ЕУ само сан можда би се могла остварити, судећи према речима Драгана Ђукановића, председника Центра за спољну политику, ако на изборима у мају десница и популисти превладају у Европском парламенту. „Онда би био угрожен читав европски пројекат, а не само политика проширења”, каже Ђукановић, одговарајући на наше питање шта ће се десити с нашим европским путем у случају промене структуре ЕП и атмосфере у ЕУ. Ђукановић, ипак, такве драстичне промене – не очекује.

Али јасно је, како истиче, да је у овом тренутку ЕУ суочена са својом унутрашњом кризом и да без консолидације не може да отвори јасну перспективу проширења. „То никако не значи да процес унутрашњих реформи у Србији треба зауставити или обуставити пут ка чланству. Веома је значајно да се неки процеси интензивирају, да се бројни послови заврше на том европском путу, а чланство ће доћи оног тренутка кад и Србија и ЕУ буду спремне”, указује Ђукановић, чији центар, заједно са Европским покретом у Србији, данас представља Нову спољнополитичку иницијативу коју потписује осамнаест организација цивилног друштва.

Иницијатива је упућена представницима власти и опозиције, а у њој се тражи постизање консензуса око спољнополитичког позиционирања и међународног положаја Србије. Четири тачке Иницијативе односе се на нормализацију односа Београда и Приштине, интензивирање европске интеграције Србије, развој односа са суседима у региону и сарадње са НАТО-ом. Код четврте тачке предлаже се интензивирање пуне сарадње и партнерства са НАТО-ом, јер то представља „витални интерес за Србију и њене грађане”. Како се наводи, потребно је зауставити анти-НАТО медијске кампање… „Имајући у виду искуства других западнобалканских земаља, очигледно је да нико од њих није остварио своје суштинске и стратешке интересе без пуне сарадње и партнерства са НАТО-ом”, наводи се у овој иницијативи.

Званичници Србије у више наврата су истицали, а председник Вучић је и у недељу, у оквиру кампање „Будућност Србије”, поручио да је Србији важан европски пут, али да „нећемо у НАТО и нећемо санкције Русији, јер је то избор наших грађана”. За НАТО би се можда некако и могло прогледати кроз прсте (Шведска и Аустрија нису у тој војној алијанси, а јесу у ЕУ), али за Русију, изгледа, тешко. Због одбијања Београда да, попут Црне Горе, уведе санкције Москви или да се приклони разним резолуцијама и декларација у којима се осуђују поступци Русије, Србија још није добила ни извештај са скрининга за поглавље 31 – Заједничка спољна, безбедносна и одбрамбена политика.

Стога није још ни близу отварања, а камоли затварања тог поглавља у преговорима о приступању ЕУ. Како пише портал europeanwesternbalkans.com, позивајући се на анализу ИСАЦ фонда о спољнополитичкој усклађености Србије са ЕУ за 2018, Србија се ускладила са 28 од укупно 54 декларације у којима је унија прошле године позвала све актуелне и потенцијалне кандидате, као и земље које припадају Европском економском простору и Источном партнерству, да се ускладе у вези са одређеним спољнополитичким питањима. То је усклађеност од 52 одсто, што представља напредак у односу на 2017. годину, када смо имали 46 одсто усаглашености. Поређења ради, Црна Гора и Албанија имају стопроцентну усаглашеност, а Северна Македонија – 85,9 одсто усклађености са спољном политиком ЕУ. Истраживачи ИСАЦ фонда указују, наводи се у тексту на порталу ЕВБ, да у скоријој будућности Србија неће достићи те бројке управо због тога што се не усклађује са ставовима ЕУ кад је реч о Русији и државама које нису признале Косово (међу којима је и Венецуела).

Биљана Баковић, Политика

Source: Информативна агенција NewsFront (https://srb.news-front.info)

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »