Vuk Jeremić za Nedeljnik: Vučić će kao Milošević pokušati da unese razdor u opoziciju

U rotirajućem predsedavanju opozicionom Savezu za Srbiju, u februaru je red došao na Narodnu stranku. U trenutku kada je objavljen Sporazum sa narodom i dok se u gradovima po Srbiji održavaju protesti „1 od 5 miliona“, Savez je najavio pojačanu diplomatsku aktivnost. Po povratku iz Brisela, gde je bio sa još jednim liderom Saveza, Draganom Đilasom, Vuk Jeremić za Nedeljnik govori o planovima opozicije, protestima, nedavno objavljenom Sporazumu sa narodom, suđenju u Americi…

 

  • U februaru ste preuzeli predsedavanje Savezu za Srbiju koje praktično počelo posetom Briselu. Po čemu će sad vaš savez biti drugačiji u martu u odnosu na januar?

Ništa više u Srbiji neće biti isto kao pre. Konačno se probudila energija u narodu kome je preko glave poniženja i nepravde u prethodnih sedam godina. Ogromna je odgovornost na SZS, nesumnjivo najznačajnijem opozicionom akteru, da se očuva jedinstvo onih koji protestuju, kao i da se njihovo nezadovoljstvo pretoči u konkretne korake koji će dovesti do promena. Februar će za to biti ključan. Takođe, mislim da je sazreo trenutak za ozbiljno angažovanje opozicije sa međunarodnom zajednicom. Na tom polju imam određeno iskustvo, koje kao predsedavajući SZS nameravam da iskoristim.

 

  • Kako to mislite da uradite?

U Srbiji se od Nemanjića do danas vlast nije uspostavljala ili menjala u potpunoj izolaciji od međunarodnih zbivanja i interesa. Do sada je aktuelni režim bio jedini relevantan sagovornik međunarodnoj zajednici. Zato je bilo neophodno ustanoviti okvir uređenog, institucionalizovanog diplomatskog opštenja SZS sa svetom. Za februar je predviđen niz poseta na visokom nivou – prva je bila Briselu, a uskoro slede i druge prestonice, sa obe strane okeana.

 

  • I šta ste čuli u Briselu, imajući u vidu da briselska administracija, kao i međunarodna zajednica, podržava ovu vlast?

Ne bih rekao da je toliko podržava, koliko do sada nije videla kredibilnu alternativu.

  • I sada vide u vama?

Nema više toliko neizvesnosti oko toga ko će u budućnosti imati ključnu ulogu u Srbiji, tako da su ih vrlo zanimali naši stavovi po svim bitnim domaćim i regionalnim pitanjima. Interesantno je da bukvalno nikog od naših sagovornika nije iznenadila činjenica da po najnovijem izveštaju Fridom hausa (Freedom House) Srbija više ne spada u kategoriju slobodnih zemalja sveta. Taj izveštaj je inače izašao baš na dan kada smo bili u Briselu.

 

  • Kakve su njihove reakcije?

Vrlo pragmatične. Do sada ih naša unutrašnja destrukcija nije preterano tangirala jer su računali: „ako je vama dobro, što bi se mi uzbuđivali“. Ali stvari su se promenile. Toliki broj ljudi koji protestuje, kao i objedinjavanje opozicije koja se povukla iz svih institucija jasno upućuje na krizu legitimiteta vlasti. Predstavnici režima su na to prilično nervozno i nespretno reagovali, učinili su sve da osujete naše razgovore u Briselu. Bilo je vrlo naivno pomisliti da je to moguće, time su samo pojačali negativan utisak o sebi.

 

  • Kako su to pokušali da učine?

Konkretno, ambasadorka Srbije pri EU je zvala ljude sa kojima smo se nalazili i govorila im sve najgore o nama. Od nekih je čak tražila i da nas ne prime! Na tribinu u Evropskom parlamentu na temu aktuelnih dešavanja u Srbiji na kojoj smo učestvovali Dragan Đilas i ja, prijavilo se nekoliko ljudi iz srpske misije, pre nego što je ambasadorka eksplicitno zabranila da se bilo ko od zaposlenih tamo pojavi. I posle se neko čudi kada Fridom Haus oceni da nismo više slobodna zemlja!

 

  • Da li to što ste prvo otišli u Brisel govori nešto o spoljnopolitičkoj orijentaciji Saveza za Srbiju? U Sporazumu sa narodom izbegli ste određenje prema pitanju evropske budućnosti Srbije?

Srbija geografski i civilizacijski nesumnjivo pripada Evropi. Ona je i naš najznačajniji ekonomski partner, tako da svaka spoljnopolitička doktrina koja bi to ignorisala jednostavno nije održiva na duže staze. Sporazum sa narodom je jasan kada je reč o prihvatanju onoga što se smatra modernim evropskim vrednostima, kao i neophodnosti izgradnje evropskog društva u Srbiji. Jedino što se eksplicitno tamo ne spominje je formalno članstvo u EU.

 

  • Kako je to moguće? 

Zato što po tom pitanju trenutno nemamo jedinstven stav. Ali to zaista nije od presudnog značaja, naše članstvo u EU nije i neće biti na stolu još minimum sedam do 10 godina. Ne vidim zbog čega bi se danas oko toga delili oni koji žele da Srbija bude uređena kao moderna evropska zemlja. Tu mislim na evropske zakone, standarde, slobode – sve ono na čemu počivaju država i društvo recimo u jednoj Češkoj, koja je član EU, ili u Norveškoj, koja to nije.

  • Dakle, kada ste se dogovarali da se evropske vrednosti nađu u tom dokumentu svi članovi SZS rekli su da vide Srbiju kao zemlju evropskih vrednosti, uključujući i Boška Obradovića i Dveri?

Oni su to potpisali. Da li im je tom prilikom drhtala ruka ili ne, morate da pitate njih. Što se tiče Narodne stranke, nije bilo nikakve dileme.

 

  • Kritikovali su dokument i zbog toga što je reč o sporazumu sa narodom, a ne sa građanima. Možda je bespredmetno za tu dilemu da pitamo vas kao lidera Narodne stranke, ali interesantan je i drugi pojam.  Zašto “sporazum”, a ne “ugovor”. Kao da ste hteli da probudite petooktobarsku energiju, ali da se distancirate od “dosovskih razočaranja”?

Za mene su narod građani, i obrnuto. Takođe ne mislim da treba pridavati previše značaja terminološkim finesama – „ugovor“ ili „sporazum“. Jedino je važno da se uspostavi puno jedinstvo opozicije i da iza toga bez zadrške stane narod – odnosno građani. Narodna stranka se za to zalaže od osnivanja – prvi korak na tom putu je učinjen kada je ona nakon beogradskih izbora postigla dogovor sa Draganom Đilasom oko formiranja zajedničke odborničke grupe u parlamentu prestonice. Tako je začet Savez za Srbiju, koji je kasnije privukao i druge opozicione činioce na osnovu platforme od „30 tačaka“. Ovo što imamo danas je druga važna faza u etapnom dostizanju pune sinergije koja je neophodna za promene. Sporazum sa narodom je proširio opozicioni front i definisao temelje daljeg zajedničkog nastupa – političkih stranaka, sindikata, strukovnih udruženja, studenata, javnih ličnosti… Bilo bi sjajno da je sve moglo da se postigne u jednom koraku, ali to nije bilo realno, nakon godina angažovane agresivne destrukcije svega što nije bilo spremno da stane uz vladajuću kliku.

 

  • A da li je Sporazum aluzija na dosovski Ugovor sa narodom?

Razumem da to izaziva određene asocijacije, ali ja ne bih gubio previše vremena na poređenja.

 

  • Da li se plašite da protesti mogu da uđu u stagnaciju, pošto se od političara očekuje da načine sledeći korak, dok formalni organizatori poručuju da političarima nije mesto na bini?

Očigledno je da propagandna ofanziva vlasti kroz putujući cirkus „Budućnost Srbije“ izaziva kontraefekat – protesti se neumoljivo šire i rastu po intenzitetu i brojnosti. Režimu je ostalo da pokuša još tri stvari: prvo, da jednom broju građana – naročito po unutrašnjosti – utera strah od gubitka posla ili neke druge vrste „kažnjavanja“; drugo, da na protestima isprovocira nasilje; i treće, da unese razdor među lidere protesta.

 

  • Govorili ste o Vučićevim pozivima u kasne sate nekim liderima SZS.  Da li imate informacije da je neko od lidera SZS u komunikaciji s vlastima?

Informaciju o tome da je Vučić neke iz opozicije počeo da kontaktira dobio sam iz relativno kredibilnog izvora, ali u ovom trenutku ne mogu da nepogrešivo utvrdim njenu istinitost. Stoga biram da u to ne poverujem, ali moramo biti svesni da će Vučić to sasvim sigurno pokušati – poput Miloševića svojevremeno. Moja je izjava zato imala pre svega preventivni karakter.

 

  • Na koga sumnjate?

Imam veliko poverenje u svoje kolege iz Saveza za Srbiju, i verujem da režimu neće poći za rukom da svojim manipulacijama izazove podele u našim redovima.
Od presudnog je značaja da ispunimo obećanja iz Sporazuma sa narodom, i ne razočaramo građane koji protestuju. Nema kompromisa sa ovim sistemom, ni sada, ni sa njegovim ostacima kada ga pobedimo.

  • A kako ste se osećali kada ste čuli Baneta Trifunovića da kaže da političari ne mogu na binu?

Pretpostavljam da se izražavao figurativno. Koliko mi je poznato, on je civilizovan čovek, a takvima obično nisu bliske ideje kolektivne segregacije – pripadnika ove ili one vere, boje kože ili profesije, svejedno. Razumem da je neko razočaran u aktuelni poredak ili ono što mu je prethodilo, ali ja se ne stidim svoje biografije. Mislim da je važno da se međusobno poštuju svi oni koji se trenutno bore za slobodu našeg društva, i za to plaćaju cenu, svako na svoj način. Mi se u Narodnoj stranci zalažemo za korenitu promenu postojećeg sistema vlasti, kao i za njeno institucionalno ograničavanje, uključujući i vremensko.
Bavljenje politikom može biti plemenito. Za mene političar nove generacije je onaj koji preuzima odgovornost, rizike, neko ko je spreman da se žrtvuje za određeni zajednički viši cilj. Nažalost, u Srbiji je danas političar sinonim za parazitizam i korupciju – na nama je da dokažemo da smo drugačiji.

 

  • Pominjete ograničenje trajanja vlasti. Da li podržavate ideju Nedeljnika o “kumulativnom ograničenju” mandata na osam godina za vršenje najviših državnih funkcija – predsednika, premijera i predsednika Skupštine?

Smatram da bi ti bilo izuzetno blagotvorno. Ja lično više nisam preterano zainteresovan za funkcije. U prošlosti sam ih imao napretek – od akademskih, preko državnih do međunarodnih – i to onih najviših. Sasvim sam zadovoljan time što sam dobio poverenje ljudi koje izuzetno cenim da budem na čelu Narodne stranke, za koju verujem da će u bliskoj budućnosti biti najsnažnija politička organizacija u Srbiji – stranka modernog desnog centra, kakve postoje u uređenim zemljama savremene Evrope. Ali čak ni na tom mestu sebe ne vidim unedogled. Štaviše, smatrao bih svojim uspehom i doprinosom demokratiji u Srbiji ako me neko na tom mestu nakon najviše dva mandata zameni, i ostvari bolje rezultate.

 

  • Sergej Trifunović je nedavno izjavio da je važno da su svi na ulici i da nije važno ko kod kuće drži koju sliku. I Boško Obradović je rekao “ili ćemo zajedno šetati ili ćemo visiti odvojeno”. Ali, vi ste u Savezu za Srbiju sa strankama i liderima sa kojima imate i ideološke razlike i istoriju loših odnosa u prošlosti. Jedno je da šetate zajedno, ali potpuno druga stvar je da jednog dana vodite državu zajedno?

Ko je do sada imao dilemu da je ujedinjenje jedini put, mislim da više ne bi trebalo da je ima. Ovi protesti su prva stvar koja je ozbiljno uzdrmala režim od 2012. godine. Na tim protestima svi hodamo zajedno i niko od prisutnih ne postavlja pitanje o političkim razlikama koje su među nama postojale i postojaće i u budućnosti. To je ono što od nas narod očekuje. Kada ova energija bude uskoro dovela do promena, nastupiće važan prelazni period, u kome smo se dogovorili da imamo nestranačku vladu uglednih stručnjaka.

 

  • Vi ste dali neka ograničenja toj hipotetičkoj vladi stručnjaka. A da li ste spremni da tim stručnjacima bezuslovno date da vode zemlju godinu dana?

Složili smo se oko liste stvari koje će se ta vlada obavezati da sprovede u delo, a garant sprovođenja će biti Narodna skupština. Narodna stranka je insistirala da na toj listu budu, između ostalog, sveobuhvatna lustracija, donošenje zakona o poreklu imovine i uspostavljanje institucije Specijalnog tužioca za visoku korupciju koji bi bio zaštićen kao beli medved. Ja kao lider stranke neću biti član te vlade.  A iskreno, ne bi mi „pala kruna s glave“ ako to ne budem ni kasnije.

 

  • Ako se vratimo na one slike na zidu koje je pominjao Trifunović, vi biste verovatno izabrali sliku Koče Popovića koji je personifikacija nesvrstane politike koja je u poslednje dve decenije prerasla u mit. U vaše vreme je to bilo „Srbija na 4 strane sveta“, a danas imamo Vučićevo novo nesvrstavanje? Koja je razlika između te spoljne politike koju ste vi vodili i ove koja se vodi danas?

Predstavljao sam svoju zemlju kao ministar spoljnih poslova najbolje što sam umeo, u složenim okolnostima. Na kraju mandata, svet me je na direktnom glasanju izabrao da u ime Srbije predsedavam Ujedinjenim nacijama, a nekoliko godina kasnije bio sam drugi u trci za generalnog sekretara. Ali s obzirom da Vučić sebe često poredi sa Titom u smislu ugleda koji je naša zemlja tada imala u svetu, mogu da kažem da je razlika između njih dvojice otprilike kao između Džejmsa Bonda i Džonija Ingliša (fiktivni karakter koga u parodijama na agenta 007 igra britanski komičar Rouan Etkinson). Vučić ne vodi nezavisnu i izbalansiranu spoljnu politiku. On se samo simultano na sve strane dodvorava radi opstanka ličnog režima. Od takve spoljne politike samo on ima koristi, dok su građani na šteti. Najbolji opis takve „diplomatije“ je „Bela lađa“. To je nepogrešivo moglo da se vidi tokom osam sati direktnog televizijskog prenosa nedavne posete ruskog predsednika Beogradu.

 

  • Zar vas poseta Putina baš podseća na „Belu lađu“?

Način na koji se Vučić tada ponašao prema Putinu je bila zapanjujuća kombinacija primitivizma i servilnosti, kakvu je do sada na malim ekranima uspeo da dočara jedino Lane Gutović, glumeći lik Srećka Šojića. Jedino je još falilo da pokuša da ga izdžepari! Vrhunac neprijatnosti za gledaoce se dogodio tokom posete Hramu Svetog Save, kada je u prisustvu Šešelja i Cece, Vučić u očajanju molio patrijarha da pita Putina da se obrati desetinama hiljada autobusima dovezenih ljudi – ne shvatajući da nakon što predsednik Ruske Federacije javno kaže da neće nešto da uradi, nema te sile koja bi mogla da ga natera da promeni mišljenje.

 

  • Ali, Putin je ipak izašao u susret i rekao to „hvala na prijateljstvu“?

Da, tu jednu rečenicu je izgovorio. Ali imam utisak da su organizatori tog „spontanog okupljanja“ očekivali mnogo više. Međutim, Putin nije dozvolio da bude iskorišten u domaće propagandne svrhe.

 

  • U Sporazumu sa narodom piše da ćete preispitati međunarodne ugovore koje je sklopila ova vlast?

To ne znači da se zalažemo za nekakvu revolucionarnu pravdu. Ali biće izvršene revizije svih skandalozno štetnih ugovora poput onog kojim je otuđen PKB ili kupljene televizije sa nacionalnom frekvencijom iz sredstava pridobijenih sumnjivim transakcijama sa Telekom Srbija. Vinovnici tih radnji će biti procesuirani i drakonski kažnjeni.

 

  • Da li se ta stavka odnosi i na neki potencijalni sporazum oko Kosova?

Kao prvo, učinićemo sve da sprečimo da dođe do bilo kakvog sporazuma koji bi za posledicu imao narušavanje teritorijalne celovitosti zemlje i članstvo „Kosova“ u UN. Ali kako god, nakon potpisivanja Sporazuma sa narodom, odluke koje ova vlast bude donosila više nemaju legitimitet.

Kada kažete da vama sve ovo ne treba, i da vi i dalje možete da birate posao u UN, onda se postavlja pitanje da li je to sve moguće i posle skandala i suđenja Patriku Hou, u kojem ste se pojavili kao svedok?

O tome kakav je moj međunarodni ugled se može suditi po tome da sam prošle nedelje bio pozvan da u Ujedinjenim nacijama, zajedno sa nekoliko bivših lidera te organizacije, predvodim diskusiju o njenoj reformi na kojoj su učestvovale sve države članice. Kao neko ko je u punoj životnoj snazi, a sa iskustvom predsednika Generalne skupštine, mogao bih da biram posao u UN za mesečnu platu od par desetina hiljada dolara u Njujorku ili Ženevi.

 

  • I posle Hoa?  

Pošto sam u Srbiji bio izložen brutalnoj medijskoj harangi po tom pitanju, tražio sam od američkog tužilaštva zvaničan dopis kojim se eksplicitno potvrđuje da nikada nisam bio osumnjičen, da protiv mene nije vođena bilo kakva istraga, niti da sam sklopio nekakav dogovor da bih svedočio. Taj dopis je američki državni tužilac potpisao i objavio, a u Americi se tako nešto ne radi ako ne odgovara potpunoj istini. Taj proces je završen, a ja sam nakon toga pozvan u UN da se obratim članstvu sa najviše pozornice.

 

  • I mislite da je to bilo dovoljno da dokažete svoju nevinost?

Pa ako američko tužilaštvo to zvanično objavi, što još tu ima da se priča? Ostala je moja tužba Višem sudu u Beogradu protiv Vučića za uvrede koje mi je uputio – da sam korumpiran i da predvodim međunarodnu bandu lopova. Viši sud je inicijalno moju tužbu odbacio, pozivajući se na predsednikov imunitet. Ja sam se na tu odluku naravno žalio Apelacionom sudu, jer je ona bila u potpunosti pravno neutemeljena. Apelacioni sud nije imao kud nego da je poništi, i vratio ju je Višem sudu sa nalogom da to suđenje sprovede. Oni trenutno pokušavaju da Vučiću uruče sudski poziv, a on bezobrazno izbegava da ga primi. Nadam se da će ipak smoći snage da se sa mnom suoči u sudnici, kad već ne sme na televiziji.

 


Izvori:

  • Tekst: Nedeljnik 

Ova vest Vuk Jeremić za Nedeljnik: Vučić će kao Milošević pokušati da unese razdor u opoziciju je objavljena na Savez za Srbiju.

Source: Савез за Србију (https://savez-za-srbiju.rs)

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »