Шта о Србији, и Западном Балкану, пише у Минхенском извештају

Потпуна евроатланска интеграција Западног Балкана неће се десити ускоро, што је била и порука самита Европске уније и земаља Западног Балкана 2018. године, али европски лидери препознају стратешки значај «дела европске слагалице» који недостаје, наводи се у Минхенском безбедносном извештају за 2019. годину.

У делу извештаја који се бави анализом Западног Балкана оцењује се да је регион и даље «рањив», а као пример «крхке стабилности» наводе да је Косово у децембру, супротно жељи НАТО, одлучило да формира своју војску на шта је Србија, како се тврди, одговорила претњом оружане интервенције.

У извештају су представљене и анкете о ЕУ које је спровео Савет за регионалну сарадњу (РЧ).

По питању датума приступа ЕУ, у Србији је око 32 одсто изјавило да не очекују да ће се Србија икада придружити ЕУ, док око 20 одсто испитаника верује да ће се Србија придружити европском блоку до 2025. године.

Међу испитаницима 17 одсто њих сматра да је већа вероватноћа да ће се чланство реализовати до 2030. године.

Најмање заступљен одговор — да ће се Србија придружити ЕУ до 2020. године — дало је пет одсто испитаника.

Међутим, 29 одсто испитаника у анкети РЧ сматра да ће приступање ЕУ побољшати живот у Србији, а 39 одсто сматра да ће ствари остати онакве какве јесу.

Најмањи број испитаника, 22 одсто, верује да чланство Србије у ЕУ неће донети бољитак грађанима.

По питању датума приступа ЕУ, испитаници су се на нивоу региона у већини изјаснили да не очекују да ће њихове земље икада приступити ЕУ (27 одсто). Међутим, слика није у потпуности песимистична, јер је 24 одсто испитаника рекло да очекују чланство до 2025. године.

Као могући проблем извештај наводи и бојазан од пораста етничких тензија у Босни и Херцеговини због именовања Милорада Додика за члана Председништва БиХ.

Истиче се да су грађани региона изразили своје незадовољство кроз протесте, док углавном млади масовно напуштају Западни Балкан.

Закључак је Минхенског безбедносног извештаја за текућу годину да Кина и Русија, као и други играчи, појачавају, како свој утицај, тако и негативна дешавања у региону.

Русија је, како се наводи, «традиционалан» играч у региону, али сада Западни Балкан види као део «велике игре» која може да омете и ослаби ЕУ.

Званична Москва је у мноштво наврата оптужена да предузима мере које за циљ имају да дестабилизију Западни Балкан, укључујући и подстицање на етничке конфликте. Део пропаганде, како се наводи, представља и анти-Западна пропаганда која за циљ има да повећа незадовољство које грађани осећају према ЕУ.

Кина је најскорије приступила регионалној игри моћи, а све државе Западног Балкана су чланице кинеске иницијативе «Појас и пут» кроз формат «16+1».

Закључак извештаја је да кинеске инвеститције представљају ризик по регион, поготово са становишта дуга, јер многе инвестиције долазе у виду кредита.

Европска комисија је 2018. године прихватила нову стратегију за регион која Западни Балкан посматра као «геостратешку инвестицију».

НАТО и ЕУ сада активно раде на борби против руске пропаганде, а Унија је већ покренула више програма о повезаности који ће се такмичити са сличним кинеским програмима.

У извештају се наводи да ће текућа година показати да ли Западни Балкан и даље верује у европску будућност.

Source: Информативна агенција NewsFront (https://srb.news-front.info)

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »