Николај Мухин-аутор велелепног мозаика Храма на врачару: Мој унук се зове Сава, везан сам за Србију

Уређење Храма Светог Саве је моје животно дело и учинићу све, заједно са сарадницима, да завршимо посао до јубилеја, 800 година аутокефалности Српске православне цркве. Колико смо се ми Мухини спријатељили и сродили са Србима, доказ је то да смо унуку, којег је прошле године у новембру родила моја ћерка Надежда, дали име Сава. Верујем да ћемо успети да обавимо планиране послове на храму јер је руски председник Владимир Владимирович Путин обећао да ће финансирање бити обезбеђено, а он је човек који држи реч. Зато се надам да неће бити проблема и да ћемо до краја ове године завршити готово цело уређење храма.

Мухин са председницима Вучићем и Путином и партријархом недавно у Храму Светог Саве (Фото: Лола Ђорђевић)

Овако, у ексклузивном интервјуу за «Новости», говори академик, члан Руске академије уметности Николај Александрович Мухин, главни руководилац осликавања највеће православне светиње на Балкану, Храма Светог Саве на Врачару.

Без обзира на то што је веома заузет, јер су радови у пуном јеку, Николај Мухин је нашао времена да са дописником «Новости» разговара из свог Јарославља. Наш лист је, иначе, направио први интервју са академиком Мухином још када је договаран тај велики пројекат. Са академиком Мухином, још тада, створили смо добру, пријатељску комуникацију, тако да су «Новости» и касније, са великим задовољством, са њим правиле интервјуе и фото-репортаже, о томе како се припрема мозаик за највећу куполу на свету.

* За време Путиновог боравка у Храму Светог Саве видело се да је расположен. Шта вам је рекао, какав је утисак на њега оставио мозаик?

 Председник Путин је био видно задовољан. Свидео му се наш рад. Рекао ми је да неће бити проблема са финансирањем за завршетак уређења храма. Он је лично дао налог да се обезбеди финансирање завршног дела радова на унутрашњости Храма. Сада је битно да финансирање буде перманентно, дакле, да нема чекања на новац, како се не би заустављао посао. У том смислу, посета председника Путина је стигла у право време. А, што се тиче величанственог дочека пред Храмом, сви знају да је Путин изузетно популаран у Србији и људи су са задовољством дошли да га виде и поздраве.

Путин убацује коцкице у мозаик (Фото: Лола Ђорђевић)

* Колико сада ваших људи ради на Храму и можете ли, ако буде требало, да повећате број сарадника?

 Моја бригада која ради у Храму Светог Саве има око 200 људи. Буде ли потребе, могу је појачати са још педесетак. Најбитније је да на време стиже новац за радове, како би се могао платити материјал, јер без њега не можемо да остваримо циљ, да све буде готово до краја ове године. Једноставније речено, да би се повећао број људи, мора им се обезбедити довољно материјала за рад, а то све треба да се на време плати. Илустрације ради, за прављење мозаика на куполи потрошено је 40 тона разнобојног стакла. Купола је површине 1.248 квадратних метара а олтар је око 3.600 метара. Дакле, потребно нам је три пута више материјала.

* Хоћете ли успети да завршите све планирано?

 Посла има доста, али постоји добро расположење и жеља свих нас да обавимо све што треба на најбољи могући начин, како би празновање јубилеја Српске православне цркве било на највишем нивоу. Добро је да је већ плаћен материјал за прављење мозаика олтара, тако да можемо да одржимо темпо радова.

* Патријарх Иринеј и председници Путин и Вучић симболично су ставили комадиће мозаика и потписали се фломастером. Хоће ли се ти потписи сачувати за историју?

Тај ескиз ће бити у музеју Храма Светог Саве. Уверен сам да ће се и потписи сачувати као сведочанство грађења овог велелепног храма.

* Када сте први пут дошли у Србију?

Било је то давно. У Београду сам први пут био 1994. године са патријархом Алексијем. Сећам се да смо авионом стигли до Будимпеште, а затим аутобусом до Београда. За Србе је то било тешко време, јер се са Запада правио велики притисак. Сећам се како смо обилазили Храм Светог Саве.

* Како се осећате у Београду, где проводите доста времена због посла на храму? Јесте ли стекли пријатеље?

Један од мозаика у Храму Светог Саве (Фото: Лола Ђорђевић)

У Београду, и иначе у Србији, осећам се као код куће. Стекао сам пријатеље и код вас ми је као у мом Јарослављу. Срби су врло комуникативан народ, добродушни су и отворени. У много чему смо ми врло слични, зато смо и два тако блиска народа.

* Јесу ли вам син и ћерка били овде у посети?

Наравно да су били. Обилазили су Србију и Црну Гору. Јако им се свиђа ваша земља. И други људи из Русије се овде добро осећају, јер их свуда примају као своје. Сличан је језик, лако се комуницира. Било где да дођете, дочекују вас као своје.

* Рекли сте ми да вам је драго што ће баш Срби имати такав прелепи мозаик. Али сте додали да би волели да и у Русији радите сличан. Хоће ли вам се и та жеља остварити?

Прва жеља ми се остварила и заиста сам срећан што ће Храм Светог Саве по много чему бити уникатан. Не може се са њим упоредити ниједан на свету. Сада сам концентрисан да у Београду доведем посао до краја и да све буде на највишем нивоу. Бог је хтео да такав мозаик буде управо у Србији. Ви сте као народ то заслужили. У Русији се, засада, не гради тако велики храм који би могао да се уреди лепим мозаиком. Можда ће га једног дана и бити. Али, срећан сам што учествујем у великом српском пројекту и верујем да ће људи који буду долазили у Храм бити задовољни како је он уређен.

* Док су вас гледали преко руске ТВ како показујете Путину Храм, стизале су вам многобројне поруке од земљака?

 Моји земљаци из Јарославља су поносни што ја са сарадницима радим на тако великом пројекту за који се интересује и руски председник. Симпатије Руса према Србима имају давне корене и дуговечне су.

НАЗИВАЈУ ГА НОВИМ РУБЉОВОМ

Светску афирмацију Николај Мухин је стекао радећи више од две године на фрескама у Храму Христа Спаситеља у Москви. За то је добио и признање Руске православне цркве — Орден Сергија Радоњишког. Мухин је уређивао православне храмове у Нијагати у Јапану, у САД у држави Охајо, на Малти…

Мухин је рођен 13. јуна 1955. у Костроми, граду на Волги, са многобројним древним црквама. Иначе, Кострома спада у оне градове које у Русији зову «златни прстен» јер окружују Москву. Он је данас један од најпознатијих фрескописаца и иконописаца. Његови поклоници га називају новим Рубљовом.

Николај Александрович Мухин (Фото: Лола Ђорђевић)

НА УБУ ПРОВЕО ТРИ ГОДИНЕ

Пре Београда, Николај Мухин је радио на уређењу цркава у Убу и Загребу. Још приликом првог сусрета објаснио нам је како је до тога дошло:

После рада у Храму Христа Спаситеља у Москви, многима се свидело како сликам. Једног дана добио сам у Јарослављу на факс писмо оца Тарасјева из Београда. Инвеститор је инсистирао да ја осликам храм у Убу. У том граду сам провео три године. Док сам боравио на Убу, отац Миленко из Загреба је дошао да види како радим и замолио да касније и тамо одем.

ПЕДАНТАН

Није исто правити слику или фреску. Кад радим слику у атељеу, могу у једном тренутку да будем и незадовољан како сам је насликао. Онда је одложим и нема никаквих проблема. Када правите фреску на зиду храма, ви не можете да кажете — «Касније ћу је поправити». Она мора бити максимално добро насликана.

Због тога што сам строг према себи, тражим и од мојих сарадника максималну преданост послу, а то доноси резултат — објаснио нам је Мухин.

Бранко ВЛАХОВИЋ

http://www.novosti.rs/

Source: Информативна агенција NewsFront (https://srb.news-front.info)

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »