Сећање за жртве Холокауста: Шест милиона недужних који се не смеју заборавити

Полагањем венаца и цвећа, уз пуне војне и државне почасти, у Београду је обележен Међународни дан сећања на жртве Холокауста, 27. јануар. 

Дан сећања на Холокауст (Фото: Лола Ђорђевић)

Међународни дан сећања на жртве Холокауста установљен је 1. новембра 2005. године резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација.

Опредељујући се за 27. јануар, дан када је 1945. године ослобођен Аушвиц–Биркенау, најозлоглашенији логор смрти у поробљеној Европи, Генерална скупштина УН руководила се потребом реафирмације људских права, превенције и кажњавања злочина геноцида, као и стално присутне опасности од расне, националне и верске мржње заснованих на предрасудама.

Дан сећања на Холокауст (Фото: Лола Ђорђевић)

Други светски рат однео је, поред осталог, преко шест милиона недужних жртава — припадника јеврејског народа.

Аушвиц, Треблинка, Маутхаузен, Дахау, Мајданек Јасеновац, Старо Сајмиште, Јајинци, логор Црвени крст у Нишу само су нека од масовних стратишта невиних жртава.

Потреба да се изнова подсећа на страхоте Холокауста, као и да се као неистините одбаце тврдње које негирају његов карактер и обим страдања актуелна је у свим демократским државама. Антисемитизам је у одређеној мери присутан и у нашем времену о чему сведоче изоловани, али и даље присутни инциденти.

Дан сећања на Холокауст (Фото: Лола Ђорђевић)

Нужност сазнавања чињеница и промишљања страховитих последица Холокауста допринеће да се у Србији, као и у другим демократским државама, масовно страдање Јевреја у Другом светском рату и у будућности сагледава као оно што по свом карактеру и обиму јесте — један од највећих злочина против човечности у историји.

Међународни дан сећања на жртве Холокауста обележен је данас у Београду државном церемонијом код Споменика жртвама геноцида у Другом светском рату на Старом сајмишту.

Церемонију обележавања Дана сећања предводио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић који је рекао  да смо због непојмљивог обима злочина почињеног над Јеврејима у Холокаусту, као и над Србима у Независној Држави Хрватској (НДХ), данас у обавези да разумемо све чиниоце који су их узроковали и тако отклонимо и најмању могућност да се нешто слично на тлу Европе поново деси.

Дан сећања на Холокауст (Фото: Лола Ђорђевић)

«Судбина коју су нацисти и њихове слуге наменили Србима и Јеврејима на овим просторима била је врло слична. Паралелно са затирањем трага вековног присуства јеврејске културе у Европи, Срби у НДХ су на сличан начин доживели геноцид у усташким фабрикама смрти, Јасеновцу, Јастребарском…», подсетио је Ђорђевић.

Указао је да попустљивост према екстремној десници политичког руководства било које земље у Европи, може донети понеки краткотрајни популистички поен, али дугорочно ће се вратити као бумеранг ономе ко иде линијом мањег отпора.

Како је рекао, ми на Балкану, више него остали европски народи знамо да су максималистички концепти најпопуларнији међу становништвом, али и да су неоставриви у пракси и да су најкраћи пут у националну катастрофу.

«ЕУ представља највећи мировни пројекат у историји контнинента, који се не може остварити без препознавања своје улоге и усторијским збивањима, разумевања историјских чињеница и прихватања одговорности сваког европског наорда за оно што се дешваало у мрачним периодима насе заједничке прошлости», рекао је Ђорђевић.

Дан сећања на Холокауст (Фото: Лола Ђорђевић)

Он је поручио да управо зато Влада Србије неће одступати од јасног правца деловања, који подразумева мирољубиву политику, политику стабилности, економског развитка, политику компромиса када је реч о отвореним питањима између нас и наших суседа са којима делимо европску перспективу и будућност.

«А, саставни део европске будућности биће заједничко исказивање дужног пијетета према свм невиним жртвама злочиначке, фашистицке, нацистичке и националистичке идеологије», поручио је Ђорђевић.

Дан сећања на Холокауст (Фото: Лола Ђорђевић)

Венце и цвеће положили су и градоначелник Београда Зоран Радојичић, амбасадори Израела и САД Алона Фишер Кам и Кајл Скот, шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици, председник Владе Немачке савезне покрајине Тирингије, потомци жртава, представници Савеза јеврејских општина Србије, Јеврејске општине Београд, Националног савета ромске националне мањине, представници удружења и грађани.

 

Source: Информативна агенција NewsFront (https://srb.news-front.info)

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »