Михајловић: Опозиција се крије иза грађана, трудница и мртвих

Зашто Коридор 10 и Коридор 11 још нису завршени, у каквим је стварно односима са премијерком и колегама из Владе, како преживљава то што је медији мало-мало смењују, да ли је Шешељ својим коментарима избацује из такта, како то да је у добрим односима са патријархом, иако га без задршке јавно критикује, у интервјуу открила нам је потпредседница Владе Србије и министарка грађевине Зорана Михајловић.

Без длаке на језику говорила је и о могућим ванредним парламентарним изборима, али и о протестима које организују опозиционари…

* Медији су вам доделили титулу највеће свађалице у Влади и СНС-у. Да ли је заиста тако?

– У Србији ће вам опростити неспособност, нерад, глупост, опростиће вам и ако вређате или претучете жену и децу, чак и ако украдете… Али успех, сопствено мишљење, резултат, промене, реформе, то се не опрашта и то говорим из личног искуства. Имам своје мишљење и ако је то за неког „свађалица”, не могу да му помогнем.

* Да ли сте се икада покајали због неког јавног препуцавања?

– Важније од тога ми је шта сам научила из сваког јавног обраћања. И учим сваког дана. Све што сам у животу радила је мој живот и не кајем се ни због чега.

* Није било најаве реконструкције Владе без најаве да ћете управо ви бити „реконструисани“. Како реагујете на то?

– Искрено, на почетку сам се питала зашто се то дешава, нарочито када такве ствари долазе од људи који носе исти страначки дрес као и ја. А онда сам схватила да људи више воле да коментаришу друге него да погледају у себе и своје резултате. Од када сам почела да радим, а има томе више од 20 година, сваког дана дајем свој максимум.

* У каквим сте стварно односима са премијерком? Сећамо се чувеног превртања очима…

– Можда би људи волели да прочитају како се нас две не подносимо, како нисмо фанови једна друге. Можда и нисмо, али верујем да свака од нас ради свој посао одговорно и професионално. Одлично знам шта је посао, шта хијерархија и то се поштује. И очекујем да Ана што пре постане чланица СНС-а, јер је то одавно најавила, и желим јој добродошлицу.

* Зашто се касни са завршетком радова на Коридору 10 и Коридору 11?

– На Коридор 10 чекамо 30 година, а Коридор 11 ка Црној Гори није ни постојао пре него сам преузела овај ресор. Сетите се најава наших претходника да ће Коридор да заврше до Олимпијских игара у Атини 2004. године. А у стварности – до 2013. није било ниједног метра аутопута кроз Грделичку клисуру! До сада смо изградили 300 километара нових аутопутева у Србији, обновили 250 километара пруга. Србија нема времена за чекање! Нисмо могли да утичемо на оно што се радило на Коридору 10 у претходних 20 година, али знајте – када га завршимо, урадићемо анализу сваког метра пута и сваког дана рада и нерада како се неке ствари више никад не би поновиле.

* Многи се питају колико је коштао ваш и боравак ваших сарадника у мотелу „Предејане“ док вам је кабинет био на Коридору 10?

– Не живи се лако у том делу Србије, а људи су пријатнији и љубазнији него у Београду и хвала им на гостопримству. Чак вам се и у згради Владе може десити да људи не кажу „добар дан”, а у мотелу „Предејане“ и ван њега људи су нас дочекивали са осмесима, бринули су о нама. И кад се увече вратимо са градилишта, питају шта нам треба, како још да помогну. То је мој утисак. Све то нисмо много платили, посебно имајући у виду колики је био учинак нашег рада.

* Неретко се опозиционари баве вама, постоји ли неко од њих ко вас највише нервира? Можда Шешељ?

– Шешељ је небитан, ма колико се трудио да буде у центру пажње. Његово време и време СРС-а је прошло. Примитивизам, површност, позиви на сукобе… никога то више не занима сем њих самих. Оно што може да ме изнервира и што не могу да разумем јесу људи који себе називају политичарима, а немају грам идеја, немају никакву визију. То су они који своје фрустрације сопственим нерадом, према женама и људима уопште исказују говором мржње према свима другима, пре свега према председнику Србије и људима на власти. Како им више није глупо, како им не досади? Много је лепше радити и стварати.

* Како се вама чини то што наши опозиционари беже од избора? Јеже се од саме помисли на њих…

– Смешно је и тужно у исто време. Лидери опозиције – Ђилас, Јеремић, Обрадовић, који се заклањају иза грађана, чак и иза мртвих људи и породиља, све је то веома нечасно. Србију нису никада водили нечасни људи. Имали смо владаре који су грешили у доношењу важних одлука, имали смо друге који су такође грешили. Али најмање је било нечасних. А ова опозиција је нечасна! Свет је одавно осмислио изборе као најдемократскији начин промене власти. Господо из опозиције – избори, а не тренутно стање нечијег биоритма, хороскопа или степен личне фрустрације оних који би само да се дочепају фотеља.

* Ви сте вероватно за ванредне изборе, као и увек? Шта би СНС тиме добио, а шта грађани Србије?

– Јесам за ванредне изборе. Не зато што један део грађана протестује или зато што је Ђилас тако устао овог јутра, па рекао да му се Влада Србије не свиђа, а Вучић је лош. Залажем се за изборе да још једном проверимо шта стварно мисле грађани. И зато што мислим да ми можемо бити још ефикаснији и организованији. Да грађани дају оцену, и нас, и њих. Не мислим да су се неки уморили, већ да су неки помислили да им је функција богомдана. Е, па није! Људи су именовани на одређене позиције да раде сваки дан, да дају максимум, да решавају проблеме, а не да објашњавају како нешто не може. Најежим се кад чујем да постоји неки предлог и задатак, а да неко ко је против тога онда каже: „Е, хоћу изборе.“

* Да ли знате који је смисао протеста који се одржавају у Београду?

– Морам да признам да разумем, али и да не разумем грађане који протестују. Председник Вучић, Влада Србије и ја смо спремни увек да разговарамо са грађанима. Треба да разговарамо о свим проблемима, како да додатно оснажимо институције, како још више да помогнемо онима који немају, како да поправимо још доста тога што треба поправити. Разговор не значи да ћемо се око свега сложити, али на крају можда дођемо до тога да заједно дефинишемо шта још можемо да урадимо. Разговорима можемо много тога да решимо, да учинимо бољим амбијент у којем живимо. Јер ми то највише и радимо, поправљамо оно што смо затекли после 2012. Камо среће да су нам оставили уређену земљу.

* Занимљив је ваш однос са СПЦ. Добили сте орден од владике Јована, убрзо након тога сте напали патријарха због изјава о рађању, а онда смо видели како славите славу са патријархом…

– Моја вера у Христа и поштовање СПЦ, њених светиња и свега што су кроз историју урадили за очување нашег народа дубоко је и искрено. Друга ствар је мој однос према појединим представницима СПЦ. Постоје питања и ставови које не делим с њима, као што су положај жена, поједини ставови о Косову, као питање плаћања пореза. Али то никако не умањује моје поштовање према Цркви.

 

Путин је био срећан због дочека

* Имали сте прилику недавно да се сретнете са Путином. Какав је утисак оставио на вас? Колико је та посета била значајна?

– Није ово први пут да сам се срела са председником Русије Владимиром Путином, а утисак су смиреност и сигурност политике коју оличава, као и посебан однос који има према Србији. Оно што председник Путин није могао да сакрије јесте задовољство пријемом у Србији, нарочито дочеком испред Храма Светог Саве. Искрено је био срећан таквим односом наших грађана према њему и зато желим да се захвалим свима који су дошли да га поздраве. Србија је мала земља и треба да има најбоље могуће односе са свим највећим земљама, и Кином, и Русијом, и САД, и земљама ЕУ, јер ћемо једино тако земљу да сачувамо.

 

Управо завршавам своју књигу

* Воле грађани да чују шта сте урадили од путева и колико, али чини се да воле да коментаришу и то како сте обучени, нашминкани… Шта ви кажете на то?

– Питање изгледа, облачења, пристојности јесте питање васпитања. Одувек сам водила рачуна о себи, свом здрављу, изгледу, али и образовању, јер то иде једно с другим. Волим да се добро осећам и не смета ми како год ме коментарисали, јер знам да сви они одлично чују шта говорим и виде шта радим. Ево, данас сам устала 4.15 не само због сређивања него и да напишем неколико редова за књигу коју завршавам, да прегледам мејлове, спремим се за посао. На тренинге идем готово сваког дана и стижем све. Неко ће рећи – све је у организацији, али важно је и да радите оно што волите.

 

 

 

Извор: Ало


Source: Српска напредна странка (https://www.sns.org.rs)

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »