Хрватској шамар због усташтва

У новом извештају истраживача са универзитета Јејл и Гринел који говори о начину на који се државе ЕУ баве наслеђем холокауста каже се да Хрватска има један од најгорих проблема са историјским ревизионизмом и умањивањем злочина почињених у Другом светском рату.

Извештај о ревизији холокауста, у коме се говори о начину на који се поједине државе Европске уније баве наслеђем злочина из Другог светског рата, објављен је у петак, а Хрватска се помиње као једна од најпроблематичнијих земаља у Европи када је историјски ревизионизам у питању.

У извештају, који је објављен у оквиру пројекта «Сећање на холокауст» и који се темељи на раду истраживача са универзитета Јејл и Гринел, каже се да је ревизионизам холокауста најгори када су у питању нове чланице ЕУ у средњој Европи – Хрватска, Мађарска, Литванија, Пољска.

«Сећање на холокауст у Хрватској је проблематично — наводи се у извештају, при чему се указује на континуирану употребу усташког поздрава, на нејасан став хрватске владе и католичке цркве према наслеђу холокауста у овој земљи, контроверзе око логора Јасеновац и објављивање књига које умањују број жртава у овом логору.

«Мала је реституција јеврејској заједници. Не постоје музеји холокауста. Хрватска пати од недостатка консензуса о главном ратном концентрационом логору у Јасеновцу. У протекле три године јеврејска, српска и ромска заједница бојкотовале су званичну комеморацију у Јасеновцу» — каже се у извештају.

Ипак, у њему се наводи да «не иду сви из централне Европе у погрешном смеру», наводећи Румунију као позитиван пример.

«Под вођством особе која је рођена у Румунији и која је преживела холокауст, која је добитник Нобелове награде, Елија Визела, (румунска) влада је овластила независну комисију. Она је открила и објавила чињеницу да је најмање 280.000 румунских Јевреја заједно са другим групама било масакрирано у румунским логорима смрти (током Другог светског рата)» — наводи се у извештају.

У њему се позивају «земље са проблематичном прошлошћу као што су Хрватска, Бугарска, Пољска и друге» да следе пример Румуније и да оснују сличне независне комисије, које би проучиле њихову историју холокауста, пише Балканинсигхт.

Аутори извештаја потенцирају да су желели «да подрже оне земље које предузимају снажне акције за борбу против ревизионизма холокауста и упру прстом у оне које морају учинити много више како би се помириле са својом прошлошћу».

Након што су у Другом светском рату силе Осовине напале Југославију, усташки покрет је 10. априла 1941. прогласио Независну Државу Хрватску, НДХ. Усташе се, углавном по узору на немачки СС, примењивале нацистичке расне законе, циљајући и убијајући Јевреје, Србе, Роме и антифашисте.

Према подацима Спомен-подручја Јасеновац, усташе су у логору између 1941. и 1945. године убиле преко 83.000 Срба, Јевреја, Рома и антифашиста.

Source: Информативна агенција NewsFront (https://srb.news-front.info)

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »