Osam pesničkih knjiga u izdanju Arhipelaga u 2018. godini

Beograd, 23. januara 2018. – Arhipelag je jedan od retkih tržišnih izdavača u Srbiji koji objavljuje poeziju. U toku 2018. godine Arhipelag je objavio čak osam pesničkih knjiga. U ediciji Izbor, povodom 100 godina od kraja Prvog svetskog rata i 120 godina od pesnikovog rođenja, objavljena je knjiga izabranih pesama jednog od najvećih srpskih pesnika XX veka Rastka Petrovića Veliki drug. U pesničkoj ediciji Element objavljeno je šest knjiga pesama savremenih domaćih i stranih pesnika, dok je u okviru serije Čitanje Italije objavljena panorama savremene italijanske poezije Čuvari razlika.
Okosnicu knjige izabranih pesama Rastka Petrovića, koju je priredio Gojko Božović, predstavljaju poema Veliki drug, kao i njena docnije napisana istoimena verzija. Njima su u ovom izboru pridružene Petrovićeve pesme nastale u prvoj polovini dvadesetih godina, kao i pesme nastale tridesetih u kojima preovlađuje tema pokrenuta u Velikom drugu. Kako sam pesnik kaže, Veliki drug je nastao „za spomen na trideset hiljada mojih vršnjaka koji pomreše u Albaniji“ tokom povlačenja srpske vojske u Prvom svetskom ratu. Proistekla iz najdubljeg iskustva, poema Veliki drug svodi veliki plan istorije na snažno konkretizovano i posredovano iskustvo. Čovek je doveden u mraznu noć, pod „strašnu mećavu noći“, na poslednju granicu egzistencijalnog iskustva, pred samo lice smrti. Albansko iskustvo Petrovićeve generacije istovremeno je slika kataklizimičnih iskustava koja je u egzistenciji modernog čoveka svom snagom otvorio Prvi svetski rat.

U ediciji Element objavljene su nove knjige pesama Tomislava Marinkovića, Lasla Blaškovića, Miroslava Aleksića i Ane Seferović.
Pesme u Marinkovićevoj knjizi Večito sada polaze od povlašćenih trenutaka svakodnevice u kojima se, u smeni tamnih i svetlih principa i u njihovom dodiru i prožimanju, ukazuju same osnove istinske egzistencije. Pažljivo istražujući stvarna i moguća iskustva, ono što se pamti i ono što se sluti, pesnik otkriva vremenske slojeve koji se stapaju u neprocenjivo i večito sada iskustva.
Ispunjene snažnim i upečatljivim slikama, po kojima i znamo ovog pesnika, pesme u knjizi Lasla Blaškovića Bogzna oglašavaju i jednu zanimljivu promenu u ovom pesništvu. S jedne strane, ta promena se može pratiti u naglašenoj narativnosti ovih pesama dugog daha, vrlo često bliskih poemi. U svakoj od ovih pesama Blašković polazi od nekog događaja da bi potom, pričajući priču o njemu, taj događaj stavio u širi simbolički poredak. Na drugoj strani, nove Blaškovićeve pesme otkrivaju složen rad u jeziku, zbog čega zvukovna dimenzija njegovih pesama dobija na snazi i upečatljivosti.
Promišljeni i pažljivo oblikovani stihovi u novoj knjizi pesama Miroslava Aleksića Neponoljivi kod pokazuju najmanje tri tematska lika. Jedno su tragovi dugog trajanja istorije u probranim trenucima svakodnevnog iskustva. Drugo su ljubavne pesme u kojima svakodnevica pokazuje svoje iskupljujuče lice. Treće su melanholične evokacije proživljenog i literarnog iskustva u času susreta sa smrću bližnje osobe. A kroz sve to provlači se glas snažne osećajnosti i umeće da se iskustvo jednog trenutka ili događaja predoči na velikom ekranu vremenu.
Novu knjigu beogradske pesnikinje koja živi u Londonu Ane Seferović Materina možemo čitati kao moderan spev intenzivnog tona i dugog daha u kome se ukazuju, jedno po jedno, i uvek izbliza, lica savremenog sveta od izmeštenosti do usamljenosti, od gneva do otuđenosti, od urbane odiseje do migrantskog iskustva, od krize komunikacije do žudnje za drugim, od nezadovoljstva do obamrlosti, od gradskog mnoštva do istinske samoće. Kao u kakvoj pesničkoj hronici modernog grada, u gustom i narativnom toku svojih stihova Ana Seferović, protivno svakom tipu funkcionalne korektnosti, demistifikuje jezičke i ideološke obmane i ograde koje nas razdvajaju od stvarnog sveta i autentičnog iskustva. Pesnikinja nas suočava sa svetom u kome je otadžbina povlašćena reč svih ideoloških projekcija, dok je materina samo psovka.

Arhipelag je objavio i knjige pesama britanske pesnikinje Fione Sampson i slovačkog pesnika Milana Rihtera.
Pesnička imaginacija Fione Sampson u knjizi Klopka, u prevodu Vide Ognjenović, usredsređuje se na prirodne cikluse i obrede, na male gestove i pokrete u kojima uočava istinsku dramu i mogućnost uzbudljive spoznaje lirskog subjekta.
Za razliku od većine modernih pesnika koji su produbljivali sliku grada i koji su neprestano težili da gradskim sadržajima prošire jezik poezije, Fiona Sampson proširuje uobičajeni prostor poezije, odlazeći u svojim pesmama u prirodu, samim tim čineći raznovrsnijim i rečnik svoje poezije. Suočena s prirodom u kojoj nalazi važno iskustvo modernog čoveka i važnu mogućnost modernog pesništva, poezija Fione Sampson potvrđuje se kao promišljen govor o elementarnim pitanjima moderne egzistencije.
Pesme u knjizi Milana Rihtera Viđeno u snegu, objavljene u prevodu Martina Prebuđila i Miroslava Demaka, nastajale su tokom nekoliko decenija i predstavljaju izbor pesnikovog stvaralaštva. Duboko proživljeno iskustvo stoji u osnovi ove poezije koja se kreće u rasponu od kamerne intime do poetičkih rasprava, od prizora svakodnevne stvarnosti sveta do racionalizovane ili iskustvom iskupljene lirike, od slika umnoženog sveta predstavljenog kroz susreta sa kulturama, gradovima i pesnicima do smrti bližnjih, od ljubavne imaginacije do socijalnog verizma. Rihterova poezija se menjala, ali te promene su svedočanstvo o tome kako se menjao svet u kome ta poezija nastaje i s kojim ostaje u neprestanom dijalogu.
Knjiga Čuvari razlika je jedan mogući izbor iz savremene italijanske poezije. U knjizi su zastupljeni italijanski pesnici nekoliko generacija i različitih poetika: Valerio Magreli, Umberto Fjori, Đan Mario Vilalta, Lućano Ćekinel, Marija Gracija Kalandrone, Sara Ventroni, kao i Rapsodi gruppo fonografico koju sačinjavaju Luka Bombardjeri i Tomazo Pipuči. Premda izrazito različiti u širokom rasponu od istraživanja jezika do istraživanja svakodnevice, od dijaloga sa slojevima pesničke tradicije do performansa kao pesničkog izraza, ovi pesnici ispovedaju duh modernosti kao osnovni sadržaj pesničkog iskustva. Pesnici zastupljeni u knjizi Čuvari razlika, koju je priredila Olivera Stošić Rakić, bili su u prethodnih desetak godina učesnici beogradskog festivala Svetski dan(i) poezije. Pesme u knjizi Čuvari razlika objavljene su u prevodu Dejana Ilića, Bojane Bratić Ivić i Dragana Mraovića.

Source: Портал за културу Југоисточне Европе SEEcult.org (http://www.seecult.org)

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »