Калемегдан се спрема за Унеско

Војни музеј на Калемегдану ове године би требало да из надлежности Министарства одбране пређе у надлежност Града Београда. Измештање војног објекта под капу цивилних органа власти предуслов је за то да Београдска тврђава обнови захтев за упис на листу Светске културне баштине Унеско.

Калемегдан (фото: Лола Ђорђевић)

Истовремено са овим, разматра се и прелазак Музеја ваздухопловства у Сурчину под капу Града Београда. Овим потезом била би омогућена обнова и стабилно финансирање ове установе, која се пре више деценија нашла на «ничијој земљи надлежности» — између Министарства одбране и неколико цивилних предузећа и установа.

Правна природа музеја на Калемегдану годинама је била препрека да се ова целина нађе на Унесковој листи — наводе у врху градске власти.

Војни музеј је под пуним ингеренцијама Министарства одбране и Војске Србије.

Унескова пракса је да не гарантује заштиту објеката и целина уколико се на њима налазе војни објекти. Променом надлежности били би испуњени сви услови да Калемегдан и формално постане део светске културне баштине.

Војни музеј на Калемегдану (фото: Лола Ђорђевић)

У врху београдске власти указују и да се ова промена неће одразити на рад калемегданског музеја, нити на структуру запослених. Сви кустоси и остало особље остаће и даље на својим радним местима. Готово једина промена тицаће се избора првог човека — уместо министра одбране постављаће га Скупштина града.

За Музеј ваздухопловства у Сурчину овај потез могао би да означи крај дугогодишњег правног лутања и практичног пропадања. Запослени у овој установи поздрављају иницијативу и истичу да би могли да дају велики допринос културној и туристичкој понуди Београда.

Проблеми се гомилају годинама — од подељене надлежности, неспособних управа па до пропадања зграде и угрожености експоната од којих су многи светски раритети — објашњава члан Управног одбора Музеја Александар Коло. — Музеју је за редован рад потребна јасна надлежност и примена прописа. То би омогућило и веће захвате на обнови и уређењу наше установе која је у светским музеолошким и грађевинским стандардима — прави драгуљ.

Војни музеј на Калемегдану (фото: Лола Ђорђевић)

Музеј у Сурчину годинама је био суочен са подељеном надлежношћу — војном и цивилном.

Корак ка излазу из ове ситуације направљен је 2017. године, када је Министарство одбране са представницима оснивача (компанија «Ер Србија», Аеродром «Никола Тесла», панчевачка «Утва», трстеничка «Прва петолетка», земунски «Телеоптик-жироскопи»…) закључило уговор о преносу оснивачких права и обавеза Музеја на републички ниво.

Овај потез, међутим, Музеј до данас није извео на правну чистину, а то и даље држи под блокадом обнову његове угрожене зграде и околине.

ДРАГОЦЕНА ЗБИРКА

Сурчински  Музеј ваздухопловства чува прворазредну баштину светске авијације. У његовом изложбеном простору и депоима између осталих предмета чувају се и делови ретког «локида П-38 лајтинг», раритетни авион «фијат Г-50» — први италијански метални авион из састава НДХ. У музејским збиркама су и немачки ловци «фоке вулф» и «јункерс», совјетски бомбардер «петљаков», послератни двомоторни ловац «икарус», путнички ДЦ-3…

Војни музеј на Калемегдану (фото: Лола Ђорђевић)

ЕКСПОНАТИ У РАТУ

Прелазак у цивилну надлежност оба музеја скинуо би их са списка војних објеката и легитимних ратних циљева.

 Током бомбардовања 1999. године страховали смо за експонате. Преко крова смо зато разапели и велики платнени банер са натписом Museum. По правилима ратовања свака установа којом управља војска може да се прогласи легитимним циљем оружаног дејства. Прелазак под капу Града искључује ову могућност и повећава сигурност баштине која се у њима чува — објашњава Александар Коло из Музеја ваздухопловства.

Р. ДРАГОВИЋ

http://www.novosti.rs/

 

 

Source: Информативна агенција NewsFront (https://srb.news-front.info)

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »